Prvi skup o pravopisu poslije trideset godina

U Višegradu je održan je naučni skup „Aktuelna pitanja srpskog pravopisa”, koji su zajedno pripremili i organizovali Odeljenje za jezik Andrićevog instituta, Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, prenosi Politika.

Koliki je značaj tog okupljanja najbolje govori podatak da je to prvi skup o pravopisu posle 30 godina, prije toga sličan je održan krajem osamdesetih godina prošloga vijeka koji je rezultirao „Prilozima pravopisu kao uvodu u donošenje novog pravopisa 1993. godine”. Prvi put su se okupili predstavnici svih katedara za srpski jezik u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Učesnici su se složili da postojeći pravopis uz dobra rešenja ima i manjkavosti i aljkavosti koje treba otkloniti što prije.

Mate Pižurica je predstavljajući Maticu srpsku rekao da je i sam, kao poslednji pravopisac, svjestan nedostataka pravopisa i da se s nekim rešenjima ni on ne slaže, ali ih poštuje. Najavio je da će u sledećim izmjenama biti dodata transkripcija za turski i korejski jezik.

Sreto Tanasić u ime Odbora za standardizaciju rekao je da njegova institucija i sama radi na dopuni pravopisa i podržao predloge i rešenja za ispravke postojećeg stanja.

Miloš Kovačević je zamjerio to što se pod konvenciju podvodi gramatika i založio se da se u budućem pravopisu prije svega poštuje gramatika, naročito kod sastavljenog i rastavljenog pisanja riječi. Milorad Dešić je govorio o tome da se pravopis pravi za najširu čitalačku publiku s osvrtom na prozodijske i semantičke elemente u pravopisnoj normi.

Veljko Brborić je rekao da je nedopustivo da već duže nemamo verziju školskog pravopisa, Milanka Babić je ukazivala na loša rešenja kod pisanja imena ulica, ordena i medalja kada ne znamo šta je zvanični naziv.
Rajna Dragićević je govorila o tome da raste broj novih riječi koje preuzimamo najčešće iz sredstava masovne komunikacije SAD, da isti problem imaju i ostali slovenski jezici i da je tu najčešće riječ o pozajmljenicama za kratku upotrebu, i to uglavnom nepristojnih riječi, takozvanim pejorativima.

Jelica Stojanović, Mihailo Šćepanović, Aleksandra Lončar, Sanja Đurović, Valentina Ilić i ostali učesnici su govorili o konkretnim primerima loših rešenja u sadašnjem pravopisu, koja su nedosledna, često zbunjujuća i ponudili rešenja za ispravke.

Učesnici skupa su se pitali i šta je sa zakonom o jeziku koji su napisali još pre dvije godine i preko resornog ministarstva dostavili Vladi Srbije. Zašto se toliko dugo čeka na njegovo usvajanje budući da je on najvažniji krovni zakon iz kojeg treba da proizađu ostali zakoni i podzakonska akta za njegovu primjenu, a od njega zavisi i budući pravopis.

Ukazano je na veliki broj konkretnih pravopisnih problema tako da sada treba uraditi njegovu redakciju, to jest lekturu. Rečeno je i koliko je teško stvoriti dobar pravopis, tj. napraviti lako savladivu i primenjivu normu.