Ако сте, господо политичари, за Црну Гору свих нас поклоните мало времена сиромашнима, тужнима, несрећнима

Пише: Јово Пејовић

Ако сте, господо политичари, за Црну Гору свих нас у коју се сви кад вам је глас грађана потребан заклињете, онда умјесто порука које шаљете са гламурозних промоција из гала сала, поклоните мало времена и пажње сиромашнима, тужнима, несрећнима, усамљенима и заборављенима, којих је Црна Гора препуна. Не идите само тамо гдје вас дочекују пуне трпезе, већ се суочите са онима којима је парче свјежег хљеба и топао дом недосањани сан. А њих не само да нема у вашим главама, већ ни у програмима оних државних органа који су дужни да се баве овом проблематиком. У Црној Гори узаврелих страсти узрокованих фрустрацијама политичких елита није пружена шанса стручним и експертским кадровима који су ван политичких партија да говоре, а да не буду на удару незналица и полтрона који нам деценијама креирају будућност. Они који немају потребу да се доказују јер су се већ доказали високим оцјенама на студијама, а потом потврдили својим знањем у пракси, изопштени су из јавног живота.

Треба само погледати биографије наших политичара, њихове оцјене, дужину студирања, мјеста гдје су стекли дипломе и радно искуство мимо политичког, па ће се лако доћи до закључка ко су људи којима смо повјерили руковођење државом. Данас на јавној сцени има највише неостварених кадрова који сатисфакцију траже у манипулисању људима и оних одавно истрошених који упркос позним годинама никако да одустану од лова на високе функције. Ако би пажљиво анализирали рад лидера политичких партија, лако би дошли до закључка да нико од њих није остао чврсто на ставовима на којима је изградио политичку каријеру, већ су се мијењали у зависности колико су им те промјене у датом тренутку доносиле личне користи, јер, руку на срце, не би ни знали ништа друго радити, а ни имати тако високе апанаже по разноразним основама.

У таквом амбијенту сви су трговали и са пилитичким увјерењима и програмима не би ли продужили рок трајања и што дуже остали на партијским и државним јаслама. Сви су преговарали једни са другима било јавно или тајно, зато данас имају толико материјала за личне увреде да се народу од свега смучило. Оно што је деценијама константа на политичкој сцени Црне Горе је међусобно пљување, па лизање између лидера политичких партија, који су јуче говорили једни о другима једно, а сјутра друго. Упркос томе што сам упознао много људи који живе у тешким условима, као и оних који имају функције и новац, сигуран сам да ови други нијесу пронашли ни пола среће коју су успјели да пронађу у материјалном смислу сиромашни људи. Видио сам више радости на лицима сиромашних људи који живе у дотрајалим баракама и неусловним кућама, него код оних који носе маркирана одијела, возе скупоцјене аутимобиле и живе у раскошним вилама које имају милионске вриједности и закључио да можете имати сво богаство овога свијета, а да и даље останете најбиједнији људи на планети.

Вријеме је показало да на политичкој сцени никада није било више лопова међу функционерима, него што је то случај задњих деценија. Онима ријетким који су у таквом окружењу остали чистих руку свако поштовање. Такође треба признати да смо ми својим гласовима доводили и остављали на власти лопове, преваранте и криминалце. На овим балканским просторима морамо признати живи у многим аспектима наиван народ, који не примјећује да нас деценијама издаје и продаје сопствена елита,која једно говори, а друго ради. Зато су многи часни људи који су били у стању да мијењају свијет одустајали, не због ега него због самопоштовања и непристајања да буду дио издаја које су прокламовали лидери политичких партија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: