Агностицизам на домаћи начин

Пише: Батрић Бабовић

Када је касне вечери прошлог августа падала 43. Влада Црне Горе телевизијски пренос парламентарног засиједања затекао ме је у Улцињу. Била је то топла ноћ, која је са мора у Метеризе доносила нови мирис и стару неизвјесност. Са екрана се није ширио никакав импулс промјена. Све је миомирисало на континуитет давно започетог континуитета. А то у преводу на српски језик значи да комунистичким мисаоним моделима нема краја. Мало је чудно да се са деветомјесечним закашњењем сјећам баш те вечери и владиног дропа из орбиталног мањинског транса. Можда је необично да се све то буди у овом расцвјеталом и кишном мају, када руже и даље не цвјетају. Ни фигуративно, нити конкретно, иако поетско римовање води у наличје мале прољећне шале. На ум ми је пала мисао, да баш ових наредних дана реднобројна 43. Влада улази у девети мјесец своје оборене трудноће. Ко су очеви, оци, гинеколози, бабице и муштулукџије одавно се зна. Једино се не зна ко је нови Томас Хенри Хаксли, који би описао агностицизам црногорске политичке елите и њених подржавалаца. Енглез који је на бриљантан начин бранио Дарвинову теорију еволуције, дефинисао најтананије разлике међу бескичмењацима, класирао микронске разлике између мајмуна и човјека, био би насушна потреба данашње Црне Горе. То би првенствено била неопходност за све учеснике у политичком животу.Нека се нико од господе политичара не нађе увријеђен, прозван, или да се којим случајем не дај Боже препозна у овим редовима, али се мора рећи да се у Црној Гори одавно не зна ко је власт а ко опозиција, шта је политика са принципима без компромиса, и да ли је тренутни политички интерес правило од кога се одустаје за трен, ради мало боље идеје са политичког шведског стола понуда приближног квалитета. У периоду од децембра 2020. до маја 2023.године или мало дуже, у политици Монтенегра сви су били са свима, сви су варали једни друге, сви су лагали себе и на крају сви су бјежали од себе. Јесу ли побјегли или нису остаје да се види.Парламентарни избори су близу, а њихови резултати су унапријед неизвјесни. Народ је ослобођен од стега, добар је у складу са личним интересима, док су политичари без идеја и јаловљени опусима народне воље која води свим недоследностима у тродимензионалном политичком простору. У исто вријеме, обманама и полуистинама никада краја. Упорно, трајно и лојално до свих финала планираних акција прате их глупост, безобразлук и свемир.Да је све ово сурови факат и ствар за невјеровање, говори податак да двије чланице Владе нису имале кандидате или јединственог представника на недавно одржаним предсједничким изборима, да елитни и фиктивно јединствени дует од почетка скупштинског сазива и владиних прекомпоновања није имао, нити сада има више од десет посто подршке у бирачком тијелу, док након политичког абортуса и даље користи од 70 до 100 % извршне власти. Сви нападачи на овај компартман били су, а такође и даље јесу актуелни подржаваоци двојног политичког комплекса, али без питања да ли бирачи њихових политичких субјеката желе исто оно што желе њихови изабрани представници. Хаксли није у моди да би класификовао једне или друге у неку од група којима се бавио у својим еволутивним истраживањима. Видљиво је, да је на политикантском пољу много популизама уз још много више неистина, па би нови чувари дарвинизма на темељима више модификованих неодарвинизама, којима би описивали видљиву црногорску политичку страву нијансирану безбројним ужасима, створили нелојалну конкуренцију идеологу агностицизма Томасу Хакслију. У наставку овог описног тока неописивих феномена без ушћа и краја, наилази се на коначан закључак, да су полуистине привилегије прве амбасадорске петорке и прве послушничке линије њихових поданика.

Остале мрвице су резервисане за сићу, боранију и послушнике са ограниченом способношћу за војне рокове у служби псеудозапада. Два у један или три у један комбинаторика, са кафе је прешла на 43. Владу Црне Горе. Влада није кафа или лаки напитак за брзо варење, док брзине великих залогаја увијек остају несварене и болне по најкиселији политички желудац. У будућности, осниваче нереалних ресорних уједињења и политикантских акробација, чека одговор на питање како су могли са 100 % ресурса извршне власти бити без цензуса или на његовој ивици? И оно теже питање зашто постојећи Владин концерн не може заједно на јунску листу? Ко је антимафија блок? Значење поруке гласи борба против безакоња? Можда се ради о дубљим порукама? Ко чисти политичку сцену од непослушних и неподобних странака? Ко одређује референце за опстанак?

Како се калибришу морал, образовање и патриотизам у политичком Монтенегру? Да ли исти актери организују пријемни испит у политичко друштво и броје гласове након изборне ноћи? Планира ли се формирање науке или правца који ће се бавити свим овим питањима? Колонија свих бескраја и народ без политичког избора јесу бездан данашње Црне Горе.

Неки нови Сер Томас од Лондона тешко би донио одлуку, на који начин вршити рашчлањивање врста у малој поморској „НАТО клиници“ Црној Гори.

Кључна борба водила би се између мајмуна и бескичмењака унутар једне исте стране (не)прецртане медаље. Другу страну медаље која је одавно прецртана одређују филм „Умри мушки “ и роман „Херој магарцу“.

Агностицизам на домаћи начин брише теорије политичких система и морал теолошких књига. Власници извршне власти не личе на Брус Вилиса и Грубана Малића, а на кога личи бирачко тијело још се не зна. Улцињска августовска ноћ најавила је границе немогућег, а јун обећава повратак у реалност. Нова парламентарна структура биће премала бара за велики број изгладњиваних крокодила. Показаће се у пракси да је све могуће и да ће сви субјекти бити упућени на међусобне сарадње. Све ново што долази мирише на наставак збира досадашњих улога, сценарија и режија са старим и новим сценаристима у главној улози. Можда и на увод у нову „Кристалну ноћ“ за слободне власнике сопствених глава и срца !!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: