Stvaranje NATO kopnenih koridora u Evropi i prebacivanje američkih trupa na ruske granice neizbežno vodi ka eskalaciji na kontinentu, a to može dovesti i do direktnog sukoba sila. U tom slučaju, postaće meta za rusko oružje.

Bilo koja strana vojska na teritoriji Ukrajine postaće legitimna meta za ruske Oružane snage, ističe ruski vojni ekspert i pukovnik u penziji Viktor Litovkin, komentarišući pisanja medija da NATO ima spreman plan za prebacivanje američke vojske u Evropu.

On je dodao da je objavljivanje takvih vesti u britanskoj štampi samo pokušaj da se zastraši Moskva i da se Rusi nateraju da prekinu ofanzivne akcije i na kraju povuku.

„Amerikanci vrše takve pripreme. Čak je i Bajden rekao da će, ako bude potrebno, Sjedinjene Države poslati trupe u Ukrajinu. Ako Amerikancima nije žao svog naroda, a tamo je već poginulo dovoljno Amerikanaca neka ih pošalju – nije problem. Sve strane trupe na ukrajinskoj teritoriji biće za nas legitimna meta. Dakle, tu nema dileme“, kaže Litovkin.

Prema rečima eksperta, već u ovom trenutku američku vojnu opremu u Ukrajini servisiraju američki specijalisti ili stručnjaci iz zemalja članica ili NATO-a, a ta oprema je legitimna meta ruske vojske. Samim tim, britanska štampa nije objavila ništa novo za Rusiju, dodao je ekspert.

„Ne mislite valjda da protivvazdušni raketni sistem ‘patriot’ PAK-3 održavaju Ukrajinci i da Ukrajinci gađaju naše avione i rakete. To rade, ako ne Amerikanci, onda predstavnici NATO-a. Sve instrukcije, sva uputstva su napisana na engleskom vojno – tehničkom jeziku. Svaku bateriju ‘patriot’ servisira 50–60 ljudi, a u Ukrajini nema toliko stručnjaka… Isto važi i za održavanje ‘himarsa’ i druge visokotehnološke opreme. Tako da u svemu tome nema ništa novo i mi se nećemo ustručavati da ih uništimo“, zaključio je Litovkin.

Procenjuje se da na Starom kontinentu trenutno ima oko 80 hiljada američkih vojnika, ali se kuju planovi za jačanje kontigenta, dok istovremeno, prema pisanju britanskog „Telegrafa“, zemlje NATO-a rade na „kopnenim koridorima“ u cilju brzog prebacivanja američkih snaga u Evropu u slučaju direktnog sukoba sa Rusijom.

U te svrhe već je razrađeno pet ruta.

NATO plan za prebacivanje američke vojske u Evropu

Prema rečima rukovodstva alijanse, nemoguće je računati na velike logističke baze u Evropi, jer će one „biti napadnute i uništene u najranijoj fazi sukoba“.

Pretpostavlja se da će se američka vojska iskrcati u jednoj od pet od ranije određenih luka i da će se dalje kretati pripremljenim logističkim putevima.

Konkretno, aktuelni planovi NATO predviđaju iskrcavanje američkih snaga u holandsku luku Roterdam, odakle će železnicom biti prebačeni preko Nemačke u Poljsku, koja ima strateški značaj zbog blizine Ukrajine. Prema mišljenju stručnjaka, u ovom trenutku ta maršuta se može smatrati najrazvijenijom.

Druga opcija je iskrcavanje u norveške luke i prebacivanje na severozapadnu granicu Rusije preko Švedske i Finske. Ruski stručnjaci ocenjuju da severni koridor može postati druga najopasnija logistička ruta NATO-a za Rusiju, jer predstavlja pretnju za Sankt Peterburg, njegove susedne regione, kao i za baze ruske Severne flote i Lenjingradski vojni okrug u celini.

Rute od Roterdama do granice Belorusije i ruske Kalinjingradske oblasti alijansa je već razradila.

Na ovaj način, ocenjuju eksperti, NATO nastavlja da jača logističku integraciju unutar EU. Ovo što se dešava je nastavak stvaranja „vojnog Šengena“, koji je, zapravo, već stvoren između tri zemlje – Holandije, Nemačke i Poljske, koje su još u januaru potpisale deklaraciju o stvaranju koridora za kretanje trupa i tehnike unutar granica zemalja EU, čime se pojednostavljuje prebacivanje ljudstva i tehnike sa Zapada na Istok.

Prema rečima ruskih stručnjaka, to može omogućiti alijansi brzo prebacivanje kontigenata na ruske granice, zbog čega je važno da Moskva nastavi sa jačanjem svojih granica i povećavanjem potencijala trupa koje se nalaze u blizini NATO država.

Ovakvi postupci vode ka eskalaciji situacije na kontinentu i predstavljaju pretnju za Rusiju, koja se mora unapred pripremiti za takav razvoj događaja, pre svega jačanjem granica i stvaranjem dodatnih udarnih snaga i sredstva.
Moskva je više puta isticala da ne predstavlja pretnju nijednoj od zemalja Severnoatlantske alijanse, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese. Istovremeno, ostaje otvorena za dijalog, ali na ravnopravnoj osnovi, a Zapad mora da napusti kurs ka militarizaciji Evrope. Kako je istakao ruski predsednik Vladimir Putin, zemlja ne želi direktan vojni sukob sa NATO-om, ali ako neko to želi – Moskva je spremna za to.

Olivera Ikodinović/Sputnjik