Al’ zaboravom svijet sam sačuvao i čuvam za sva vremena od vremena i praha: Branko Miljković – Svijest o zaboravu
Branko Miljković
Svest o zaboravu
Nada je luksuz. Večna noć u krvi
izmišljenom oku slepim zidom preti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.
Zar znam što sam znao zar znam što ću znati:
skelet usamljeni izgubljeno ime
divno usklađene s prazninom što pamti
jalovost cveta i jalovost zime.
Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta
što mami iz mene sunce i prazninu
pretvara u slavuja, kad različit od sveta
predeo me tače i pretvori u prašinu.
Al’ zaboravom svet sam sačuvao i čuvam
za sva vremena od vremena i praha
O gde su ta mesta kada vetar duva
i pustoš pomera? Gde zvezda moja plaha?
Niskosti uzalud čeznu pesmu! Čitam
na kolenima predeo koji se otvara
u biću u kamenu praznom gde je skrita
poslednja zvezda čiji sjaj ne vara.
*
Branko Miljković
Pročitajte još:
Ateista je izbacio moja dva prethodna posta, tako da ovaj ne znači ništa – to pobožan čovjek ne bi učinio, ne bi grijeha radi, ne bi baš zbog toga što sam islamske vjere i što mi iskreno čini radost da čestitam Uskrs.
Naravno da sam mislio na SNN – dodao sam još neko N – N epoznat vam, N emio i sl. Izvinite na dopuni. Hvala na ustupljenom prostoru, prof. Mirso Staropodgoričanin
Komšijama pravoslavne vjere, i vama iz redakcije koji ste pravoslavni ( primjećuje se da ima ateista ) – SREĆAN USKRS