Антић: Мило чини зло, треба да га приведемо правди и одбранимо светиње

Пише: Чедомир Антић

Што би рекао један покварени политичар: „Бхаво, кхветени“. Двије су младе, братске државе пошле у одлучан и модеран рат. Тај је рат био неминован и морао је бити покренут.

Сасвим је у духу 21. вијека да просперитетне нације стварају своје цркве. Ове политичке пројекте утемељили су хрватски нацисти и југословенски комунисти. Када су те одвратне идеологије поражене, посао је ипак настављен. Требаће само туђе крви и меса да опстану и даље продуже своје тужно, поданичко постојање. Народ је постао слуга лоших господара разбојника, мафијаша, убица и мрзитеља. Читав тај посао не може без жртве. Та жртва је био и јесте српски народ.

Читам како је предсједнику „Репубљик Косова“ писала некаква студентска организација и да траже да на грађевини Саборног храма Христа Спаса у Приштини буде изграђен некакав музеј наводног геноцида. Тај „геноцид“ свакако је прва таква појава у којој нестане народ који га је наводно починио, а родбина и пријатељи фашистичких слугу и најамника злочинца Енвер Хоџе са 60 одсто дођу до 95 одсто становништва.

„Репубљик“ је грађанска држава за све осим за Србе. Цркву у Приштини градили су грађани у доба Милошевића, па албански шовинисти не могу да лажу о њој. Зато желе да по сваку цијену обнове саборну цркву, некадашње сједиште православне митрополије из 13. вијека, која се налази у Новом Брду, граду који је процват доживио као дио српског царства и касније деспотовине.

Довели су њемачког амбасадора у Приштини и та је особа тамо говорила подржавши обнову „католичке катедрале“. Шта оно рече канцеларка Меркел: антисемитизам буја у Њемачкој? Омбудсман задужен за сузбијање антисемитизма позива да на јеврејски празник припадници остатка-остатака њемачких Јевреја никако не носе традиционалне мале капе. Када су га сви осудили, позвао је грађане да масовно понесу капице и тако све оне, сумануте силеџије, којима холокауст није био довољан, збуне и обесхрабре. Таква Њемачка која је настала на тридесетогодишњем рату, до данас најсуровијем вјерском рату у историји гради католичку цркву на срушеној православној?! Бхаво! Бхаво…!

Као и обично, акције су синхронизоване. Док у Хрватској, држава чланица ЕУ спрема рушење и заравнавање православних гробаља поред испражњених српских села, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић има много боље и савременије замисли. Том, каква случајност, такође „предсједнику свих грађана“, како сам себе нетачно назива, не смета да на скупу ДПС-а (дакле „социјалиста), најави како ће створити националну цркву. И то му није доста, него намјерава да преузме идентитет, права и имовину постојеће православне цркве, којој је одано 70 одсто грађана Црне Горе. Тврди како у независној држави и црква треба да буде независна.

Митрополија црногорско-приморска окупља више епархија и има одређен статус у односу на Српску православну цркву, а њена је ствар да ли ће и са којом ће црквом бити у канонском јединству. Никада није било да вјерницима буде отета црква. Народи су се одвајали од народа, државе од држава, али на вјерницима је да одреде у којој ће цркви бити. Тако је било од давнина, данас је посебно неумјесно да после седамдесет година притисака на православље у Црној Гори и три деценије постојања безбожничке и расколничке групе под називом „ЦПЦ“ државна власт отима светиње и предаје их њима који немају манастира, нити правих цркава. Али, то је Ђукановићева природа. Његово је да чини зло, наше је да се одбранимо, да га приведемо правди и пошаљемо у историју као примјер дјеци и потомцима. Док је свијета и вијека.

Недавно су моја браћа у Црној Гори тражила да буде укинута забрана за улазак у Црну Гору највећем савременом пјеснику ове земље Матији Бећковићу и тројици универзитетских професора, међу којима је и моја маленкост. Хвала им, што се мене тиче нема потребе. Зар заиста мислите да мени група политичких ништака и неоусташких блавура може да забрани улазак у земљу у којој је мој народ обесправљен? Доћи ћу када будем био потребан и када будем у могућности да помогнем. Доћи ћу са слободом.

Противим се сили и насиљу. Док ратује са мном, Ђукановић удара на човјека чије су руке спуштене, који му је у гађењу окренут леђима и чија је глава погнута пред Богом. Забрањујући ми улазак у Црну Гору и спречавајући људе какав сам ја да се боре за правду и права мирним, демократским средствима, он краткорочно штети српском народу, али дугорочно чини зло самоме себи. Један филозоф права је написао да „врховни суд нема силу, али даје право на сваку силу“. Када нас буде потпуно ућуткао, када нас његови криминалци протјерају или убију, наш народ неће нестати, а жеља за слободом постаће већа него икада. Тада ће доћи покољење оних и онаквих каквим је Ђукановић све нас сликао. Тада ће бити касно за све, па и за бјекство.

(Аутор је историчар и предсједник Напред ног клуба)

Извор: Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: