Ambasador Slovačke: Jasan stav Bratislave o nepriznavanju tzv. kosovske nezavisnosti počiva na međunarodnom pravu

Fedor Rosoha, ambasador Slovačke u Srbiji kaže da je stav Bratislave po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova*, jasan i počiva na principima međunarodnog prava. Kao preuranjenu ocenjuje nameru Prištine da podnese zahtev za prijem u Evropsku uniju.

Fedor Rosoha ističe da je stav te zemlje jasan i da nema veze sa simpatijama zajednu ili drugu stranu, već počiva na principima međunarodnog prava.

„Vezani smo odlukom našeg parlamenta, koja dozvoljava, ili bolje rečeno, otvara mogućnost da se preispita stav nepriznavanja kada se postigne sveobuhvatan sporazum Beograda i Prištine“, istakao je Rosoha.

Kako je napomenuo, to je, takođe, „preduslov da Kosovo* postane država članica bilo koje političke organizacije, uključujući i Savet Evrope“.

U tom smislu, Slovačka pažljivo prati dijalog Beograda i Prištine i Miroslav Lajčak ima našu podršku“, rekao je Rosoha u rezgovoru za Tanjug.

Na pitanje da li je Slovačka izložena pritiscima da prizna tzv. nezavisnost Kosova, odgovara da prištinske vlasti pretenduju na članstvo u drugim organizacijama, političke i vojne prirode i, kako kaže, prirodno, traže uspostavljanje partnerstava i saveza kako bi obezbedili podršku i eventualno uspeli da promene stav zemalja koje ne priznaju nezavisnost.

„U ovom trenutku, smatramo da je trenutna namera Prištine da podnese zahtev za prijem u EU – preuranjena. Kosovska vlada ima sve preduslove da odradi svoj mandat i mnogo nedovršenih zadataka, bilo da se radi o implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dijalogu sa Beogradom ili napretku u reformama“, rekao je Rosoha.

„Neodgovarajući trenutak za zahtev za prijem u Savet Evrope“

Dodaje da ni „tajming“ za podnošenje zahteva Prištine za prijem u Savet Evrope nije bio baš odgovarajući.

„Time se (zahtevom za članstvo u SE) pokreće proces koji može da potraje nekoliko godina. Ubeđeni smo da tajming nije bio baš odgovarajući. Toj organizaciji je sada više nego ikada potrebno jedinstvo, u pogledu situacije u Evropi, kao rezultat ruske agresije na Ukrajinu“, naveo je Rosoha.

Kako je naglasio,“Slovačka se ne protivi članstvu Kosova u organizacijama tehničke ili profesionalne prirode, koje doprinose društveno-ekonomskom razvoju. Savet Evrope ima drugačiji karakter. Slovačka će pomno pratiti ceo proces u toj orgaizaciji“, rekao je Rosoha.

Slovačka do jula 2023.godine predsedava Vušegradskom grupom, za koju ambasador ističe da je, kao vaninstitucionalnu organizaciju, države članice, a to su još i Mađarska, Češka i Poljska, doživljavaju kao efikasan instrument za postizanje ciljeva od vitalnog značaja za njih same.

O slovačkom predsedavanju Višegradskom grupom

Saradnja u okviru V4 imala je, kaže, za cilj da olakša proces integracije centralne Evrope u EU i NATO, što je i postignuto, pa su zemlje nastavile blisku regionalnu saradnju i prošle godine obeležile tri decenije od uspostavljanja Grupe.

„Uprkos nekim neslaganjima, Višegradska grupa je primer efikasnog regionalnog saveza. Trenutno slovačko predsedavanje fokusira se na četiri tematske oblasti – međusobne veze, ekonomiju, održivost i ljude. Predviđamo nastavak zajedničkih inicijativa, sa praktičnim, pozitivnim uticajem na građane u našim zemljama, kao i uspešnu saradnju sa evropskim i neevropskim partnerima u okviru V4+ formata, uključujući redovan dijalog sa zemljama istočnog partnerstva i regiona Zapadnog Balkana“, rekao je Rosoha.

Dodaje da uspeh V4 zavisi od sposobnosti članica da kontinuirano traže zajedničke tačke susreta, da na saradnju gledaju kao na platformu za traženje dodatnih saveznika, jer nije cilj da se stvaraju novi blokovu unutar EU ili da se cepaju evrointegracije da bi se oslabilo jedinstvo Unije.

„Na kraju krajeva, naše članstvo u EU je dalo značajan podsticaj intenziviranju saradnje V4. Imidž i uloga Grupe su vremenom evoluirali, a nedavna politička dešavanja u našem regionu, donela su donekle različite političke stavove i percepcije EU. Nema sumnje da ne postoji održiva alternativa budućnosti Slovačke van EU ili NATO-a, bilo u smislu političke stabilnosti, ekonomskog rasta ili bezbednosti. A to važi i za naše višegradske komšije. Štaviše, nova geopolitička realnost zahteva diskusiju unutar V4“, rekao je ambasador Slovačke.

„Slovačke kompanije zainteresovane za srpsko tržište“

Govoreći o odnosima sa Srbijom, kaže da je, s obzirom na izvanredne političke veze, geografsku blizinu, sličan jezik, zajedničke vrednosti i bliske međuljudske veze koje ne predstavlja samo slovačka nacionalna manjina, saradnja Srbije i Slovačke tradicionalno veoma intenzivna u različitim oblastima.

Kada su u pitanju bilateralni ekonomski odnosi i poslovanje, uvek postoji prostor za unapređenje, kaže Rosoha, dodajući da slovačke kompanije prate ekonomski razvoj Srbije i traže priliku da uđu na ovdašnje tržište.

„Uveren sam da ćemo uskoro čuti više o prisustvu slovačkih preduzeća u Srbiji“, rekao je ambasador.

Dodao je da dobar primer saradnje na nivou dve vlade predstavljaju redovni sastanci Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju, kojom kopredsedavaju srpski i slovački ministri ekonomije, u okviru koje je prošle godine održan poslovni forum uz učešće kompanija iz obe zemlje.

Naveo je i da je Slovačka, kao dugogodišnji pobornik politike proširenja EU, prisutna u nekoliko značajnih tvining projekata.