Александар Апостоловски: Бора и Матија

Пише: Александар Апостоловски

На први поглед, тешко је повезати Борисава Јовића, некадашњег председника председништва СФРЈ и најближег сарадника Слободана Милошевића, са песником и дисидентом Матијом Бећковићем.

Али утисак вара, па Јовић каже да су њих двојица пријатељи још из давних времена. Тако га је Матија наговарао да, уз председавање Југославијом која се распадала, преузме још једну функцију. Јовић, међутим, није пристао да постане члан политичког савета круне Александра Другог Карађорђевића који је, негде у то време, први пут пољубио свету српску земљу.

Бора Јовић је одбио понуду не само зато што је црвени републиканац, већ и због другог, можда и убедљивијег разлога: такво акумулирање функција свакако се не би допало истинском владару Слободану Милошевићу. Иако је Матијин покушај да увуче Јовића у Крунски савет пропао, није се окрунило њихово пријатељство.

Не само да је један од највећих српских песника написао предговор за Јовићеву књигу „Изгубљени век: српска позиција у распаду Југославије”, већ су заједно отишли на форум Валдаи у Москви, који слови за један од најпрестижнијих дебатних места на свету, нарочито на његовој источној страни, како би са истакнутим руским интелектуалцима расправљали о тезама Јовићеве књиге.

А оне су необичне, контраверзне и истовремено храбре за човека који је ушао у 91. годину живота. Он данас жестоко брани своје тезе, а некада је важио за апаратчика из моћне Милошевићеве машинерије који је ушао у сукоб са ондашњим вождом због неслагања са превеликом политичком улогом Слобине супруге Мире Марковић и идеолошког утицаја ЈУЛ-а на социјалисте.

На другој страни, 11 година млађи Бећковић никада није личио на песника, а нарочито не из оне сорте сензибилних типова које прогоне унутрашњи немири, те се скривају иза маске брбљивих кафанских егзибициониста или тешких гњаватора. Матија припада племству са значајним политичким утицајем, маскираног „рејбан” наочарима и капом у модном стилу Шерлока Холмса. Његов такозвани друштвено-политички ангажман увек је био супротстављен Јовићевом. Шта их је данас идеолошки спојило?

Бора Јовић као комуниста, потом социјалиста, па одбачени играч са Милошевићевог двора, Русима је представио књигу преведену на руски у којој је навео своју основну тезу: растурање Југославије и обесправљивање српског народа постављено је давно, још 1928. године, на Четвртом конгресу КПЈ. На остварењу тог плана рађено је систематски и дуго, као на јединственом и нераздвојном задатку, управо од те партије, јер је била на власти читавих пола века.

– Деведесетих година прошлог века само се догодио крај, епилог нечега што је давно одлучено, а годинама пред нашим очима, мало по мало реализовано, нажалост, у нашој заблуди да се радило у корист свих. Српско руководство никада није реаговало на политику која де факто није била у интересу српског народа. Као хипнотисано утркивало се да подржава лукаве одлуке Јосипа Броза да би опстало у руководству поред њега. А стварно руководство био је искључиво он, Јосип Броз. Он је створио такав систем апсолутистичке владавине којим је био у стању да спроведе у живот сваку своју идеју, без обзира на то да ли се неко с њом не слаже. Одлуке Конгреса КПЈ из 1928. о растурању Југославије и обесправљивању српског народа биле су, читаво полувековно време Титове владавине, основ његовог рада, све док није успео да створи услове за оно што се догодило после његове смрти – казао је Јовић на угледном московском форуму.

Потребна је заиста храброст да се за изгубљени век Срба оптуже комунисти, Тито и Коминтерна, као кровна организација, јер је Јовић био одани и високопозиционирани члан СК, дакле, партије која је Србима украла век. У време власти, заверу Коминтерне, а потом Тита, Јовић није помињао, за разлику од Матије Бећковића, који је то и те како чинио.

У предговору за књигу свог пријатеља написао је: „Борисав Јовић се не пита да ли су Срби изгубили век ни да ли ће изгубити век, већ гледајући истини право у очи констатује и објашњава како су Срби изгубили век. Оно што је написао назвао сам првом књигом још ненаписане историје Србије. Да су Срби изгубили век постигнута је општа сагласност. Готово да и нема супротних мишљења. Различита су једино објашњења зашто се то десило”, написао је Матија, наглашавајући да Јовић не оптужује поражену страну у Другом светском рату, како је то већ уведено у обичај, него победничку комунистичку партију за све оно што је чинила у миру.

– То је партија којој је и сам припадао и утолико је оно што је написао веродостојније и важније за духовно здравље и судбину Србије и Срба – наставио је Матија, не заборављајући да помене неприкосновеног делегата Коминтерне, највећег сина свих наших народа и народности, троструког народног хероја и доживотног председника СФРЈ. И рече овај чоек, песник и академик, да је тај чоек, односно Тито, био непријатељски војник који је владао Србијом, а таквог примера нема у историји неког другог народа.

„Узмимо да је истина све што се говорило о његовој генијалности и запитајмо се, какве би везе та генијалност могла имати са Србијом и Србима. Како је било могуће да Тесла буде Хрват, а Тито Србин. И то већи од Светог Саве и Његоша“, запитао се Матија, а запиташе се и остали.

Дакле, некрунисани краљ друге Југославије Јосип Броз Тито постхумно је створио идеолошки коалициони савез Боре Јовића и Матије Бећковића. Као поетски форензичар наших националних митова и заблуда, због којих смо постали народ коме су украли век, песник се сложио са политичарем који је ту политику спроводио, а потом је осудио за крађу.

Шта Русија жели на Балкану

Руски експерт Катарина Ентина осврнула се, учествујући у дискусији, на питање како је судбина Русије, као традиционалног играча на Балкану, тренутно повезана са балканским регионом и шта је чека у блиској будућности.

„Спољна политика Русије и Србије умногоме се заснивају на последицама распада Југославије. Овде се, према њеним речима, не ради само о билатералним односима, већ и о геополитичкој игри, у којој су укључене Кина, САД и Велика Британија.

„Хтели то ми или не, мораћемо да дамо одговор на питање – шта Русија жели у региону и морамо се укључити у процесе који су започели након распада Југославије“, рекла је она.

Руски експерт Георгиј Енгелхарт је истакао да ће Русија ускоро морати да заузме чвршћу позицију на Балкану.

Извор: politika.rs

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: