Sankcije štede do 40% kućnog budžeta stanovnika Moskve

Vodeći ruski politički magazin “Agrumenti i fakti“, napravio je prethodnog vikenda u jednom popularnom moskovskom supermarketu, uporednu analizu cijena ruskih i proizvoda iz zemalja van režima sankcija, sa proizvodima iz zemalja EU.

Ukupna razlika između dvije potrošačka korpe, po kvalitetu i karakteristikama adekvatnih proizvoda, iznosila je čitavih 40%. Najveća razlika u cijeni registrovana je u kategoriji voća i povrća, zatim kod mesa i mliječnih proizvoda, dok razlika u cijeni najmanja bila kod svježe ribe.

Proizvodi van režima sankcija                  –         iz zemalja pod sankcijama:

• Jabuke/kg:      (Rusija) – 29 rub.          

                                 (Poljska) –  88,95 rub

• Paprike/kg:  (Rusija) –  47,95 rub.     

                                 (Holandija) – 96,95 rub.

Mlijeko/l:   (Rusija) –  52 rub.            

                      (Finska) – 68 rub.

• Parmezan/kg: (Argentina) –488,95 rub.  

                                  (Litvanija) – 579,75 rub.

• Svinjski file/kg: (Rusija) – 320 rub.      

                                            (Španija) – 1000 rub.

• Pastrmka/kg:    (Rusija) – 308,47 rub    

                                     (Norveška)   –  354 rub.

• File tune/kg:  (Kina) – 1219 rub.              

                                    (V.Britanija) – 1239 rub.

• Semga(slana riba):  (Rusija) – 108,9 rub

                                               (Norveška) – 138,55 rub.

Ukupno:         2547,27rub.    –    3566,77rub.               

Uprkos tome što se usljed pada ponude i smanjenja konkurencije, očekuje rast cijena domaćih proizvoda, oni će sasvim sigurno ostati daleko ispod nivoa cijene njihovih supstituta proizvedenih u zemljama EU. Međutim kroz sprečavanje odliva deviza, povećanje domaće poljoprivredne proizvodnje,  te optimalnije korišćenje domaćih resursa ukupni pozitivni efekti daleko će prevazići eventualnu štetu u ruskoj ekonomiji.

Osim za rusku, zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda iz neformalnih kolonija SAD, zasigurno će imati pozitivne efekte, pored ruske i na ekonomije prijateljskih zemalja, zato što rusko podneblje ne pogoduje uzgoju određenih poljoprivrednih kultura. Nažalost kratkovida politika ovdašnjeg režima sa liste prijateljskih država izopštila je Crnu Goru, pokazujući prezir i nipodaštavanje prema od Rusije velikodušno ponuđenom sporazumu – koji je crnogorskim proizvodima na ruskom tržštu obezbjeđivao status domaćih.

Time je upropašćena možda poslednja šansa da se, usljed potpunog otvaranja domaćeg tržišta nelojalnoj konkurenciji subvencionasanih proizvoda iz EU , oživi praktično ugašena crnogorska poljoprivreda.