Antić: Nisam štrajkbreher, ali ne podržavam blokade fakulteta

Koja je razlika između studentskih protesta devedesetih i danas? Ko diriguje blokadama fakulteta i šta je „hrvatska kuharica“? Zašto se priželjkuje rumunski ili sirijski scenario svrgavanja vlasti u Srbiji? O svim ovim temama novinarka Ljiljana Smajlović razgovarala je sa prof. Čedomirom Antićem sa Filozofskog fakulteta, koji je bio jedan od vođa studentskih protesta za vrijeme Slobodana Miloševića, ali danas ne podržava studente koji blokiraju visokoškolske ustanove.

Za sebe kaže da nije štrajkbreher, jer na fakultetima i na univerzitetu nema štrajka.

„Dogodilo se nešto neobično, jer je kod nas sve uprošćeno u mjeri najednostavnijeg medija. Smatra se da je logično ako se neko nekada bunio na fakultetu, treba uvijek da bude u redovima pobune. Meni je drago što postoji politički impuls, nerv koji radi na univerzitetu“, rekao je Antić u emisiji „Relativizacija“.

Navodi da su različiti impulsi koji danas pokreću mlade i koji su ih pokretali prije 30 godina. Podsjeća da je prije tri decenije Srbija bila nepravedno izopštena od svijeta, kažnjena sankcijama, ratom velikih sila, da vlast nije bila demokratska i nije mogla da osjeti duh vremena. To su bili impulsi, kako kaže, koji su pokrenuli studente.

„Ovo sada nije tako. Tranzicija, vladavina demokratskih stranaka doveli su do toga da mi dođemo u red zapadnih zemalja, a u njima studenti mogu da budu samo margina- lijeva ili desna. Uglavnom lijeva, jer je desna pretvorena u bauk. Drugo, politički aktivni studenti su ili korumpirani, ili marginalni ili oni ekstremni“, naveo je Antić.

Objašnjava da od 2006. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu djeluje grupa studenata, koja je pod zaštitom Anarho-sindikalističke inicijative i koji su preuzeli model djelovanja anarhista iz Hrvatske i Grčke.

„Za razliku od nas (protesti devedesetih) koji smo imali većinu, nismo napadali profesore, njihovo pravilo je da viču, napadaju, zvižde, zaključaju učionice, dok ne isteraju studente. Čak smo 2014. godine imali napad nožem na profesora. Mi smo to i sada doživeli od mladih demokrata, rodoljuba, evropejaca. Jedna grupa koja radi po ‘kuharici’ prvo je blokirala Rektorat, a zatim došla na Filozofski fakultet“, kazao je on.

Ispričao je i kako je izgledala blokada Filozofskog fakulteta. Od studenata je stiglo pismo mejlom da će nakon Rektorata biti blokirani Filozofski, Filološki, Prirodno-matematički fakultet. Od dekanskog kolegijuma došla je instrukcija da se profesori sklone ukoliko se pojave studenti koji žele da blokiraju fakultet.

„Oni su došli na moje vježbe. Nijedan od njih nije bio student istorije, ni moj student. Počeli su da viču. Rekao sam da studente puštam sa vežbi, ali da ja ne mogu da prihvatim takvo bezakonje. Tražili su od mene da ja takođe izađem, da napustim prostoriju. Ostao sam da sedim. Prije deset godina imao sam sukob sa tim ljudima, sa njihovim prethodnicima Anarho-sindikalističke inicijative“, ispričao je Antić.

Dodaje da je i upravnik odjeljenja, inače redovni profesor, bio ljut na njega „zašto pravi probleme“ i ne želi da napusti vježbe.

„Rekao sam mu da nisam poslanik SNS-a da mi neko na zvonce kaže kako treba da glasam. Oni su odmah objavili na mrežama kako sam štrajkbreher, kako sam sramota…“, priča Antić.

Smatra da je trebalo da studenti sazovu zbor, odu u studentski parlament i ako su nezadovoljni kako on danas izgleda, izaberu novi. Dodaje da mu je jasno što su studenti nezadovoljni, ali da se ne može neka stvar popraviti tako što „postane gora“.

„Oni su formulisali zahteve tako da je teško proveriti da li su oni ispunjeni. Oni sada pokušavaju da radikalizuju sve, tako što prisiljavaju rektorski kolegijum da podignu štrajk na univerzitetu. Rektorski kolegijum je to odbio, ali sada će biti pritisci“, rekao je Antić.

Objasnio je i šta znači „hrvatska kuharica“ i da se blokade svih institucija rade po tom modelu i da prvi put u istoriji u Hrvatskoj postoji solidarnost sa nečim u Srbiji.

„Hrvatsko društvo je zanimljivo jer nikada nije imalo revoluciju, zapravo jedina revolucija im je bila ustaška, gde je ideja bila da se progoni manjina. Zanimljivo 2000-ih je tamo formirana jedna od tih anarhističkih organizacija. Anarhistička internacionala je tamo proizvela uputstvo kako da se spreči rad neke ustanove“, pojasnio je on.

Kod njih se, ističe, odluke donose na plenumima, što znači da svi koji se tog momenta nađu u amfiteatru mogu da glasaju, ali da postoji „jezgro“ koje usmjerava sve.

„Pitaju me prijatelji ‘zašto se odupireš’. Prof. Vladimir Kecmanović me je pre 10 goduna pitao ‘zašto radiš posao dekana’, jer on to treba da reši na fakultetu. Moj stav je da svako treba da da svoj doprinos“, kaže Antić.

Razočaralo ga je i revoltiralo ponašanje vrha Filozofskog fakulteta, jer dekanski kolegijum nije zaštitio profesore, nije zaštio fakultet.

„To je nespremnost da se suočite sa odgovornošću koju ste prihvatili. Biti dekan ne znači samo biti počastvovan i primati veću platu, već raditi težak posao. Nemam ništa protiv toga da moje kolege podrže blokadu, ali ja ću reći da sam protiv toga. Prihvatam da budem manjina. Skoro ceo život sam bio manjina. Sramota je da jedan fakultet, koji je bastion slobode, šapatom padne u ruke anarhista, totalitarnog ideološkog modela“, naveo je on.

Navodi da je prva instrukvcija uprave fakulteta bila da prihvataju blokade, ali da ne podržavaju blokadere, već izražavaju razumijevanje za njih. Sada su, kako kaže, došli do toga da čekaju Komisiju za informisanje plenuma da li će biti ispitnog roka.

Smatra da će vlast lako izaći na kraj sa aktuelnim blokadama fakulteta, da će vrlo brzo da se napravi „neka vrstu skenera ljudi koji učestvuju u njima.

„Mi smo dugo policijska država i danas lako može da se špijunira svako. Naćiće one koji su labilni, koji imaju probleme. Onda će njih da pritiskaju… Umjesto da imaju dva, tri ubačena elementa, imaće 20 do 30 odsto onih koji se ponašaju ‘kao ludaci’. Pustimo ih da to vide“, rekao je on.

Antić kaže da svaki dan, bez obzira na blokade, ide na posao i da je završio sa svim predispitnim obavezama.

Simbol blokada i protesta „krvave ruke“, vidi kao deficit današnjeg društva, koje ne može da pokrene ni to što je „predato Kosovo i Metohija“, što je država prezadužena, što je povećan broj milijardera, što se buddžet usvaja bez rasprave.

„Ništa od toga nije privuklo ljude. Od krvavih košulja, preko Ribnikara (ne Dubone), do ovog sada, stalno se govori o mrtvima. Moram da kažem da je to nekropolitika koja je nama donijela mnogo štete. Ne vidim da na mrtvim tijelima može da se pravi dugoročna politika. Da li je vlast kriva za ovo, vjerovatno jeste. Da li treba praviti politiku na tome – ne“, izričit je Antić.

Smatra da u Srbiji postoji deo otuđene elite koji priželjkuju rumunski ili sirijski scenario u Srbiji.

„Bio sam pristalica opozicije. Najveći Vučićev uspjeh je što je uspio potpuno da razori opoziciju. Opozicija nema politiku. Moraju dobro da prouče način rada Vučića, pa da odgovore na to. Moram da kažem da sam i ja potcijenio Vučića. On je potcijenjeni vođa. On je ’98 djelovao kao karikatura. Međutim, razrađivao je taj radikalski model, da bi došao do ovog. Mislim da je njegova vlast proživjela svoje. Da bi se u politici jedna vlast smijenila mora da se stvori snaga koja je spremna da ga mijenja“, rekao je on.

Opoziciji poručuje da moraju dobro da upoznaju svoj narod, da ponude bolju politiku od trenutne, ali da ona bude razumljiva svima.