Albanska „kaznena ekspedicija” u Gračanici
1 min read„Nemoj slučajno da izlaziš napolje!”, jedna je od osnovnih roditeljskih poruka koje su upućivane u Gračanici i u getima južno od Ibra. Posebno su kritični dani velikih albanskih praznika, u kojima oprez i strahovi narastu i pretvore se u potpunu izolaciju.
U Gračanicu su prekjuče upali Albanci, brzo i organizovano. Snimci video-nadzora pokazuju da je prvo prethodnica od nekoliko automobila izviđala teren, a potom se, kao po komandi, kolona sjurila u gračanički geto uz agresiju, parole, urlike i crveno-crne zastave.
Na jednom od snimaka vidi se u polumraku automobil srpskih registarskih oznaka. Zaustavlja se – ne sme da izađe na glavnu ulicu, gase se svetla, a njegovi putnici izlaze i stoje pored vrata, gledaju u masu koja uzvikuje parole o Kosovu, etničkoj Albaniji…
Izgleda da je život stao. Ovo je jedna od onih parališućih tačaka posle stotina i hiljada „sitnih i nevidljivih” incidenata, provokacija, psovki, dobacivanja devojkama i ženama, rodoljubivih albanskih OVK pesama koje se gotovo svakodnevno puštaju gračaničkom Ulicom kneza Lazara.
Deo svakodnevice
„Nije nam strano, poznato nam je. To se dešava svaki put kad naše komšije nešto slave i onda imaju potrebu da to svoje slavlje pod nekom euforijom prikažu nama kao neki performans. U četvrtak uveče to je stvarno doživelo neki vrhunac. Meni je bilo zastrašujuće, jezivo”, izjavila je za KiM radio Milena Zdravković i dodala da policija u ovim slučajevima ne reaguje.
Većina građana smatra da je ovo deo svakodnevice i da je u incidentima povodom dana albanske zastave privedeno nekoliko nasilnika, ali su oni odmah pušteni. Dok su incidenti trajali, predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić bila je na ulici.
Od policije je tražila odgovore na pitanja da li je neko uhapšen, da li će oni koji su odgovorni za bezbednost u Gračanici odgovarati i da li postoji plan kako bi se preventivno reagovalo u slučaju ovakvih napada i incidenata:
„Ono što smo dobili kao odgovor nakon sastanka je da će policija raditi na slučajevima, da je par njih dobilo krivične prijave i da će se postupak nastaviti dok se ne otkriju počinioci.”
Na gračaničkim ulicama bilo je više ljudi, posebno mladih, jer se u Domu kulture održavao Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival „Ovde”. Grupa Albanaca koja je stigla u Gračanicu jeste neka vrsta kaznene ekspedicije koja je kroz čitavo naselje pravila incidente i provokacije, pokušavala da skine srpsku zastavu kod spomenika Milošu Obiliću, psovala ljude u lokalima pored puta, zaustavljala saobraćaj.
Nova istorija proslave Dana zastave na Kosovu i Metohiji počela je pod novim vlastima, 28. novembra 1999, kad je u centru Prištine ubijen profesor univerziteta Dragoslav Bašić. Izbegavajući slavljeničku euforiju, idući sporednim ulicama svog grada, profesor Bašić je upao u masu i njegov život se ugasio u linču rulje koja slavi.
Nije mu pomoglo što je govorio engleski sa svojom suprugom. Prebijali su ih u slavljeničkom zanosu i onesvešćenima gurali petarde u usta. Dokrajčili su ga s dva metka ispaljena u grudi. Njegovu suprugu i taštu, krvave, bez svesti i sagorele od petardi, preuzeo je Kfor.
Taj krvavi dan označio je u neku ruku i kraj Univerziteta u Prištini, a posle njega je nestajao i grad za Srbe na Kosovu. Na venac koji je na mestu stradanja postavio tadašnji šef Unmika Bernar Kušner mokrili su lokalni Albanci. Bašić, prosvećeni čovek, Fulbrajtov stipendista koji se usavršavao u Kaliforniji, na Berkliju, završio je na pločniku svog grada na Dan zastave, ispod crveno-crnih zastava. Ritualno je ubijen.
Dani straha
Pošto je prethodnih dana u Prištini bilo manje od dvadeset Bašićevih sunarodnika, rulja se zaputila tamo gde su oni preživeli – u Gračanicu. Došla je da ritualno osvoji teritoriju, da pronađe izgubljeni sadržaj i komšije koje su proterali ili pobili u gradovima i da potvrdi kako je masa i rulja njihova prva institucija.
Šta su iz ovoga naučili stranci? Izgleda ništa, jer dvadeset pet godina kasnije u Gračanici nije bilo Kfora, nije bilo policije, ili nekoga da obuzda masu.
Iako izgleda da je sve haotično, reč je o organizaciji koja je gotovo savršena i koja tačno zna šta treba u raditi, i gde treba izvršiti konačni obračun. Gračanica je raspolućena magistralnom saobraćajnicom Priština–Gnjilane. Taj put se naslanja na manastir Gračanicu, koji je pod zaštitom Uneska. S tog puta se upućuju poruke zla i niko nema snage i neće da oko ovog srpskog mesta napravi jednu običnu obilaznicu.
S druge strane, u nedelju je, u Dečanima među stotinama automobila otkriven jedan na čijem je okviru od nikšićkih registarskih tablica najmanjim mogućim slovima pisalo „Kosovo je Srbija”.
To je bio razlog da trojica državljana Crne Gore odmah budu pohapšeni, određen im je pritvor od trideset dana. Zbog haosa izazvanog u Gračanici svi su odmah pušteni na slobodu. Izgleda kao da se prati svaki detalj i da je kontrola savršena – jednako u policiji i rulji koja je zaledila život u Gračanici.
„Nemoj slučajno da izlaziš napolje!”, jedna je od osnovnih roditeljskih poruka koje su juče upućivane u Gračanici i u getima južno od Ibra. Posebno su kritični dani velikih albanskih praznika, u kojima oprez i strahovi narastu i pretvore se u potpunu izolaciju.
Dan albanske zastave je jedan od dana kad sve vri od strahova, negativnog nasleđa, demonstracija i onih trenutaka posle kojih se zna da više ništa neće biti isto. Dan kad jedni nešto osvajaju, a drugima se povećava osećaj gubitka slobode.
Izvor: Politika