Анатема
1 min read
Наранче и црква, хералдички симбол Божића на Приморју (Фото: Н. М.)
Пише: Никола Маловић
Сви желимо само да финалменте ставимо тачку на стару годину, не бисмо ли почели изнова, иако сваки читалац зна да је нова година напросто наставак старе и да никаквог ресетовања неће бити, без обзира да ли љета рачунамо по Јулијанском или пак по Грегоријанском календару.
Не бих стога да мрачим пред Нову, ако ни због чега, а оно зато што ћу у 2020. напунити пола вијека, током ког времена човјек схвати да са мање страсти посматра помијерање фигура на великој геополитичкој шаховској табли. Срби су приде и фаталисти (тако нас је видио Љермонтов), па завађени међусобно, помирљиво плаћају сваком дахији: општинском, републичком, бриселском и вашингтонском.
Када се 1984. године појавио Хазарски речник Милорада Павића, сазнали смо двије ствари: да је у западној цивилизацији највећи проблем проблем идентитета, и да је могуће оно што смо држали за немогуће, да један народ – изумре.
Па су критичари казивали како су Павићеви Хазари на симболичкој равни заправо Срби. Године 1984. не бих дао пет пара за ту теорију, а данас видим да спонзорисаним трудом или пак антологијском глупошћу државног врха одумирање Срба у некој од нових година у будућности није немогуће.
Сада да станемо да се вадимо из чабра, да ушниравамо што је лоше завезано, да крпимо што је поцијепано, да едукујемо што је слабописмено, да лијечимо што је запуштено, да творимо нове законе по којима бисмо праведно судили, да сељака пољубимо у дупе а професора у руку… мало би нам било пар деценија. Нико око нас, кажите по души, не види да је било коме стало да се Србин уопште вади из чабра. Па самим тим назадујемо, јер не напредујемо.
Умјесто да Милош велики повезује Београд са Србијом и Републиком Српском – све до бококоторског излаза на море, да буде српска саобраћајна жила куцавица, ауто-путеви нам хитају не ка солунима, него ка приштинама. Тако ваљда мора да буде. Неко је уложио велика обећања да за своје паре искрваримо у мору непотребних инвестиција, оно баш.
С друге пак стране, наш је Приморац по први пут заозбиљно забринут.
Забринутији неко 2006, након покраденог ЦГ Референдума.
Официјелни Монтенегро не би кренуо у офанзивни напад на Српску православну цркву да није обезбиједио подршку Запада. Недавно је самопроглашену самосталну и суверену Црну Гору (посестриму официјелне Србије, која прегласно и предуго ћути о статусу MNE Срба), обишао Сем Браунбек, амерички амбасадор за вјерске слободе, исти онај који је васељенском патријарху Вартоломеју дао зелено свијетло за признавање аутокафалности украјинске расколничке цркве.
Док Србија ћути као онај Бећковићев Бог из песме, нико ко заиста подржава митрополита Амфилохија у настојањима да окупи и сачува, не може да зна да ли постоје изакулисни преговори о некој врсти лагане транзиције од Српске православне цркве до Православне цркве у Црној Гори. Својим сам очима видио печат на Богојављенској грамати 2019. на којој пише: Православна митрополија црногорско-приморска – архијерејски протопрезвитеријат херцегновски. Зашто је са Грамате испарио српски присвојни придјев?
Немојмо с таквим неравнинама да дочекујемо ни јулијанске ни грегоријанске Нове године. Шта би са мати Евгенијом, игуманијом манастира Раковица? Какав скандал! Хоће да „је замијене“ свештеници мирјанског чина (!?) јер су – кажите да нису – са знањем Патријаршије намирисали паре које мироточе од тамо покопаног Светог Патријарха Павла, најскромнијег од свих нама знаних црквених поглавара.
Може ли анатема да буде медицина?
Ако може, што се не примјењује? Србија и Црна Гора постале су, миц по миц, ближе Тирани него једна другој.
Што се чека са теолошки легитимним облицима борбе? Да Павић, можда, буде двапут у праву, те да и наш највећи проблем постане проблем идентитета – националног, полног, расног – и да нас нестане као светосавском гранчицом окалемљених хришћана?
Прије 30 љета престао сам да славим Нове године. Оне увијек падају у Божићни пост.
Стога се више радујем Божићу.
Читаоци Горског вијенца знају шта бива на крају нашег најчувенијег спјева… Ко је побједу заслужио, добиће награду на Божић. Ко није побједу заслужио, биће поробљен од браће, или заједно са дојучерашњом браћом – од трећих пак каквих.
И то је, право говорећи, готова формула.
(Извор: Печат)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Blaženopočivši patrijarh Pavle bi rekao, bolje je da sa ovog sveta nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo kao neljudi. Duboko podržavam taj Hristov način življenja i smisao… Međutim ovde je napad takav da te u korenima seče i ne dopušta da dete vaspitavam u tom duhu. Tu ne prestaje moja duhovna borba, ali se uključuje, Bože me oprosti i neka bude volja tvoja!
TITO..Hrabrost,Vodja,pobjednik Svijeta..ustajmo te,ime kad mu zborimo..dobrocinitelj,TITO,,prvi I Jedini..Partizan.Oslobodioc.Grobar izdajnika.domovine svoje..TITO ,Pravda TITO,JUGOSLAVIJA..grobar.ustasa.belogardejaca.Cetnika.Balista..narodnih Neprijatelja..u svakom bas svakom cestitom Crnogorci.Srbinu.Hrvatu, utkan je TITO..Slava I Cast,Prate ga Zanavijek..zivjela Crna Gora..partizanski Dom..
Popustalo se dugo
Gledalo kroz prste
Ne neopravdano
Elita
Mozda bas vi i vamavslicni slovesni ljudi mnogo cijenjeni Malovicu
Ekumenizam
Papizam
Progon Artemijev
Nepocinstva Grigorijeva
Podrska milu
Kako M.Vujovic napisa najostrije kritike vlastima u Srbiji a cgeu blagi ukor
A rusio Milosevica aktivno
A satro nespretnih izjava ima tma
Sve dolazi na naplatu pa i to
Десило се после безбожништва ’45 (у договору Запада и Совјета) опет безбожништво када су на изборима 90′ у Србији и Црној Гори изабрани „националисти“ атеисти. Запад нам и даље не дозвољава да се ослободимо тога, што се види по финансирању готово свих медија, организација и јавних личности (Н1, Прва, Нова, Радио Слободна Европа, Глас Америке, Дојче Веле, многобројне НВО, као и скоро сви „уметници“ и јавне личности које гле чуда пропагирају све осим православља), које све одреда баштине лик и дело „бравара“. А што би па Запад мењао опробан рецепт за уништење Српства? Следећа је, по свему судећи, Војводина где ће се ићи на исти сценарио као са Црном Гором и правити ткз. Војвођанска нација (само од Срба наравно, док ће други остати Мађари, Хрвати…).
Потребно је што пре упознати ширу јавност у српским земљама, посебно младе, са историјским чињеницама и начином на који нам Запад уништава идентитет. Организовати што више изложби где би се приказивали новински чланци попут оног апела са Цетиња из 1910, где се каже:
„Ми смо Срби и само Срби и сва слава што су је задобиле поједине покрајине придада цијелом српству, а не само тој покрајини. То су наши покрајински називи. Јер, иако је истина да је име Црногорац, Србијанац, Бокељ, Херцеговац, Банаћанин и тд. лијепо и везано за пуно светих момената и у историји и у садашњости, ипак ако се ми будемо казивали под тим именима учинићемо превелику неправду и огријешићемо се о нашу највећу светињу – име Србин. Презримо све нељуде и ниткове који нас уздижу и хвале као Херцеговце, Црногорце или друге јер они то не чине из племенитих побуда.“
Такође правити изложбе и са новинским чланцима из Западних медија где се види како су све најгоре писали о „бравару“ крајем 80их и почетком 90их, па онда чим су разбили Југославију опет пишу све најбоље како би нам уништавали идентитет. Такве изложбе ће сигурно пре привући младе него скупови и саопштења САНУ. А зашто не приказати и слике савезничког бомбардовања Југославије (Лесковац, Београд, Подгорица) и документе са потписима Коче Поповића и Пека Дапчевића који су тражили бомбардовање тих градова, док постоји и документ где Словенац Кардељ забрањује да се гађа Љубљана.
„Читаоци Горског вијенца знају шта бива на крају нашег најчувенијег спјева… Ко је побједу заслужио, добиће награду на Божић. Ко није побједу заслужио, биће поробљен од браће, или заједно са дојучерашњом браћом – од трећих пак каквих.
И то је, право говорећи, готова формула.’
Ziva istina brate Malovicu! Ko se ne umije opredijeliti po ovome slijep je kod ociju!