Академик Љубодраг Димић: Насиље Подгорице над српском нацијом
Подгорица наставља политичко насиље над српском државом и нацијом, а посебно над Српском православном црквом (СПЦ) као упоришту националног идентитета српског народа на простору Црне Горе, оцијенио је данас историчар Љубодраг Димић.
Он је то казао поводом најаве Црне Горе да ће усвојити Закон о слободи вјероисповести, који предвиђа присвајање имовине СПЦ у тој држави, а што је изазвало негодовање Београда.
Димић потез Подгорице види као “политички инжењеринг“ иза којег стоје ситни интереси владајуће политичке елите у Црној Гори и њен покушај да из тешке ситуације у којој се налазе Србија и српски народ, извуче одређену корист и повећа “веома угрожену популарност“.
“Чињеница да се 70 одсто православног становништва Црне Горе изјашњавало против сецесије заједничке државе са Србијом у предвечерје монтираног референдума, указује да је у питању политичко насиље које се наставља“, рекао је Димић у изјави за Тањуг.
Упитан да ли је намјера политичког врха у Подгорици да се одрекне свега заједничког што је у верском, цивилизацијском, културном смислу припадало идентитету некада једног, а данас два народа, каже да таква тенденција очигледно постоји, али напомиње да је “историја ђавољска ствар“ и да се са њом не треба свађати.
“Оно што се дешава у Подгорици води ка сатирању црногорске државе, а Црна Гора и њени челници, прије свега Мило Ђукановић, прелазе црту која их и у политичком и историјском смислу води ка понору“, каже Димић.
Сматра да такви потези доносе црногорској држави и њеном руководству ситну корист на кратки рок, али истовремено заоштравају фронтове који већ постоје у Црној Гори и прете да дестабилизују тај простор.
Према његовим ријечима, крајњи исход свега биће ново сукобљавање унутар црногорског друштва и српског етничког простора.
‘Тај сукоб и сабијање негативних и позитивних енергија је неизбежан, а може се очекивати да ће у неком другом историјском тренутку историја “експлодирати у лице“. Кад се то деси неком народу и држави, обично провоцира велике несреће“, навео је Димић.
Оценио је да последњим потезом Подгорица појачава зависност од западних центара моћи и упозорио да додатна подељеност унутар црногорске државе слаби позицију православља у Црној Гори “стешњеног“ између католичанства и ислама.
Он је навео да је СПЦ у Црној Гори кроз историју била на удару Рима, Беча, Москве и Загреба одакле се, каже, утицало на формирање црногорске нације и цркве.
“Сада се вјероватно сви ти центри поново уплићу, а уз њих треба додати Вашингтон и Лондон. Све води ка томе да се умањи моћ Србије у овом тренутку“, сматра Димић.
Додаје да Подгорица политичко насиље спроводи Подгорица на миг западних центара моћи у тренутку када је, каже, степен заоштравања дешавања на Балкану видљив и голим оком.
“Питање аутокефалности црногорске цркве може да буде дио само стратегије и плана оних који теже да буду господари Балкана, а не воље корумпираног, јадног и истрошеног руководства неке од балканских држава“, закључио је Димић.
Извор: Мондо.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Majko mila, al’ se nalupeta. Nekad je bio cool, dok nije potpisao pakt sa đavolom (čitaj Dobricom Ćosićem) da se preporuči za ulazak u SANU kroz ćosićevsku interpretaciju prošlosti Srba.
Драга браћо и сестре
НИКАД није било лако бити оно што јесмо, ни у Црној Гори а ни другде. Кад нема силе споља да нас уништава створи се нека сила унутарња. Када кренемо да заборављамо ко смо и што смо ето неке силе да нас опомене.
БОРБА духовна и свјетовна је наш идентитет, наш вјечни усуд, наш КРСТ што носимо с поносом. Нека буде што бити не може! То смо МИ.
Зато ХВАЛА најискреније Милу и Мирашу и другима, јер нас опомињу и враћају нас себи самима. Нису они случајно ту и није ништа случајно! Да смо били бољи би ли их гледали данас?
зато ВАС ВОЛИМ јер сте моји, неуништиви пламен.
Suština i jeste u tome što je srpska pravoslavna Crkva posljednje uporište i odbrambeni bedem protiv ozverenog i bezumnog višedecenijskog atakovanja na nacionalni identitet Srba iz srpske Crne Gore!
Okončanje ustaškog koncepta odnarođavanja korjenski Crnogoraca od svog stpskog nacionalnog identiteta, kao primarne istorijske afirmacije, nije moguć dok god na teritoriji Crne Gore postoji i opstojava SPC! Koja je za razliku od drugih religijskih formacija ekskluživni utemeljivač moderne crnogorske države! SPC je, dakle, jedini autentični baštinik neupitnog državotvornog nasljeđe, ne bilo koje i kakve, nego baš teokratski ustrojene države Srba na prostoru ondašnje Stare Crne Gore četri nahija!
Izgraditi novocrnogorsku državu diskontinuiteta sa svojim stvarnim istorijskim, nacionalnim i državotvornim ishodištima jednostavno nije moguće dok se do temelja ne uruši državotvorni pro genius oličen u Srpskoj pravoslavnoj crkvi!
To predstavlja završnu i finalnu fazu samorazarajućeg i suicidnog Projekta kreiranja „nove“ diskontinuitetne Crne Gore koja zatire svoje korjensko, identitetsko, državotvorno i religijsko nasleđe da bi se ponovo rodila kao državotvorni Feniks iz ničega, iz pepela svog istorijskog samoponištenja, što je neviđeni nonsens u međunarodno praksi!?
Ludilo vlastodržačke elite je endemsko, dakle, sasvim nepoznato u globalnim relacijama, tako da analogije nijesu jednostavno moguće!
Današnja Crna Gora je grozomorni original jednog neviđenog istorijskog falsifikat koji ozbiljno otvara pitanje socijalnog zdravlja nacije koja je bezmalo pristala na neviđeni eksperiment in vivo pretvorbe fikcije u lažnu stvarnost!
Ovo naravno niko u svijetu neće razumjeti, ali će zato brojni da podrže ovo ludilo samo zato što je ono suštinski antisrpsko i nemerljivo štetno za srpski korpus u cjelini, dakle, i za samu Crnoj Goru, ili možda prije svega za nju!
PostojI više različitih pristupa u tumačenju ovog samubistvenog procesa, od onog koji sugeriše neupitnu ucjenu od strane svjetskih Gospodara i centara moći glavnog protagoniste tridesetogodišnjeg čerečenja Crne Gore, zbog čega on mora bukvalno da bira između života i smrti! Drugi, pak, vjeruju da odgovore treba tražiti unutar jedne skliske medicinske grane, psihijatrije.
Lično preferiram sinegijski efekat ucjene i osobite ličnosti čovjeka, ako je uopšte čovjek, koji nije izludio samo sebe nego i vascijelu Crnu Goru koja je već decenijama na aparatima za vještačko održavanje u životu!
… Eutanazija je slijedeći mogući korak.
U svakom slučaju, ništa dobro nije na vidiku i u perspektivi!
Što se ljudi tiče, ode mast u propast.
Sada je sve, što bi se reklo, u božijim rukama.