АНАЛИЗА: Шта доноси поступак оцјене уставности Закона о слободи вјероисповијести и увјерења
1 min read
Посланици парламентарне већине
Пише: Коста Ненезић
У свијетлу предстојећих догађаја, тј. поновног одлучивања у Скупштини Црне Горе о Закону о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница, поставило се питање исхода потенцијалног поступка за оцјену уставности овог закона, уколико против закона буде поднијета иницијатива.
Будући да су за тај поступак заинтересовани предсједник државе, највећа опозициона партија у парламенту и поједини посланици парламентарне већине, тачније Божена Јелушић потребно је указати на ефекте и дејство одлуке Уставног суда Црне Горе у том случају.
Прије свега, желим истаћи једну упадљиву, а истовремено несвакидашњу чињеницу у модерном парламентаризму, да посланик, прецизније госпођа Божена Јелушић најављује иницирање поступка за оцјену сагласности закона са Уставом и то закона за који ће гласати.
С обзиром на то да је у децембру говорила не баш похвално о закону за који је гласала, наводећи „спиралу зла“ као нус-појаву његовог доношења, очигледно је да сумња у његову уставност. А оставља утисак и да гласа под принудом. У том смислу, исправније је не гласати такав закон, него га „преиспитивати“ у поступку пред Уставним судом.
Када наведени закон о измјенама и допунама буде ступио на снагу, он ће као и сваки други општи акт производити правно дејство до његовог укидања у редовној законској процедури, или одлуком Уставног суда, уколико се утврди да није у складу са Уставом и потврђеним и објављеним међународним уговорима. С тим у вези, у јавности се поставило питање да ли би у случају евентуалне одлуке Уставног суда о престанку важења Закона о измјенама и допунама, или појединих одредаба тог закона, важиле претходне одредбе. Да би се дао одговор на ово питање, кључно је разумјети моменат отпочињања дјеловања саме одлуке Уставног суда.
С обзиром на то да одлуке Уставног суда дјелују ex nunc (од објављивања одлуке у Службеном листу ЦГ), а не (ex tunc) ретроактивно, у ситуацији када би Уставни суд утврдио да закон о измјенама и допунама или поједине одредбе тог закона, нису у сагласности са Уставом, оне би престале да важе моментом објављивања одлуке Уставног суда у Службеном листу Црне Горе (са дејством за убудуће). Другим ријечима, нема повратног дејства. То практично значи да не би „оживјеле“ старе одредбе, између осталог избрисани чл. 61,62,63, 64.. будући да су оне укинуте законом о изменама и допунама који је важио до момента објављивања одлуке Уставног суда.
Сасвим упрошћено, укинути закон о измјенама и допунама је имао свој живот и производио правно дејство до момента објављивања одлуке Уставног суда којом престаје његово важење. Тако да би од момента престанка његовог важења постојала правна празнина, а никако повраћај у пређашње стање. Дакле, не постоји правни механизам, који би вратио важење норми стављених ван снаге, осим прописивања идентичних норми у новој законодавној процедури.
Међутим, узимајући у обзир да су конкретним законом о измјенама и допунама избрисане спорне одредбе Закона о слободи вјероисповјести и то чланови 61.,62., 63. и 64., они не би могли бити предмет оцјене уставности из разлога што су престали да важе. Супротно поступање би довело до апсурдне ситуације, тј. да се цијени да ли су у сагласности са Уставом одредбе које више не постоје. У конкретном случају, избрисане одредбе не могу бити у складу нити у супротности са Уставом, јер практично више не егзистирају у правном поретку.
Напослијетку, није јасна логика, а и намјера потенцијалних иницијатора поступка за оцену уставности закона, у погледу избрисаних норми. Парламентарна већина као и свака друга у редовној законодавној процедури, има право да прописује нове, или да брише старе норме, или пак, да донесе нови закон којим се ставља ван снаге претходно важећи итд… Закони се доносе, мијењају, допуњују, бришу.У супротном, обесмислило би се постојање скупштине као законодавца и комплетног правног поретка. Закони би били догме, Свето писмо. Донијети једном, засвагда. Такву крутост је тешко замислити у 21. вијеку.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Primer crnogorske ideologija vredjanja inteligencije:
TEZA: 1920 je okupirana i ukinuta crnogorska crkva
ANTITEZA (moja baba odgovara sa zdravom pamecu):
Ako je okupirana kako bas ni jedan od 500 popova i monaha nije skinuo mantiju i rekao necu da sluzim okupatoru
TEZA: 1919 je crna gora ustala protiv srbijanske okupacije
ANTITEZA (moja baba odgovara sa zdravom pamecu):
Kako ih onda srbijanci polomise sa samo nekoliko bataljona.
TEZA: Crnogorski jezik je bio obespravljen
ANTITEZA (moja baba odgovara sa zdravom pamecu):
A sto po popisu kraljevine crne goreiz 1909 98% naroda zbori srpski
I sve ovakvo, do beskraja….vredjaju inteligenciju narodu..
Ova gopodja jelusicka je ovdje u skupstini samo sto mora jer su joj gazde to nalozile,a kad je tako pri rzena zakonu neka ide u hrvstsku posto je tamo rodjena pa neka ispravlja tamo njihove nakaradne zakobe.
Rezultat svih ideoloskih projekata koji vredjaju inteligenciju (kao sto je milogorska nacija) je da na kraju u projektu ostanu samo glupavi i pokvareni (koji imaju opipljiv interes). Pametni i moralni beze iz takvih projekta. To na kraju ispadne drustvo glupsona i krimosa. Sa druge strane projekti koji ne vredjaju inteligenciju imaju sansu da zazive, jer su logicni i konzistentni i u povoljnim okolnostima odrzivi. Mada i to je samo nuzan uslov ali ne i dovoljan Zadnjih 20 godina u cg je dokaz da je neodrzivo drustvo u kome dominira koalicija glupsona@krimosa. Nacela na kojima pociva svako drustvo su najbitnija. Ne mozes uciti dete da je zemlja ravna ploca a onda ocekivati da ono bude uspesno u zivotu. Drzava ne moze imati ideologiju koja vredja inteligenciju slusalaca i gradjana, kao sto je bila drzavna ideologija crne gore 2000-2020. Zakonomerno takva drzava i drustvo moraju da nazaduju i to se desilo. Sto se zida na pesku, mora da se srusi.
Svi pravoslavni vernicu su u spc. Miras ne moze da napravi ni jednu litiji. Ne postoje pravoslavni milogorci. Imamo medjunarodno priznatu srpsku pravoslavnu crkvu i to je to. Nemamo sa kime ni sta da se dogovaramo. Pokusali ste da nas pokradete i kradja vam se obila o glavu. Sad ste izgubili i vlast. Sledi popis na kome ce se prepisati onaj popis koji se desio na litijama i pokazace se da ste falsifikovali sve dosadasnje popise. Game over.
Jelušićka, Filip Adžić, na njih je mislio Zdravko kad je podržao SVE koji se bore protiv DPS-a? DF i Demokrate ne trebaju njegovu podršku, pobediće sami, a Nikšić već ima iskustva sa Pozitivnom. Srbi za Srbe, ni glasa Pozitivnoj, Dritanu, Zdravku, Jelušićki i Adžiću ??
Ustavni sud kad bi mogao da pise zakona, onda bi bila obesmisljena podela na sudsku i zakonodovnu vlast. Ne moze sud da radi nista osim da ukine zakonski clan koji je protivan ustavu. Ne moze da se bavi clanovima koji su vec ukinuti od novog saziva skupstine, nego samo onim koji jos uvek postoje, a njima nek se vala bavi. Nista im ne fali. A i nek ih ukida ako oce, oni nemaju veze sa svetinjama. Gotovo je. Nema dogovoranja ni sa kim jer pravoslavni milogorci ne postoje, kao sto u bosni ne postoje pravoslavni bosnjaci. Ne moze 50 bosnjaka u Sarajevu da odluci da kao fol postanu pravoslavni pa da na osnovu toga traze od milion bosanskih srba da se menja ime spc u bosni u bosansku pravoslavnu crkvu, a sve da oni navodno ne bi bili diskriminisani. Ko vas sisa. Ne morate da budete pravoslavni. Kad ste se odrekli rusije, cirilice, njegosa i svega drugog, sto se ne bi odrekli i pravoslavlja. Vi volite zapad i evropu i nato. Spremni ste da vam deca sa nato pakatom idu u rat protiv rusije. O kom pravoslavlju mi da pricamo sa vama milogorcima.
Zakon nece biti izglasan i to je jedino rešenje. Sve dok se ne postigne široki konsenzus svih pravoslavnih vjernika bez uplitanja politike sa obije strane
Tomi, jesi li ti onaj majonez?
Ostao je član 25, a kojim se uređuje da eparhije mogu biti u državnim granicama, a što to znači? Znači da ovim ne može biti SPC, već samo Mitropolija, a koja je ovim uzdignuta u rang autokefalnosti. Hteli mi da priznamo ili ne. Prethodno je Mitropolija ,, bukvalno“ izdejstvovala od strane Sinoda dve stvari: uzdizanje u rang arhiepiskopije i titulu arhiepiskopa. Što znači faktički odvojenost ili samostalnost. Ukinut je prefiks Srpska pravoslavna crkva, a i pristupilo se formiranju organa, tj. Episkopski savjet koji nije ništa drugo do Sinod. Takođe smo imali i proglašavanje internog sveca Njegoša.
Hteli i ne hteli, mirili se ili ne, mi ovde više nemamo SPC. Pogledati i odluke Sabora od 26. Maja 2006. Tada su uspostavljeni prethodni pojmovi.
Ако нема СПЦ онда немамо никакве друге православне цркве на територијама гдје живе Срби у Црној Гори. Значи ли то да се враћамо се у 1945 на 90% црне горе. У Бањанима живе срби и понека будалетина, коме су танки коријени- монтенегрин. Манастир Косијерево и Бањани су припали Црној Гори (српској) 1878 године и био је православни манастир србског народа који ту живи. Сваки покушај преиначења створио би раскол и у овој шачици православних. Америка је већ доста зла донијела овим србским просторима.