„Аналитичари“ са грешком

Пише: Јован Лакићевић

Кад неко цио живот посвети професији званој НОВИНАРСТВО, никако не може бити равнодушан уз сазнање нашто се оно, до ових дана, на свим меридијанима, свело. Није нимало утјешно то што су његовом ужасавајућем паду понајвише допринијели наши негдашњи демократски узори са Запада Планете.
Они су још на случају разбијања Југославије показали колико једна узорна професија, с разлогом звана „седма сила“, може да тресне! „БиБиСи“ и „Си Ен Ен“, рецимо, безочно сатанизујући, за дуго времена, Велики Божји Српски Народ, један од најстаријих на Планети, показали су, у растурању Југославихје, да ДНО није била граница!
Добитници највиших новинарске награде САД, Пулицерове, у ратовима на Балкану, деведесетих, рецимо, били су Кристиан Аманпур и њен колега, који је све вријеме извјештавао „са лица мјеста“, из Загреба, Рој Гатман!
Са таквом праксом се и данас наставља. С тим што овога пута нијесу баш директна мета, Срби, већ њихов истородни и истовјерни народ – Руси! Данас, против њих, у хибридном информативном рату, дјелује трио: Пентагон, ЦИА и СиЕн Ен, којима су подређена сва информативна гласила Удруженог Запада!
Када је у току рата на подручју скраћене Југословије, никло Сорошево „Независно удружење новинара Србије“, ја сам им у једном допису сугерисао да уз официјелни наслов, у загради додају (антисрпско, непрофесионално и плаћеничко), али ме, наравно, нијесу послушали. Остао сам, и до данас након педесет година, члан Удружења новинара Србије, поред осталог и као једини живи двоструки добитник највише годишње новинарске награде Удружења , „Светозар Марковић“.
Никад ме, (да будем мало личан) у последње три деценије, нијесу позвали на прославу годишњице Удружења ( не знам више ни кад пада). Могуће је и да ме се стиде, као „бивше комуњаре“…

Ја се мојим Удружењем, упркос свим осцилацијама и с обзиров на невријеме које је најозбиљније уздрмало професију и довело је на најниже гране, ипак – поносим.
Уз извињење посјетиоцима Портала, хтио бих да кажем нешто друго. Немам никаквог разумијевања за блебетања наших плиткоумних политичара , у обје српске државице, о томе гдје ми треба и са ким да се сврстамо. Добро, што се тиче Србије, нека то буде – несврстаност.( O пуној независности тешко да се може и говорити!) И нека то потраје још који мјесец. За касније – видјећемо!
Искрено се надам да нам она идиотска варијанта – ЕУ „без алтернативе“, ако има, не политичке, него и фртаљ обичне памети, није више , напокон, „једина алтернатива“!
Оно што ме заиста запањује, јесте околност да наши новински и политички „аналитичари“, не више као папагаји, јер папагаји су паметне птице, већ као обичне вране, понављају задату мантру сукоба „између Украјине и Русије“… Да ли је могуће да ни послије толико мјесеци, драге колеге, нијесте схватили да је у питању сукоб цивилизација, односно, на мање, америчке дубоке државе и НАТОа са Руском федерацијом!? И како се нико од вас не сјети, поводом осуда братске Русије у, ваљда, пет резолуција, по диктату САД, да спомене нешто што је записано у оснивачком акту Уједињених нација, ваљда у тачки 5, да државе побједнице у Другом свјетском рату имају право да самостално интервенишу у државама гдје би дошло поново до појаве нацизма… Украјина је несумњив случај!
Руска федерација је веома добро знала у шта се упушта, када је, за неколико дана, предухитрила „Олују“ у Донбасу и одавно смишљену операцију контра Русије, Америке и њених вазала.
Такође ми је непојмљиво да су наши, и политичари, и „аналитичари“, потпуно занемарили Освету Хазара на европским просторима, којима су многе владајуће структуре у тужној Европи и ван ње, премрежене. Ово је, уз остало, и њихов рат за повратак на просторе Донбаса , одакле су се, у 10 вијеку, договорно расули по свијету! Уз нескривену амбицију да једног дана, ослањајући се на упуства из Протокола сионских мудраца, њиме завладају!
У Украјини су, као и у већини држава ЕУ, на власти Хазари, ( Јевреји из користољубља, Ашкенази) којима је један од превасходних интереса да у рату који је инсцениран и који траје, изгине, односно нестане што више православног живља! Зато су ми дозлабога смијешне опсервације „аналитичара“ како комичар Зеленски не води рачуна о масовној изгибији „својих Украјинаца“. Мислим да по савјету своје Хазарске централе веома води рачуна да их ШТО ВИШЕ ИЗГИНЕ, јер то нијесу његови сународници, него његови вишевјековни непријатељи!
На то одавно упозоравају врсни геополитичари М. Видојевић и Д. Лучић, али, изгледа, нема ко да их чује!
У више текстова на ИНФОРСУ поменуо сам америчку агенцију РАНД, по чијем је плану, сачињеном прије четири године, САД заратила с Русијом, у намјери да је потпуно растури и сатре и потамани њено становништво… Уз помоћ НАТО и ЕУ. Непојмљиво ми је да то нико од мојих колега, „аналитичара“, ама баш нико, на Инфорсу није ни прочитао, па , дакле, ни схватио… И да је у тој монструозној намјери Украјина била само „копље у срце Русије“ (З. Бжежински). Односно, добро смишљени мамац Руској федерацији.
Нико да спомене, рецимо, актуелни савез изданака Црног племства и Хазара, као удружених сатаниста у борби против Славјано -аријевске цивилизације која је управо у току. И због чега им је Православље мета?
Иначе, Агенција РАНД, са преко хиљаду запослених стручњака за тзв прљаве неоколонијалне послове Атлантиста, САД и сателита, направила је све планове о разбијању и сатирању просперитетних арапских држава на Блиском Истоку, под перверзним називом „Арапско прољеће“! (Код нас је био „Милосрдни анђео“).
Готово нико од „геополитичких коментатора“ с грешком ( а и са више грешака у знању, односно памћењу и поимању) није годинама ни споменуо три кључна разлога за ову заиста ужасну, злочиначку интервенцију. Први је – заштита хазарског чеда, Израела, од осветољубивих Арапа тако што ће их војнички онеспособити за дуго времена. Други је – безобзирна крађа и отимање њихових националних добара, која и до данас без престанка траје. И трећи (по Плану Сороша) – стварање огромног мигрантског таласа који ће од Европе, по узору на САД, направити МЕЛТИНГ ПОТ, простор гдје неће бити, или тек симболично, националних, суверених држава и гдје ће, по плану сатаниста, владати, као и у осталим дјеловима Планете, моћне траснационалне корпорације (Нови лихварски поредак!). Годинама готово никоме не пада на памет да то нијесу у питању избјеглице, већ моћни потенцијални војнички одреди, смишљени и опремљени за дан „Д“, обскрбљени пуним џеповима пара од чика Сороша…
Остаје ми да невољно изведем закључак о веома скромном домету, па, дакле, и утицају оваквих медија , и Портала међу њима, на коме сам гостовао безмало три године. То, наравно, неће довести у питање његов огроман патриотски ангажман у разрешењу балканских (не)прилика.
Морао бих, у овом часу да споменем, да сам управо на Инфорсу, прије двије године, одао негдашњу државну тајну одавно непостојеће државе, коју смо у државном и партијском руководству земље читали, уз надзор полицијских инспектора(!), да ће Југославија бити разбијена по плану Збигњева Бжежинског из 1983., ( а три године прије почетка њеног упокојења). Нијесам примијетио да се ико од мојих колега на то позвао већ и даље трућају о Слобовом „несналажењу“ приликом пада Берлинског зида…
Или, да споменем ову најактуелнију политичку згоду, везану за таблице на колима. Зашто, тамо њихов Курти, неће више да преговара са Београдом уназад годину дана? Па, господо, нема о чему, сем о „међусобном признању“! Све што су Шиптари и њихови ментори од нас тражили – све им је дато „у дугим и мучним“ преговорима у Бриселу.
Ово је прилика да се коначно манемо смијешних, кобајаги преговора са нашим освједоченим непријатељима из ЕУ и САД и кренемо испочетка, рецимо са формирањем јединица општенародне одбране и друштвене самозаштите, (а не „цивилне заштите) па све до обнове власти у свим српским општинама!
Да је среће, могли смо од наших комшија Шиптара нешто и да научимо: они су још осамдесетих година минулог вијека имали свој алтернативни „Парламент Републике Косово“, негдје у Качанику, а потом у Швајцарској потпуно игноришући све органе и институције Републике Србије. Ко нам брани да, користећи искуство Шиптара, на нашој, привремено окупираној територији, обновимо све негдашње институције? До даљњег. А то „даљње“ се неумољиво примиче!
Нешто слично , када је ријеч о незнању, или несналажењу, десило се, а и данас траје, са „енглеским геноцидом у Сребреници“, о чуму сам опширније писао у претходном тексту.
Све у свему, остаје ми, дакле, само да јадикујем над судбином новинског ангажмана назови колега, „коментатора“, али и себе лично… Није нимало утјешно сазнање што се на тај начин, дакле уз помоћ „седме силе“, у сфери тзв политике, готово ништа не може поправити! Јесте, донекле, да се доста тога неприличног може, бар – покварити!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: