Agresija NATO-a – 24 godine posle: Napad na Srbiju i dalje traje, ali drugim sredstvima

Agresijom protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) NATO nije ispunio svoje ratne ciljeve, tako da se agresija protiv Srbije nastavlja samo drugim sredstvima u naporu zapadnih sila da tzv. Kosovo uguraju u međunarodne organizacije.

To je danas rečeno na skupu „Agresija NATO-a – 24 godine posle“ u Domu Vojske Srbije, koji su organizovali Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije i SUBNOR Srbije.

Predsednik Kluba generala i admirala general Milomir Miladinović rekao je da smo mislili da je Kumanovski sporazumom i Rezolucijom 1244 NATO agresija na našu zemlju završena, ali da ona traje i danas primenom drugih sredstava.

„Naša zemlja se ucenjuje rezolucijama i ultimatumima, kako bi tzv državu Kosovo legalizovali u međunarodnim odnosima. Pokušavaju da svoje neostvarene ratne ciljeve reše pretnjama, uslovljavanjima i ucenama. Podsećam da su ratni ciljevi bili rušenje državnog uređenja, rasparčavanje Jugoslavije i uništenje naše vojske. Nijedan od tih ciljeva nije ispunjen, čak ni na bojnom polju“, istakao je Miladinović.

On je naglasio da smo svi ponosni na hrabra dela srpske vojske i odlučnom otporu koji je pružila NATO agresiji 1999, uz dostojanstvenu podršku naroda.

„Hrabrost boraca na Košarama i Paštriku prevazilazi sve norme ljudskih mogućnosti i izdržljivosti u borbi. Nema primera u istoriji rata da je na tako malom prostoru dva meseca izdržala vojska po kojoj je dejstvovala strategijska avijacija NATO-a u podršci kopnenih oružanih snaga Albanije. Njihova dela su besmrtna“, rekao je Miladinović.

Dodao je da se problemi koji su nastali nezakonitim otimanjem Kosova moraju rešavati uz poštovanje međunarodnog prava, a da u tim pregovorima osnova mora biti Ustav Srbije, Rezolucija 1244 i Sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština.

Podsetio je na reči Patrijarha Pavla da će Kosovo u 21. veku biti mera vrednosti svih nas.

„Ako ne budemo dostojni, nestaćemo, a na mestu gde mi sada živimo živeće neko drugi“, podsetio je Miladinović na reči Patrijarha Pavla.
Potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije u vreme NATO agresije Nikola Šainović istakao je da je SRJ u neravnopravnoj borbi sa NATO-om vodila računa da ispuni bar minimalni interes srpskog naroda.

Naglasio je da su ih mnogi u to vreme pitali kako to da smo sada neprijatelji saveznika iz dva svetska rata, a da su oni odgovarali da je to zato što smo se u tim ratovima borili protiv Nemačke, a sada je rat protiv Rusije.

„Radi se o osvajačkom ratu velike imperije koja je iskoristila slabost Rusije i sada došla na njene granice. Bili smo svesni da je počeo rat protiv Rusije i da će taj valjak sa zapada ka istoku pregaziti preko naših glava. Rasturili su Varšavski pakt i Sovjetski Savez, da bi došli na samu granicu Rusije“, objašnjava Šainović.

On je ispričao da je u leto 1998. ugledna američka senatorka došla kod Zorana Anđelkovića u Prištinu, on joj je pokazao spiskove srpskih žrtava OVK u poslednjih 10 dana i da je ona rekla da mu potpuno veruje ali da to nije važno.

„Vi OVK zovete teroristima, a mi borcima za slobodu“, odgovorila je ona Anđelkoviću.

Šainović ističe da su vođe OVK danas u Hagu upravo zbog tih zločina iz 1998. godine.

Kako ističe uvek je bio prisutan pritisak od strane zapadnih sila prema Srbiji.

„Mnogi su nas pitali zašto Slobodan Milošević nije istrgovao nešto. Velike sile ne truguju. One traže i ako daš, one traže sledeće. Mi moramo da se pozivamo na međunarodno pravo“, smatra Šainović.

On kaže da je tadašnje rukovodstvo SRJ teška srca prihvatilo Rezoluciju 1244, a da je on morao da ode u Prištinski korpus i kaže vojnicima koji nisu bili poraženi u ratu da se povlače.

„Mogli smo da branimo granice Kosova, ali ne i Beograd, Niš, Kragujevac. Na proslavi 50-dodišnjice NATO-a, Savet NATO-a dobio je dva predloga – kopnena intervencija sa 200.000 uglavnom evropskih vojnika, a drugi blokada. Ovaj skup ovlašćuje NATO da obezbedi pobedu svim sredstvima. Prva žrtva je bio RTS da se ne bi videla slika, jer je televizijska razmena išla preko zgrade RTS-a u Takovskoj“, navodi Šainović, prenosi Tanjug.

On je istakao požrtvovanost naroda, koji je u velikom broju učestvovao u mobilizaciji pošto je počela NATO agresija.

„Gledao sam te kolone koje su dolazile na Kosovo. Tih 50.000 vojnika koje je došlo na Kosovo nije se borilo sa OVK, jer je su za to bile dovoljne regularne jedinice vojske. Oni su napravili tri linije odbrane da bi sprečili kopnenu intervenciju NATO-a na Kosovu. Prva linija je bila na granici, druga u centralnom Kosovu, a treća na severu pokrajine. Generalštab tadašnje OVK poslao je poruku da nije više funkcionalan jer nije mogao da napadne granice sa unutrašnje strane“, kaže Šainović.

Što se današnje situacije tiče, Šainović kaže da je Srbija svojim odnosima prema Moskvi, Pekingu i Vašingtonu izgradila politički kapital koga treba da se drži i da su joj politički kapital i Zajednica srpskih opština i to što nije uvela sankcije Rusiji.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća u Crnoj Gori Momčilo Vuksanović rekao je da je Crna Gora, kako je rekao, nakon siledžijskog istupanja iz zajedničke države SRJ, na silu uvučena u NATO, iako je 70 odsto građana bilo protiv toga.

„Ulaskom u NATO pridružili smo se zločincima koji su nas bombardovali“, poručio je Vuksanović.

On je ocenio da je agresija prisutna i danas na druge načine i da stalnim pritiskom NATO stvara rascep među pravoslavnim slovenskim narodima. Vuksanović smatra da je Crna Gora izgubila samostalnost ulaskom u NATO, a da se sve najvažnije odluke donose protiv interesa srpskog naroda.

„Za nas, Srbe u Crnoj Gori, NATO agresija još traje. Iako smo većinski narod, Srbi još uvek žive teže nego drugi narodi u Crnoj Gori“, poručio je Vuksanović.

Izvor: Sputnik