Ako Kijev blokira tranzit ruskog gasa preko teritorije Ukrajine uslediće ozbiljna gasna kriza. Rusija bi mogla da preusmeri male količine na „Turski tok“, ali to ne može da podmiri potrebe Evrope. To će dovesti do značajnog skoka cena ovog resursa, a od toga će najviše stradati evropske zemlje, pa i sama Ukrajina koja ostaje bez prihoda od tranzita.
Ugovor o tranzitu ruskog gasa preko ukrajinske teritorije ističe krajem 2024. godine, a Kijev je odbacio mogućnost produženja, jer želi da „Kremlju oduzme profit kojim finansira rat“, dok predsednik Rusije Vladimir Putin poručuje da će Rusija i „Gasprom“ to preživeti. Moskva ne odbija isporuke, ali je problem na drugoj strani terena, javlja Sputnjik.

Ukrajina će prekinuti tranzit ruskog gasa 1. januara 2025. godine u jutarnjim satima, ali potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak uverava da je Rusija spremna da nastavi isporuke gasa u Evropu preko nekoliko ruta, ne samo preko Ukrajine.

Postoji opcija i po kojoj bi Slovačka mogla da kupuje ruski gas u Rusiji, što znači da bi na rusko-ukrajinskoj granici to već bio gas koji pripada Slovačkoj. Ukrajina za sada nije odbacila ovu opciju.

„Trenutno koristimo dve rute za isporuku gasa kroz gasovode. Jedan je upravo preko Ukrajine, a drugi je ‘Turski tok’. Trenutno postoji pretnja zatvaranja tranzita kroz Ukrajinu, a time bi najviše bile pogođene Slovačka i Austrija, jer one dobijaju gas preko ove rute. Moldavija takođe dobija gas kroz Ukrajinu. Dakle, trenutno postoji pretnja za njih. Ako Ukrajina ipak zatvori tranzit, a sve ide ka tome, Rusija bi mogla da preusmeri samo male količine gasa na ‘Turski tok’ i to oko 3, možda maksimalno 5 milijardi kubnih metara gasa. Međutim, za preostalih 10 milijardi kubnih metara biće potrebno smanjiti proizvodnju i ne izvoziti, jer je isporuka drugim pravcima u Evropu nemoguća“, kaže Igor Juškov, ekspert ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

Gasovodi „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ ne rade, a gasovod „Jamal-Evropa“, koji ide preko Poljske u Nemačku, takođe nije u funkciji. Zbog toga nije moguće preusmeriti veće količine gasa sa ukrajinske rute na druge gasovode, objašnjava Juškov.

„U budućnosti bi verovatno bi mogao da se obnovi tranzit kroz Ukrajinu, i gasovod ‘Jamal-Evropa’ bi mogao ponovo da se pokrene, ako se ukinu međusobne sankcije između Rusije i Evrope. Čak bi mogao da se koristi i preostali krak ‘Severnog toka-2’. Jedan od dva kraka nije oštećen u eksploziji i tokom pokušaja terorističkog napada i njime može da se transportuje 27,5 milijardi kubnih metara godišnje, što je otprilike količina koju trenutno Rusija isporučuje Evropi putem gasovoda. Dakle, osim kroz Ukrajinu, trenutno nije moguće snabdevati gasom Slovačku i Austriju, zbog čega je Slovačka i zabrinuta i upravo zato je premijer Fico bio u Moskvi na pregovarima“, kaže Juškov.

Kijev gađa Rusiju, a pogađa – Evropu

Na pitanje da li bi Evropska unija mogla da izvrši pritisak na Kijev kako bi se izbegla gasna kriza i kako bi se postigao dogovor o tranzitu gasa u Evropu kroz Ukrajinu, Juškov kaže da je glavni problem što EU nema jedinstvenu poziciju po tom pitanju.

„Brisel, kao nadnacionalni organ, Ursula Fon der Lajen i evropski komesar za energetiku zapravo govore da EU ne treba da kupuje ruski gas i da je dobro što se tranzit kroz Ukrajinu zaustavlja. A nacionalne vlade, kao što su Slovačka, Austrija, Češka i mnoge druge žele da nastave da kupuju ruski gas. U EU ne postoji nikakva zabrana za kupovinu ruskog gasa. Zbog toga, EU neće moći da izvrši pritisak na Ukrajinu, jer ne postoji jedinstven front. Vidimo da pritisak mogu da vrše samo pojedine države, kao što je Slovačka“, kaže Juškov.
Prema njegovim rečima, Bratislava bi mogla da izvrši pritisak na Kijev zaustavljanjem isporuka električne energije, pošto su Slovačka i Mađarska najveći dobavljači električne energije za Ukrajinu.

„Slovačka bi mogla da zaustavi i isporuku naftnih derivata za Ukrajinu, odnosno goriva i da blokira izdvajanje finansijske i vojne pomoći na nivou Evropske unije, pošto je, kao i u slučaju novih sankcija za Rusiju, za odluku o pomoći Ukrajini potrebna jedinstvena odluka svih članica Evropske unije. Samim tim, Slovačka ima čime da odgovori Ukrajini. Međutim, ne postoji jedinstven front, tako da nema garancija da će se izvršiti pritisak na Ukrajinu“, navodi Juškov.

Ukrajinski gasovod, izgrađen u vreme Sovjetskog Saveza, decenijama je bio glavna ruta za dopremanje ruskog gasa u Evropu. Sada kijevski režim taj gasovod koristi za ucenjivanje evropskih partnera i saveznika, a takođe i kažnjavanje Slovačke zbog njenog stava o ukrajinskom sukobu.

Kijev je na tranzitu gasa zarađivao 700-800 miliona dolara godišnje, tako da će ako ne produži tranzitni ugovor ostati bez tog prihoda. Rusija takođe ostaje bez prihoda od prodaje gasa koji bi bio isporučivan Evropi preko Ukrajine, a to će biti i ozbiljan udarac evropskoj energetskoj bezbednosti.

„Najveći rizici za Evropu su ekonomske posledice u vezi sa mogućim zaustavljanjem tranzita, jer će gas poskupeti zbog deficita na tržištu. Poskupeće za sve, nije bitno da li je neko kupovao ruski gas ili nije. Dakle, i za Veliku Britaniju, Nemačku i Francusku i apsolutno za sve će gas poskupeti, jer nedostatak ruskog gasa na evropskom tržištu, koji je išao kroz Ukrajinu, dovodi do deficita. Zbog toga će cena na berzi skočiti. U tom smislu svi će biti pogođeni, ali najviše Slovačka i Austrija. Slovačka će morati da kupuje tečni prirodni gas i da ga transportuje u neku od priobalnih zemalja, recimo u Italiju ili Holandiju, pa će morati njima plaća za prijem gasa, i njegovo pretvaranje iz tečnog stanja u gasovito, kao i za dalji transport gasovodom do svoje teritorije. Tako da oni prosto stradaju više od drugih“, objašnjava ekspert.

Visoke cene gasa znače da će industrijska proizvodnja u Evropi nastaviti da opada. Odnosno, oni će i dalje ići putem deindustrijalizacije. Fabrike će manje proizvoditi, a shodno tome BDP će se smanjiti.

Evropa će biti prinuđena da brzo troši gas iz podzemnih skladišta, nabavljen za zimu. To znači da će iz grejne sezone izaći sa malih zalihama u podzemnim skladištima i kao rezultat toga, tokom 2025. godine kupovaće više gasa. To znači da će biti velika potražnja i da će cene ostati visoke tokom iduće godine, objašnjava Juškov.

Na pitanje šta će sve to značiti za Rusiju, Juškov kaže:

„Za Rusiju se ništa kritično ne dešava, jer smo mi već smanjili isporuke gasa u Evropu na 130 milijardi kubnih metara u 2022-2023. godini. Tako da, ako se obim isporuka smanji za 10-12 milijardi kubnih metara, neće se ništa strašno desiti“, kaže Juškov.
On ističe da bi Rusija svakako želela da sačuva to tržište, spremna je da trguje i da se dogovara, ali je sada sve na Ukrajini i njenim evropskim partnetima, jer nije Moskva ta koja zaustavlja isporuke, piše Sputnjik.