,,Херојска Србија“, ,,Дан Косова – српски национални дан“: Вријеме кад је Запад славио Видовдан у знак захвалности српском роду
1 min read
Плакат „Херојска Србија“ Бернарда Партриџа; Спасите Србију, нашег савезника / Фото: принтскрин, Расен
Не тако давно, српски празник Видовдан, који симболизује храбру борбу српске војске против Турака у Косовском боју, обиљежавао се у свим тим моћним земљама Запада, и то уз највеће почасти. Током Првог свјетског рата, Видовдан су прослављали и Британци, Французи и остали савезници сила Антанте, као знак захвалности храброј српској војсци.
У свим школама у Великој Британији стајале су фотографије српских војника уз наслове „Херојска Србија 1389-1916: Дан Косова – Српски национални дан“.
Тај период може се назвати и најискренијим добом српско-британског пријатељства. О томе свједочи и велики број британских добровољаца, љекара и војника који су дошли у Србију како би јој помогли да се опорави од страшне штете коју су јој нанијеле силе Аустро-Угарске.
Превођене су српске јуначке пјесме, објављиване су збирке и антологије, штампани су плакати захвалности и одржавани скупови подршке.
У току 1916. године, посебно 28. јуна Британија је прославила Косовски дан (Kossovo Day), одржавањем низа манифестација. Циљ манифестација био је приближавање српске културе и вјере Великој Британији и упознавање британског јавног мњења са потребама пружања даље подршке санитетским, хуманитарним и војним мисијама које су дјеловале у Србији током 1915. године.

Тим поводом, формиран је Одбор за Косовски дан на челу са др Елси Инглис, а једна од чланица била је и леди Пеџет.
Готово све британске дневне новине посветиле су пажњу Косовском дану, а у Тајмсу је 28. јуна 1916. славни археолог Артур Еванс објавио уводник о косовском епу на насловној страни. У преко 1000 биоскопа широм Британије приказивани су филмови о Србији, а у 12 000 школа читан је текст „Србија – јуче, данас, сутра“ Ситона-Вотсона.
Не треба заборавити и велико поштовање које је Србија уживала у САД. Мало људи зна да је једина застава која се завијорила на крову Бијеле куће (сем америчке), била управо застава Србије, и то као знак захвалности за српски допринос борби у Првом свјетском рату.
Те 1918. године, српска тробојка вијорила се и на крововима свих државних институција у САД. Председник Вудро Вилсон тада је позвао амерички народ да искаже солидарност са Србијом, и ода јој почаст за херојску борбу против далеко надмоћнијег окупатора.
Извор: Народна библиотека, Гардијан, Расен
Прочитајте још:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Da ..a sada djeca u skoli neznaju koji je glavni grad R.Srpske..a kamoli sta drugo……..Mobiteli i globalizacija su srpsku kulturu istoriju vjeru i tradiciju….sveli na Bozicni rucak….ako se i tu raseljena porodica uspije okupiti…….Cast izuzetcima