Američko prisluškivanje saveznika

Piše: Biljana Mitrinović, Politika

U petak je Vladimir Putin najavio da je upravo završeno polaganje cevi prvog kraka gasovoda „Severni tok 2” i da će drugi krak od oko 50 kilometara biti završen najverovatnije za dva meseca.

Posle niza sankcija koje su pretile da završetak posla, ako i bude izvodljiv, učine besmislenim, posle zimskog doba leda i mraza za vreme koga se ne može raditi, i kruženja ruskih cevopolagača za koje se godinu dana nije znalo ni kuda ni zašto plove – ova vest je dočekana kao senzacija.

„Gasprom” je već spreman da napuni ovaj cevovod. Internet je eksplodirao, a akcije „Gasproma” su, bez obzira što će period ispitivanja funkcionisanja gasovoda potrajati, skočile na maksimum iz jula 2008.

PODVODNA KOMUNIKACIJA: Desilo se da su uoči prve posete Džozefa Bajdena Evropi oživljeni još neki kanali koji se pružaju dnom Baltičkog mora. Američko-danska operacija prisluškivanja preko podvodnih vodova, izvučena je iz fioke. Interni izveštaj danaske obaveštajne službe iz 2015. na 15 stranica je doneo zaključak da su informacije od 2012. do 2015. direktno prenošene američkoj NSA. Amerikance su zanimali razgovori Angele Merkel, Frank-Valtera Štajnmajera, koji je u to vreme bio ministar spoljnih poslova, švedskih, norveških i francuskih političara.

O ovom skandalu je prvi upozorio bivši američki obaveštajac Edvard Snouden još 2013, ali su o tome pisali samo retki mediji. Tek kasnije američko prisluškivanje saveznika je eksplodiralo. Merkelova je bila iznimno uvređena, ali je sve utihnulo pošto je Barak Obama obećao kancelarki da će nadziranje evropskih i američkih partnera biti obustavljeno. Te 2015, posle interne istrage celo dansko rukovodstvo tajne službe je uklonjeno sa posla, a šef odeljenja Tomas Arenkil je otpušten. Formalno je optužen za prevaru jer je svojoj tadašnjoj devojci obezbedio nagradu od otprilike 150 evra. Njegova politička karijera je uništena: izmaklo mu je mesto ambasadora u Berlinu.

SEĆA LI SE BAJDEN: U to vreme sadašnji američki predsednik je bio potpredsednik, a Snouden je smatrao da je on, po rangu na kome je bio, morao biti upoznat s ovom činjenicom.

Tako je frustrijajuća tema za Bajdena oživljena uoči njegove prve poste Evropi. Na samitu sa Evropljanima, 15. juna, teško će moći da izbegne neugodna pitanja. U njih će svakako biti umešano i nešto osvete za brojne razgovore koje su Nemci morali da vode sa američkom administracijom u vezi sa rusko-evropskim gasovodom i da slušaju stalna upozorenja državnog sekretara Entoni Blinkena da evropsko partnerstvo sa SAD ima svoju cenu.

Oživljeni skandal sa prisluškivanjem je sigurno lebdeo i tokom razgovora američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena i savetnika nemačke kancelarke za spoljnu politiku Jana Hekera, tokom koga je bilo razgovora o Rusiji i Ukrajini, ali i o američkoj zabrinutosti u vezi sa rizicima koje „Severni tok 2” predstavlja za Ukrajinu i energetsku bezbednost Evrope.

PRAVDA ZA ASANŽA: za samit Putina i Bajdena američka administracija je pripremila ceo paket zahteva, a u njemu je i taj da Rusija prekine hakerske napade. U američkim medijima su se pojavile informacije da će Bajden verovatno naložiti vojsci da pripremi „ofanzivne sajber operacije” protiv ruskih hakera. Šef Bele kuće će navodno pribeći takvim merama ako ne uspe da postigne razumevanje o pitanju hakerske aktivnosti na predstojećem sastanku sa ruskim predsednikom u Ženevi 16. juna.

Američko rukovodstvo je uvereno da su nedavni sajber napadi koji potiču iz Rusije postali izvor ozbiljne ekonomske štete za SAD. U pitanju je, pre svega, napad na mreže operatera cevovoda „Kolonijal”, koji gorivom obezbeđuje 45 odsto ukupnog snabdevanja na istoku države. Za manjak govedine na američkom tržištu takođe su odgovorni ruski hakeri, za koje Amerikanci tvrde da su projkat države. Oni su napali i jedan američki mesni koncern.

Ipak, očigledno je da Bajden za sada izbegava da direktno optuži Kremlj, za razliku od Blinkena, koji pokazuje neslaganje sa stavom Bele kuće u nizu pitanja. On ne učestvuje u pripremama sastanka sa Putinom, kako bi se usaglasile teme i obezbedilo da samit ne doživi krah i pre nego što se dogodi.

Ali nezadovoljstvo američkim metodama rada je sveprisutno. Grupa aktivista, koju predvode Specijalni izvestilac UN-a za torturu i druge surove, neljudske ili ponižavajuće postupke Nils Melcer i gradonačelnik Ženeve Frederik Perler odlučili su da u Ženevi Bajdena dočekaju bivši agent CIA Edvard Snouden, osnivač „Vikiliksa” Džulijan Asanž i bivša obaveštajna analitičarka američke vojske Čelsi Mening. Doduše samo u formi spomenika. Njihove figure su postavljene u nadi da će ubediti američkog predsednika da odustane od optužbi protiv najpoznatijeg uzbunjivača na svetu.

Blinken je Bjadenu sigurno rekao da bi bolje bilo da on priprema sastanak s Putinom.