Адвокати тврде: „Скај“ је масовна шпијунажа, а не доказ

Стручна и лаичка јавност ускоро ће бити у прилици да донесу суд о томе да ли су једанаест судија Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици дорасли задатку да коначно пресуде у предметима из области ратних злочина и организованог криминала и корупције који су посљедњих година таворили у фиокама.

У већини случајева ради се о поступцима у којима статус окривљених има на десетине лица, о предметима с великом количином доказног материјала у којем као примарни доказ егзистира „скај“ комуникација, чију правну ваљаност адвокати и даље проблематизују.

Адвокат Боривоје Боровић истиче да се углавном ради о већ контаминираним доказима и објашњава да је у англосаксонском праву сваки доказ који се објави у јавности прије него што се изнесе на главном претресу контаминиран и издваја се из списа предмета.

– Масовна је појава и да се тргује „скај“ материјалом и доказима који су контаминирани, а онда очекујемо да се о томе једног дана расправља на суду?! Мишљења сам да црногорско правосуђе неће имати капацитета да пресуди све ове предмете специјалне надлежности па би било боље за саму државу да се узимају јемства као обавезан вид обезбјеђења присуства окривљеног, истакао је Боровић за „Дан“.

Он сматра да судови нису спремни да суде у тим поступцима, да судије „врдају“ и да очигледно не желе да се замјере било којој власти која у извјесној мјери, условно говорећи, контролише сваки од тих предмета.

– Ако контролишу предмете да би се доказали пред ЕК и ЕУ да има борбе против корупције и криминала, онда морају да поштују и европске принципе, а у свим тим предметима посебно је погођена Европска конвенција о људским правима, истиче Боровић.

Адвокат Зоран Пиперовић тврди да судије Специјалног одјељења имају капацитета да пресуде у предметима у којима као кључни доказ егзистира „скај“ комуникација, али је проблем у томе што судије неће себи да поставе логично питање које је он давно проблематизовао а гласи: „Шта је `скај`, а није мтн?“

– Сва европска кривично-правна законодавства познају мјере тајног надзора, а то је да се одређено лице по наредби суда стави на мјере у одређеном временском трајању. Постоји и други проблем који је евидентан, а то је да се овдје као доказ узима и факат да неко лице није било ни учесник комуникације путем „скаја“, већ лице А и лице Б помињу лице Ц, да је нешто урадило, хтјело и имало намјеру и то се узима за релевантно и тачно. Поставља се кључно кривично-правно и логично питање: Како суд може да утврди и којим механизмом, којим доказима, да је то што је неко лице помињано, тачно? Не постоји начин да се тај факат утврди. Ако се тај факат не утврди, то лице не може бити оглашено кривим, објашњава Пиперовић.

Није међународна правна већ поштанска помоћ

Пиперовић истиче да у предметима заснованим на „скај“ комуникацији нема међународне правне помоћи већ је, како наводи, у питању поштанска помоћ.

– Међународна правна помоћ постоји када наши органи за одређено лице пошаљу замолницу француском тужилаштву да се, колоквијално речено „испрати“ због основане сумње да је починио одређено кривично дјело, да се то лице стави на мјере тајног надзора и да се такав материјал за конкретно лице достави нашим органима, објашњава Пиперовић.

Према његовим ријечима, материјал са „скај“ апликације који се доставља нашим органима је апсолутна непознаница, јер је то био масовни надзор или, колоквијално речено, шпијунажа на неодређеном броју лица.

– То није доказ и то судије знају, јер није прибављен ни по нашем ни по француском кривично-процесном законодавству. Законодавац је управо имао интенцију да се такви докази прибављају по строго одређеној процедури и каже се да докази нису ваљани уколико се она не испоштује – истакао је Пиперовић.

Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: