Акција за људска права и Институт алтернатива: Полиција допустила да се 21. мај слави без ограничења, а учеснике „аутолитија“ процесуирала

Акција за људска права (ХРА) и Институт алтернатива (ИА) позивају Управу полиције да уједначи праксу и прекине да селективно поступа према учесницима различитих јавних окупљања.

„За вријеме опште забране јавних окупљања, полиција је допуштала да се грађани окупљају да славе Дан независности без икаквих ограничења, док је учеснике „аутолитија“ са циљем прославе свјетитеља и протеста поводом хапшења свјештеника, упозоравала да се не окупљају и процесуирала због претјеране употребе сигнализације у саобраћају, чиме је показала да неједнако примјењује закон. Таква неједнакост пред законом указује на пристрасност полиције која угрожава владавину права, наводи се у саопштењу.

Дан након 12. маја, додају, када се колона возила са грађанима који су на тај начин хтјели да одрже литију у част Светог Василија Острошког, кретала од Тивта ка Будви и назад, 25 особа је позвано на информативни разговор, од којих је 14 и прекршајно кажњено.

„Учесници таквих „аутолитија“ су кажњени јер су приликом управљања возила користили звучне и свјетлосне сигнале супротно члановима 53 и 55 Закона о безбједности саобраћаја на путевима, саопштили су.

С друге стране, наводе примјере, да приликом прослављања Дана независности Црне Горе, 21. маја, ниједно лице које је учествовало у аутоколонама, које су организоване у готово свим градовима Црне Горе, није кажњено за сличан прекршај, иако видео-снимци, доступни и на интернету, показују да су и ти грађани поступали практично на исти начин као и учесници „аутолитија“.

„Такође, 13. мај у Црној Гори ће остати упамћен по протестима против хапшења свјештеника Српске православне цркве, сукобима грађана и полиције, бацању сузавца и прекомјерној употреби силе. Полиција је прије избијања сукоба, окупљене позивала да се разиђу јер је протест представљао кршење мјера забране јавних окупљања, након чега је употријебљена сила, уз образложење, да су окупљени први почели са насилним понашањем. За Дан независности полиција, опет, ни на који начин није ни покушавала да спречава окупљања, иако је забрана јавних окупљања и даље била на снази, истичу из ове двије организације.

Забрана дискриминације је прописана и Уставом и законима Црне Горе, као и међународним уговорима о људским правима.

„Закон о унутрашњим пословима захтијева да се обављање полицијских послова заснива између осталих, на начелима недискриминације, законитости, професионализма, сразмјерности у примјени овлашћења и непристрасности. Европски суд за људска права је налазио кршење Европске конвенције о људским правима у случајевима у којима су власти одржавале скупове које су саме организовале онако како су хтјеле, док су, са друге стране, неосновано ограничавале скупове својих критичара који су жељели да се окупе на истом мјесту, у исто или приближно исто вријеме (нпр. Макхмудов протв Русије, 2007), стоји у саопштењу.

Осим тога, додају да је Европски суд у погледу организовања протеста на улицама такође истакао да демонстрације у јавном простору могу да изазову извјестан ниво ометања уобичајеног начина живота, укључујући ометање саобраћаја, и да власт према томе треба да покаже „извјестан степен толеранције“ (Кудревичиус против Литваније).

„Ако је власт већ одлучила да не покаже толеранцију према учесницима једних протеста, које је кажњавала због претјеране употребе сигнализације на возилима, онда је требало да тако поступити и према учесницима других. Овако се кажњавање јавља као дискриминаторна мјера, која очигледно није била неопходна, јер је на накнадним протестима исти вид понашања толерисан. Кажњавање више учесника може имати и застрашујући ефекат, којим се потенцијални учесници будућих окупљања одвраћају од учествовања у њима, што је такође супротно праву на слободу окупљања. Према томе, неопходно је да Управа полиције обезбиједи да полиција према учесницима свих окупљања исте врсте поступа на исти начин, било да се на тим окупљањима нешто слави или критикује, док год се окупљањима не промовише насиље и не заговара поништавање људских права, казали су.

ХРА и ИА заједно спроводе пројекат „Окупљања за људска права: слобода јавне ријечи у јавном простору“ уз подршку Европске уније, кроз Инструмент за демократију и људска права, Програм за Црну Гору 2018.

Садржај ове иницијативе представља искључиву одговорност ХРА и ИА и ни на који начин не одражава ставове Европске уније.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: