Amerikanci izvršili najveći genocid u istoriji, Branko J. Franc Butolen u „Srpskom sv(ij)etu“

„Od kolonijalnog Zapada koji je veći deo svoje istorije iskorištavao ljude kao robove i Amerike koja je izvršila najveći genocid nad Indijancima se ne može ništa očekivati. General Mladić je sve vojnike koji su bili Hrvati, muslimane koji nisu bili sa teritorije Krajine, on ih je puštao kući tako što je zvao roditelje da dođu po njih i da ih vode van, gde nije besneo rat. To sam lično video, kako je spasavao te dečake“, rekao je za emisiju „Srpski sv(ij)et“ nekadašnji potpukovnik JNA Branko J. Franc Butolen. Ocijenio je da je presuda Mladiću donijeta na osnovu stvari koje ne predstavljaju materijalne dokaze u jednom sudskom postupku.

O svom iskustvu u JNA je govorio u prvom dijelu emisije, naglašavajući zašto se toliko bitnih stvari za svjetsku civilizaciju odvija upravo na ovom prostoru:
„Beograd je pupak sveta, i to ljudi ne razumeju, zato je ovde i počela civilizacija. Naravno da u tom pupku sveta gde se susreću Zapad i Istok ima i obaveštajnog rada. U Beogradu su uvek bile aktivne službe Zapada i normalno da je bila i sovjetska služba“.

„Ja sam bio zamenik predsednika Veća, a pukovnik Đurović je bio predsednik Suda, i on je sudio. To je bilo veliko Veće, sa dvojicom sudija: pukovnik Đurović i ja i bili su još trojica sudija porotnika kada smo sudili Janezu Janši. To je suđenje trajalo 14 radnih dana, Janša je dobio 18 meseci zatvora u Ljubljani“, rekao je gost Nacionalne televizije o događaju koji je prethodio svim onim ratnim devedesetim, kada je bio još uvijek u Ljubljani.

„Bilo je sve normalno u Sudu i u samom gradu do onog sukoba u Sloveniji. Tada je već počelo nekakvo isticanje, jedan je bio Hrvat, drugi musliman. Meni je to neshvatljivo, nacije i vere su prosto privatne stvari. Mi smo svi jedna rasa“, dao je svoje viđenje događaja koji su ga dočekali u Zagrebu ovaj danas ugledni beogradski advokat, o situaciji u samom Vojnom sudu u Zagrebu, u kom je ostao sve do sredine 1991. godine, u kom je doživio i napad na Vojni sud, zbog suđenja generalu koji je bio komandant Teritorijalne odbrane Hrvatske i njegovoj grupi zbog neprijateljskog djelovanja protiv Jugoslavije. Tom prilikom se skupio veliki broj ljudi koji je demolirao zgradu Suda, koja je izgrađena još u vrijeme Austrougarske.
„Niko nije smeo da se javi da ide u Knin, pa smo javili kapetan Pantović i ja, krajem septembra 1991. godine. Komandant Korpusa je bio general Vukotić, a Ratko Mladić je bio načelnik štaba tog Korpusa. Kada smo došli, za 14 dana smo zaveli takav red da niko nije smeo da puca, ili ubije van borbe. Jer smo takve odmah hapsili, a uslovi pritvora su bili gori nego da budeš na prvoj borbenoj liniji. Imali smo podršku generala Mladića i pukovnika Hasotića, koji je bio pomoćnik za moral u Korpusu“, rekao je nekadašnji potpukovnik JNA, koji je preživio i napade hrvatske artiljerije na Knin, a i dva puta je bio na meti pripadnika rezervnog sastava kninskog korpusa.

O stanju u redovima JNA u to vrijeme je rekao i sledeće:

„U periodu kada sam ja tamo bio, od septembra 1991. do maja 1992. bilo je oficira i podoficira svih nacija. Imali smo potpukovnika Slovaka, jedan Makedonac je bio komandant bataljona, a bio je i slučaj da u komandi vojne policije se zatekao jedan moj zemljak iz Donje Štajerske koji je bio desetar bataljona. Kada je došlo obaveštenje da mogu da se otpuste svi vojnici iz Republike Slovenije, taj desetar je napisao izjavu da on iz Vojske ne ide“.

„Samo dve stvari gledam ozbiljno. To je odbrana otadžbine, a to je moja očevina, moja dedovina i to traje. Drugo je vaspitanje deteta“, izrekao je o svojim životnim principima ovaj rođeni Slovenac.

Govorio je u nastavku o tome kako je napustio vojnu službu, zbog raznih pritisaka i to zbog dodjele stanova, koji su bili u njegovoj nadležnosti. Već četrnaest godina se bavi advokaturom.

„Iz advokatske torbe“ je knjiga koju je izdao o svojom iskustvu iz tog dijela svog života, na kojoj piše da je izdata 7528 (2019) godina. Na pitanje voditeljke Gordane Janićijević zašto koristi i taj stari kalendar, on joj je odgovorio:
„Zato što je to istiniti kalendar. Naši preci su imali istiniti kalendar koji je povezan sa kosmičkim događajima: sa zvezdama, planetama i protokom vremena na samoj kugli zemaljskoj. Nova godina je 21. marta, kada dolazi do novog stvaranja, kada trava buja, ptice savijaju gnezda… Taj kalendar je vezan za jedan potop koji je bio na teritoriji Evrope i Bliskog Istoka“.

U drugom dijelu emisije je pojasnio šta za njega znači čast, i otkud sablja koju je donio u studiju.

Kroz citate iz njegovih knjiga ćete saznati više o gostu Srpskog svijeta, koji definiše i pojmove kao što je otadžbina, čovjek i druge, na taj način objašnjavajući svoje svjetonazore. U okviru tih svjetonazora je i ranije pomenuti „pupak sveta“, odnosno Beograd i začetak vinčanske kulture.

U samoj emisiji ćete vidjeti fotografiju na kojoj poklanja sablju ministru spoljnih poslova Ruske federacije Sergeju Lavrovu, sličnu onoj koju je donio u studiju. Jednu od tih sablji, prvog reda, na poklon od Branka J. Franca Butolena je dobio i sam Vladimir Putin.

Pogledajte cijelo gostovanje na Jutjub kanalu IN4S televizije.

Pročitajte još:

Haški tribunal – disciplinski organ NATO pakta, Goran Petronijević u „Srpskom sv(ij)etu“