Albanci se plaše da bi gasovod Južni tok ugrozio kvazi-nezavisnost Kosova?

Kako je izjavio Enver Hodžaj, visoki predstavnik albanskih separatističkih vlasti na Kosovu, oni ne žele da učestvuju u projektu izgradnje kraka gasovoda Južni tok do te otcepljene srpske pokrajine, nego su sasvim suprotno zainteresovani za izgradnju Transjadranskog gasovoda, čiju izgradnju podržava Evropska unija.

Štaviše, oni tvrde da se upravo takva mogućnost razmatrala na briselskim pregovorima, iako Ivica Dačić u ime srpskih vlasti tvrdi drugačije, to jest da se tamo razmatrala izgradnja kraka Južnog toka. Dakle, postavlja se pitanje – ko je govorio istinu, ministar Dačić ili takozvani ministar Hodžaj? I uostalom, da li se prištinski samozvanac plaši da bi dolaskom cevi Južnog toka do Prištine, bio ugrožen i sam projekat nezavisnog Kosova?

Podsetimo, ministar inostranih poslova u vladi samoproglašenog Kosova je saopštio u intervjuu televizijskom kanalu Top Čenel iz Albanije, da se na razgovorima sa groficom Ketrin Ešton u središtu evropske administracije razmatrala mogućnost priključenja alternativnom projektu Transjadranskog gasovoda, koji ima podršku Brisela, a koji je zamišljen da transportuje gas iz Kaspijskog regiona preko Grčke, Albanije i preko Jadranskog mora na jug Italije, a zatim odatle i u druge krajeve zapadne Evrope.

U okviru tog projekta, za razliku od ruskog Južnog toka, gas ne bi stizao iz Rusije, već iz nalazišta «Šahdeniz» u Azerbejdžanu, koji bi trebao da posluži kao glavni izvor gasa. Inače, njegova propusna moć bi trebalo da bude višestruko manja od ruskog gasovoda, s obzirom da je predviđeno da kapacitet Transjadranskog gasovoda iznosi svega 10 milijardi kubnih metara godišnje, u poređenju sa višestruko većim kapacitetom Južnog toka, koji će na deonici kroz Srbiju imati propusnu moć od 40 milijardi kubnih metara godišnje.

I kako se čini po poslednjim izjavama, albanskim vlastima na Kosmetu ne odgovara dolazak ruskog gasa, pa stoga zapravo i ne čudi mnogo izjava ministra inostranih poslova takozvane države Kosovo Envera Hodžaja, da oni nemaju nameru da se uključe u Južni tok, iz čega provejava njihova strepnja šta bi moglo da se desi sa kvazidržavnošću Kosova ako bi do južne srpske pokrajine stigla takva moćna poluga ekonomskog i političkog uticaja sa slovenskog Istoka.

Međutim, ako je takav stav donekle logičan za predstavnika albanskih separatističkih vlasti, onda je jedino nejasno zašto bi srpska strana na pregovorima u Briselu eventualno učestvovala u razmatranjima takve varijante, ako se zna da je premijer Ivica Dačić još u prošlu nedelju na svečanoj ceremoniji otvaranja radova na projektu gasovoda Južni tok kroz Srbiju, izjavio da se od magistralnog pravca Južnog toka na srpskoj teritoriji planira krak koji bi vodio na jug zemlje do Kosova i Metohije. I po Dačićevim rečima, upravo takva mogućnost je razmatrana na pregovorima u Briselu.

Prema tome, u opticaju su dve sasvim različite tvrdnje – da se sa groficom Ešton razgovaralo o izgradnji kraka Transjadranskog gasovoda, kako tvrdi Hodžaj, i o izgradnji kraka Južnog toka, kako to tvrdi Dačić. To u javnosti pomalo izaziva nedoumicu – koji gasovod se zaista u Briselu razmatrao za snabdevanje Kosova i Metohije tim energentom. Međutim, u svakom slučaju jasno je koji bi od njih bio povoljniji za Srbiju. I uostalom, koji je najrealniji.

Ratko Paić