4 tačke – neobične manifestacije, Filip Višnjić, Dušanove zadužbine, kosovski božur

“4 tačke” je nova kratka forma u produkciji Nacionalne IN4S televizije. Ideja je da se na savremen način predstavi srpska tradicija, jezik, običaji, kultura i da se kroz modernu pitku formu mlađim generacijama približe vrednosti srpskog identiteta.

Autori Mihaila i Staša vam predstavljaju svoje “4 tačke” :

1.Neobične manifestacije

Srbija obiluje raznovrsnim etno-kulturnim manifestacijama i okupljanjima. Ima ih tokom cele godine, u svim krajevima. Predstavljaju mesto okupljanja, ogledalo života naroda, kao i njegovu kuhinju, nošnje, rukotvorine, ukuse, tipove humora, maštu, zavođenje, duh igre i takmičenja. Ono što stoji u imenu manifestacije samo je povod za okupljanje. Iza i oko toga plete se u celovit događaj, sve ostalo.

2.Filip Višnjić kao simbol gusala

Područje Balkana bogato je epikom još od dolaska Slovena. Prostor Crne Gore i Hercegovine bio je jezgro usmene narodne tradicije, koja se prenosila sa generacije na generaciju sve do vremena Vuka Karadžića, kada prelazi u pisanu formu. U Crnoj Gori guslar nikada nije bilo zanimanje, ali malo je bilo Crnogoraca koji nisu bili guslari. Izuzetna je važnost epske tradicije u kulturnoj istoriji srpskog naroda, shodno tome, ne možemo izostaviti Filipa Višnjića, u narodu poznatog kao “slijepi guslar“.

3.Dušanove zadužbine

Kosovo i Metohija, južna pokrajina Republike Srbije, naša duhovna kolevka, obiluje kulturnom baštinom koja je gotovo sva srpska. Dvorova iz prošlosti mi Srbi nemamo, ali smo zasejani crkvama i manastirima. Crkve i manastiri, zadužbine naših vladara, bile su prava kuća čobaninu i pravi dvor vladaru, tako je pisala Isidora Sekulić. A nema srpske zemlje koja bi bolje od Kosova i Metohije čuvala sećanje na to koliko je vladara, dvorova, tvrđava i manastira bilo i kako se na njima živelo. Ovog puta predstavili smo vam Tvrđavu Prizrenac ili Višegrad Bistrički i crkvu Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila.

4.Ponovo će procvetati kosovski božur

“Sve mirno. Tajac. Ćuti polje ravno. Gde nekad pade za četama četa…”, Kosovski božur je endemski rod biljke iz porodice Božura, koji cveta jedinstvenom bojom purpura, tamno-crvenom bojom žive krvi.. Raste na Gazimestanu, cveta i u Rumuniji, na Rovinama, gde je poginuo Marko Kraljević. Prema verovanju u Srba, cvetovi božura su isključivo bili bele boje sve do bitke na Kosovu, kada su iz zemlje natopljene krvlju kosovskih junaka nikli crveni božuri.

Mihaila Lakić i Staša Koprivica