Advokat Bojić: Neizbor sudija US direktno vodi ka aktivaciji člana 133 i uvođenju vanrednog stanja

Sve ima svoj uzrok, svoju kauzu. Ovde je sve počelo onda kad je predsednik Crne Gore neustavno odbio dati investituru Miodragu Lekiću. To nije uradio jer tom novom Vladom zna da ne može da vlada. Tu leži uzrok i okidač. Mišljenja sam da je odlaganje sednice Skupštine Crne Gore za izbor sudija Ustavnog suda, plod dobronamerne težnje predsednika Skupštine gđe Danijele Đurović da poslanici skupštinske manjine dobro razmisle o pravnim posledicama. Jer, neizbor sudija Ustavnog suda direktno vodi ka “ugrožavanju ustavnog poretka” i neminovnu aktivaciju odredbe člana 133 stav 1 tačka 4 Ustava koja propisuje uvođenje vanrednog stanja kad nastupe okolnosti ugrožavanja ustavnog poretka, izjavio je advokat Dr Vladan S. Bojić na naše pitanje kakav ishod očekuje od glasanja 28. novembra.

-Odredba člana 92 stav 3 Ustava propisuje da skupštinska većina od najmanje 41 poslanika ima nesporno ovlašćenje da pri ovakvim okolnostima, što ne reći i dužnost – da donese ustavnomernu neodložnu odluku o uvođenju vanrednog stanja, dodaje.

Zbog čega je to tako? Zato što, smatra Bojić, Crna Gora, zahvaljujući više nego očiglednim opstrukcijama starog režima (pošto je propao projekat tzv. manjinske, u stvari “njihove i njima” podređene i kontrolisane Vlade), nema drugu i drugačiju pravnu opciju.

-Sada je došlo do ozbiljne višeslojne kumulacije mnoštva osnova usled blokade, odnosno nefunkcionalnosti u odlučivanju Ustavnog suda:

1) Ne mogu se uopšte pravnovaljano konsituisati organi novih lokalnih samouprava nakon održanih izbora od 23. oktobra 2022;

2) Ne može se odlučivati o tome da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav;

3) Ne mogu se održati redovni izbori za predsednika Crne Gore;

4) Ne može se odlučivati da li je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Crne Gore u skladu sa ustavom;

5) Ne mogu se za slučaj da sadašnja skupštinska većina eventualno odluči da se “samoraspusti” ni da se održe čak i vanredni parlamentarni izbori koje baš zahteva “bivši režim”, tj. skupštinska manjina.

Nažalost to nije sve, budući da jednostavno ne funkcioniše “deblokirajući mehanizam” koji je amandmanski upravo preko bivšeg režima instalirala Venecijanska komisija o 3/5 tj. 49 poslanika u naš Ustav 2013., dodaje Bojić.

-U poslednje vreme spominjana Odluka Ustavnog suda iz 2014. je bio pokušaj bivšeg režima da već 2013. kroz izmene Poslovnika Skupštine Crne Gore uvede “i treći i čak četvrti” krug glasanja da bi se s manjim brojem poslanika “deblokirao” izbor Vrhovnog državnog tužioca, što je Ustavni sud Odlukom posl. br. U II 11/14 od 23. jula 2014. utvrdio neustavnim. Dakle, već se na početku ustanovilo da “venecijanski ključ” nema nužnu delotvornost, odnosno da nam je VK dala “pogrešan ključ”, da je nepodesan i nefunkcionalan i nevaljan – deblokirajući mehanizam. Zbog toga ni Venecijanska komisija kao ni bivši režim nema nikakav etički ni pravni legitimitet da insistira na venecijanskom deblokirajućem ključu, tj. na mehanizmu, koji se u uporednoj pravnoj doktrini ističe kao “egzemplar” lošeg ustavnog rešenja, koje uopšte nije deblokirajuće, već naprotiv blokirajuće, kaže advokat i dodaje:

Zato i danas uopšte ne čudi koje posledice izaziva taj pogrešan mehanizam deblokade i to ništa manje već u svrsi izbora:

1) Vrhovnog državnog tužioca,

2) Uglednih pravnika u Sudski savet;

3) Sudija Ustavnog suda

Kupuje se vreme i vrebaju povoljne okolnosti

Da zlo bude gore to još uvek nije sve, kaže Bojić. „Umesto da bivši režim poučen upravo svojim i upravo sopstvenim potvrđeno lošim iskustvom s tim istim lošim “venecijanskim ključem” znajući da nema deblokirajuća svojstva – on ih sada nesumnjivo ciljano i maliciozno koristi u pravcu apsolutne blokade ustavnog poretka Crne Gore. Uz to, bivši režim svojom prenaglašenom a izveštačenom retorikom “dira i raspiruje stare i stvara nove mržnje, konflikte, konfuzije i neprihvatljive animozitete ”. I to još čini vaninstitucionalno težeći da potpuno, do krajnosti destabilizuje ustavni poredak koji je, što treba naglasiti baš on sa svojim “tradicionalnim partnerima” decenijama gradio.
Teško da se iko razuman koji želi dobro Crnoj Gori, može oteti snažnom utisku – da se to sve u stvari čini radi zaštite “jednog čoveka” i vanustavnog održanja delova njegove vlasti ma kakva i ma kolika ona bila i ma koliko degradila Crnu Goru.“

Dr Bojić smatra da se očito kupuje vreme i vrebaju povoljne okolnosti – bez obzira što one Crnu Goru jasno vode u sunovrat.

-Očito se kupuje vreme, vrebaju se povoljne geo/okolnosti – bez obzira što one Crnu Goru vode u sunovrat. Svedočimo stanju u sudstvu koje pokazuje lice što smo i mogli naslutiti ali ne i spremnost da bude saučesnik i da podeli lošu sudbinu bivšeg režima, tj. “jednog čoveka” opadajućeg mandatno dokrajčenog titulara “uloge” Predsednika Crne Gore. Da, uloge, a ne ustavne funkcije i državne institucije, jer se Ab initio – bit njegovog ponašanja svodila i definitivno sada i svela tek na nivo predsednika višeslojno kompromitovane (zar ne i kriminalno) njegove političke partije čiji je onaj nominalan naziv – DPS.
U datom kontekstu korišćenje argumenata koji se tobože tiču “ugroženosti i odbrane države i patriotizma” je ne samo deplasirano, već i obmanjujuće. Zato treba negirati sentencu Eriha Froma: “Patriotizam je poslednje utočište hulja, (u američkoj verziji: “Patriotism – last refuge of scoundrels”, da bi se sada omogućila suštinski bolja budućnost svih građana Crne Gore – bez obzira na sve razlike koje su svakom – demokratskom društvu više nego dobrodošle.“

Bojić veruje da će zato poslanici te političke partije u dobroj veri, pravnom svešću i odgovornošću aktuelnog trenutka u kome se danas nalazi država Crna Gora – razumeti cilj i nastojanje Predsednika Skupštine Crne Gore gđe Danijele Đurović i najzad savesno uzeti učešće u konstituisanju punog sastava Ustavnog suda – kao uslova bez kojeg – Crna Gora dalje ne može. Pogotovo zbog toga što naspram nijednog od četiri kandidata nije istaknut nijedan prigovor, primedba ili pak tome slično, kazao je.

Skupština dužna da donese odluku o uvođenju vanrednog stanja

„Zaključujem, ukoliko se to ipak ne desi 28. novembra 2022. već narednog dana – Skupština je dužna po ustavnom prerogativu iz člana 91 stav 2 zbog “teškog ugrožavanja ustavnog poretka” kako je to propisano članom 133 stav 1 tačka 4 doneti Odluku o uvođenju vanrednog stanja i usvojiti zakon čija bi pravna priroda bila Lex specialisa cilj – otklanjanje svih uzroka koji su doveli do ugrožavanja ustavnog poretka Crne Gore od: izbora sudija Ustavnog suda, VDT-a i uglednih pravnika u Sudski savet i time efektnijeg rada SDT, bez opstrukcije sudstva, te formiranja lokalnih samouprava i Vlade po izbornoj volji građana: s predsednikom Miodragom Lekićem. Ali i preko izbora novog guvernera CBCG, DRI, pa dalje pravnim redom. Ovaj lex specialis bi trebao imati naziv: “Zakon o sprečavanju ugržavanja i konsolidaciji ustavnog poretka Crne Gore.” Taj zakon, ne bi zavisio od samo/volje predsednika Crne Gore, već bi sadržavao ovlašćujuću normu o promulgaciji koju bi sprovela Skupština Crne Gore. Svakako po skraćenom postupku i u pogledu objave, i stupanja na snagu danom objave u Službenom listu. Treba još akcentovati da prema članu 92 stav 4 Ustava, za vreme vanrednog stanja – Skupština se nikako ne može raspustiti“, smatra advokat Bojić.

„Zrno“ državnog suvereniteta

Tim će se konstituisati pravni uslovi za otpočinjanje nužnih procesa radi dobrobiti svakog građanina Crne Gore, a jednako tako, i dobrobiti celokupnog crnogorskog društva. Crna Gora će dokazati da joj je “preostalo” “zrno” državnog suvereniteta i dostojanstva kadrog da provede sopstvenim ustavom precizno regulisan pravni put: “pravi ključ za sopstvenu bravu”, svoj “deblokirajući mehanizam” umesto nametnutog i objektivno nefunkcionalnog,“pogrešnog ključa” Venecijanske komisije – koja uostalom ne trpi posledice zbog toga, niti snosi nikakvu odgovornost – što je sa svakog mogućeg aspekta – nedopustivo. Time je VK etički i pravno sama sebe opovrgla ali tim je i bivši režim potpuno delegitimisan, kaže advokat Vladan Bojić.

„Naime, bez kompletiranog Ustavnog suda i reformisanog sudstva, država Crna Gora ne može opstati. Niko nema pravo da joj oduzme budućnost. Crna Gora i njeni građani nemaju više ni dana vremena da čekaju, jer je svakom strpljenju došao definitivan kraj.”, zaključio je on.