Unikatnost crnogorskih vlasti

Piše: Milijana Baletić

Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, 4. decembra 2020. Crna Gora dobi prvu demokratsku vladu u istoriji i – nače komunizam – posle 75 godina?!

Ali, pošto Crna Gora i ne bi bila to što jeste, da u svemu ne udari u krajnost – te ti mi, još takvoga trodnevnoga parlamentarnoga diskutovanja, koje je izboru prethodilo –  viđali nismo?! Ne, makar, u ovoj demokratiji koju mi danas poznajemo! Tako je i izbor vlade i davanje podrške mandataru, bilo potpuno naopako, ako bi se upoređivalo sa ustaljenom praksom drugih država! To je i vlada, koja nije mogla imati značajniji, a teži istorijski zadatak u koji je ušla sa – do sada nikad viđenijom tanjom podrškom! Ali je zato jedinstvena – i po sastavu, i po ustoličenju, i po prethodnicama koje nasleđuje!

Jedno od originalnih čudesa crnogorskog preporoda i demokratije je i to što među ministrima – svoje predstavnike nema 97% prisutnih političkih partija u Skupštini?! ‘Ajde to što nema opozicionara (mada nisam baš potpuno sigurna) – ali, ona skoro da nema ni predstavnika onih partija koje su je izglasale i od čije većinske volje zavisi?!

Sad vi meni nađite ovo negde! Da ja znam – nema! Ma, kad si poseban, budi poseban! ‘Ajde častiti! Da je bilo uobičajeno – našta bi to ličilo?!

Istine radi – kada se sve uzme u obzir – moglo bi se reći da je ovde bilo demokratije više nego što je i u jednome parlamentu danas ima! Jer – tako kako su poslanici tri dana koptisali na biranoga premijera da mu dušu uzmu – i njegovi i oni koji su protiv njega – još bivalo nije! A on – ni kamera nije htela da ga pokaže – koliko su ga bili razvlastili čak i od toga da ga vidimo?! Da pratimo stanje! Diše li, kako podnosi, je li još uvek uspravno ili se obesvestio…! Da se pritrči, ako zatreba! Uostalom, i zbog toga će, ta tri izborna dana u Parlamentu – direktno u istoriju?!

To što svugde na svetu oni koji daju podršku, kao skupštinska većina, svome mandataru drže hvalospeve – to Crnu Goru ne obavezuje! Štaviše! A tek to što su o mandataru Krivokapiću, posebno u prva dva dana, govorili njegovi formalni predlagači i podržavaoci – pas s maslom pojeo ne bi?! Ni Milovi DPS-ovci, nikada, ni u najcrnjim naumima to ne bi mogli ni dostići, a kamo li prevazići?! Moguće je dotle, ali – preko toga je neizvodljivo?! Neprevaziđeno! Vrh! Tu se najviše istakao Nebojša Medojević i njegova partija Pokret za promene (PZP)?!

Bilo je tu i Milovih poslanika koji su se bacali blatom na novu vlast i premijera, ali u odnosu na PZP – potpuno neubedljivi?! Ma – ni do kolena – Medojeviću i njegovima?!

Dok se „podržavaocima“ nove vlade ništa u njoj ne sviđa, dotle je srpstvo i Srpska pravoslavna crkva (SPC) za Milovce – mahanje „crvenom maramom“ !

Tako se posebno, svojim teatralnim i pretećim nastupom, istakla Draginja Vuksanović Stanković. Ovo drugo prezime koje je pazarila, preko supruga Ivice Stankovića – vrhovnog državnog Milovog tužioca – privatno je vozdiglo snagom vlasti u privatnoj državi?! Ponesena dosadašnjom moći – odlučno, povišenim tonom i otužnom amaterskom teatralnošću, zapreti novom premijeru – da mu više  ne padne na pamet „da ljubi ruke popovima i poklekuje“ pred njima?! Ovo „poklekuje“ opisna je reč za onoga koji se, u znak poštovanja, bogobojažljivo, blago savije u kolenima pred sveštenikom prilikom uzimanja blagoslova.

S obzirom da je ona politički „voznikla“ uz onoga drugoga, brozovski profilisanoga Krivokapića, Ranka i njegovu Socijaldemokratsku partiju (SDP) – od kojega se u njegovoj moći i vlasti decenijama, jedino i moglo braniti – podizanjem krsta prema njemu – nije za čuđenje!

A onda, još jedan dosadašnji moćnik i zakleti branitelj novoga identiteta Crnogoraca, predsednik liberala Andrija Pura Popović, iznerviran zahtevom „podržavaoca“ vlade Milana Kneževića da se iz crnogorske himne moraju izbaciti stihovi Pavelićevog nameštenika, ustaše Sekule Drljevića – skoči k’o oparen u odbranu montenegrinske „osebujnosti“: „Sekula Drljević bio je veliki crnogorski patriota“?! Hvala gde čuo i ne čuo! Od ovoga – boljega opisa odlazeće vlasti – ne postoji?! Kratko i jasno! Sve stade u jednu rečenicu!!!

I, taman što sam se u dva dana navikla, uživela i do kraja sročila kolumnu – čitavi koncept mi trećeg dana minira poslanik Mandićeve Nove srpske demokratije Milo Božović iz Budve?!

Ničim izazvan, ne razmišljajući o duševnom bolu svojih saboraca koji su se utrkivali u pljuvanju budućega premijera – razbuca dvodnevni šablon i, posle svega što je o profesoru Krivokapiću čuo od strane vladajuće većine, kojoj i on pripada – odustade od namere koju je i sam imao! Neće, reče, o njemu ni jednu grku progovorit, nego je uz njega do kraja i u svemu ga podržava. A, umesto tačke, citira patrijarha Pavla: „Ako je Bog uz tebe, čega se bojiš, ako nije, čemu se nadaš“! Iz čista mira, k’o da je iz – pomalo zaboravljenih litija izašao – obrnu priču, kojom upraviše i ostali!

I, kada nakon tri dana, svi „temeljno“ iskoristiše predviđeno vreme, mandatar Krivokapić – „sirak tužni bez nigđe nikoga“, što bi rekao Njegoš – izađe za govornicu. Tu se on na početku, jedva primetno, požali zbog torture kroz koju su ga provukli, a onda, za jednoga premijera dosta emotivno, neiskvareno i iskreno se obrati, potvrđujući da će uraditi časno sve što je obećao i što se od njega očekuje, stavljajući akcenat na pomirenje i zajedništvo u državi, zarad njenog preporoda, kako bi se tragična istorija podela završila i krenulo napred.

Što je najgore – on se nakon polaganja zakletve i prekrstio – ne razmišljajući o duševnom bolu posebno na to osetljive Draginje Stanković?!

Svoju babu – što mu teško zameraju premoderni montenegrini, koji ne vole kad se preci i koren pominju – ovaj put je zaobišao. Ali, kako bi im malo približio čestitost porodice iz koje potiče, reče kako mu je đed „umjesto da gradi svoju bolju budućnost u Americi“, došao da brani otadžbinu u Balkanskim ratovima!

E, Boga mi, kad se već u’vatismo đedova, da se i ja dotaknem moga đeda, majkinoga oca Blaža Sjekloće, koji je 1914. isto tako došao iz Amerike da brani Crnu Goru od, kako se tada govorilo, „švaba“ u Prvom svetskom ratu! A onda je, kao nagradu za to svoje žrtvovanje otadžbini, dočekao da ga kasnije Broz i crnogorske pobrozice, nakon Drugog svetskog rata strpaju na Goli otok, gde mu je jedan od upravnika bio i – od montenegrina slavljeni – Jovo Kapičić?! Za 5 godina robije, prošao im je sve torture – prebijanja, izgladnjivanja, ponižavanja, zatvaranja po klozetima…?! Kada je pod zverskim mučenjima izgubio vid, sluh, zdravlje – pustili su ga, kao živog leša – da bude strašilo i opomena svim neposlušnicima Broza i pobrozica?! Nije im dugo nakon toga živeo!!!

I evo danas dočekasmo da se – posle 75 godina – prekine kontinuitet vlasti golootočkih utmeljivača! A – sam Bog zna koliko ih je pod zemlju otišlo – da to nedočeka!!! E, pa neka je sa srećom ovaj početak upokojenja komunizma u Crnoj Gori, ma koliko on bio – još prilično živahan!

Napokon je načet zabran u kojem je, ne samo ostao netaknut – nego još i unapređen – temelj koji su sazidali Broz, Đilas, Tempo, Jovo Kapičić, Štedimlija, Sekula Drljević, Veljko Milatović…! Svi oni, mada pod zemljom – i danas vampiraju Crnom Gorom?!

To je jedina država u kojoj su Brozu, sve do pre neki dan i bukvalno podizali spomenike?! Sve ostalo što su radili njegovi nastavljači – i poprilično u poslu odmakli – podizanje je spomenika antipravoslavnome, antisrpskome, bratomrziteljskome, totalitarnome komunizmu u kojem su – Brozovi direktni saborci i podanici – postali uzor i „patrijote“ u Crnoj Gori?! Malo li je – za opomenu i zastiđe?!

Sve dok im uzore i idole – „glogov kolac“, već jednom ne upokoji i večno ih smiri – nema ozdravljenja i bratskoga pomirenja! Nema vaskrsa Crnoj Gori, dok se konačno komunizmu – ne održi opelo!!!

Pročitajte JOŠ:

Fenjer Božanske svjetlosti