Апелациони суд потврдио рјешење: Продужен притвор Николи Мршићу из Котора

Апелациони суд Црне Горе потврдио је рјешење Вишег суда у Подгорици којим је продужен притвор Николи Мршићу из Котора, оптуженом за убиство фудбалера Горана Ленца и покушај убиства Милана Јовићевића.

У образложењу се наводи да је рјешењем Вишег суда у Подгорици од 4. јула 2022. године, због опасности од бјекства, продужен притвор окривљеном Мршићу, због основане сумње да је извршио кривично дјело – тешко убиство у покушају (члан 144 тачка 8 у вези с чланом 20 КЗ ЦГ) и кривично дјело – недозвољено држање оружја и експлозивних материја.

Суђење Николи Мршићу, оптуженом да је у септембру 2017. године убио Ленца на помоћном терену Фудбалског клуба “Бокељ” и за покушај убиства Милана Јовићевића, почело је 4. јула 2018. године у Вишем суду у Подгорици.

Окривљеном се тада судило у одсуству, јер се налазио у бјекству и био недоступан правосудним органима.

Ухапшен је у марту 2020. године у Београду, а Црној Гори је изручен 9. јула исте године.

Према наводима оптужнице, окривљени Мршић је 16. септембра 2017. године око 19,15 часова, на помоћни стадион ФК “Бокељ” дошао с припремљеним оружјем, који је било сакривено у кеси.

Док је трајао тренинг, пише, окривљени је испалио хитац у главу Горана Ленца, а затим и хитац у правцу Јовићевића, који га није погодио. Након тога, Мршић је побјегао, чиме је починио кривично дјело “тешко убиство у покушају”.

У образложењу рјешења Апелационог суда се наводи:

”Оцјеном доказа из списа предмета првостепеног суда, до нивоа постојања основане сумње, овај суд је као и првостепени суд, утврдио да је окривљени Мршић основано сумњив да је извршио кривична дјела стављена му на терет оптужницом Вишег државног тужилаштва у Подгорици. Основана сумња произилази из доказа на којима се заснива оптужница, а нарочито из садржине свједочког исказа оштећеног Јовићевића, који је у битном навео да је Ленца познавао читав живот, да су се критичног дана чули око 12,40 часова и отишли у његов кафић да попију кафу, гдје је Ленац одиграо кладионицу, а потом су с њиховим заједничким пријатељима К. П. и Ј. Б. одиграли партију карата. Даље је навео да су се договорили да се у 18,30 часова нађу на помоћном фудбалском терену ‘Бокеља’ да тренирају, након чега је Ленац отишао до своје куће како би се спремио. Навео је да су у тренутку када су дошли на терен кадети или пионири завршавали тренинг, а било је и дјеце која су се играла, као и мајке с дјецом у колицима. Објаснио је да су Ленац и он прво започели тренинг трчањем у круг око помоћног стадиона, а потом су радили трбушњаке и већ су у том периоду, отприлике око 19,15 часова сви напустили стадион тако да су на терену остали само њих двојица. Наставили су да вјежбају радећи трбушњаке и склекове, а у паузи између вјежби примијетио је једно лице које се кретало лаганим ходом из правца споредног улаза терена стадиона, односно из правца потока пролазећи поред објекта у коме се налазе на доњем спрату свлачионице, а на горњем собе за играче и исти се кретао према њима носећи у руци једну замотану пластичну кесу. Исто је описао као лице висине 185-190 цм, крупније грађе, између 100-110 килограма, обле главе, кратко подшишан, између неких 30-35 година што је закључио по његовој физичкој спремности односно начину како је касније брзо трчао. Примијетио је да је на себи имао тренерку плаве боје са црним доњим дијелом и с патикама тамне боје и исто лице је пришло кабини за делегате и сјело. Појаснио је да су се он и Ленац налазили на 10-15 метара од њега испред кабине за помоћне играче, односно између те двије кабине се налазе главна врата од улаза на помоћни стадион. Након што су он и Горан Ленац почели да раде склекове окренути главама унутар кабине и ослоњени рукама на клупу, чуо је прво један хитац а послије двије секунде и други, након чега се трзнуо и одмакао од клупе, а потом је угледао Горана у лежећем положају испод клупе на бетонском дијелу”, наводи се у списима.

Истакао је, како стоји, да није могао да види на који начин им је та особа пришла, јер су им главе биле унутар кабине приликом вјежбања: “Те да му је то лице окренуло леђа и почело да ‘шкрка’ пиштољ, због чега је помислио да му се пиштољ заглавио, да би потом то лице почело да трчи у истом правцу одакле је дошло”.

Испричао је да је био је у шоку и стајао као укопан пар секунди, а онда је почео да трчи за тим лицем дозивајући упомоћ, али није могао да га сустигне. Рекао је да је нападач тада, трчећи, испалио још један метак у његовом правцу.

Нападач није носио рукавице…

Свједок је, како се наводи у списима Тужилаштва, рекао да му се Ленац никада није пожалио да има непријатности с било ким, нити да му је неко пријетио.

Казао је и да је сигуран да лице које је пуцало није имало рукавице на рукама, али да од шока и стреса није успио да види лице особе која је пуцала и да га не би могао препознати.

На кеси трагови оптуженог

Додаје се да из извјештаја Форензичког центра Даниловград о ДНК вјештачењу произилази да је на узорку изузетом с једне дршке достављене кесе утврђено присуство биолошког материјала поријеклом од најмање три особе, при чему резултат пружа екстремно јаку подршку хипотези да је Никола Мршић један од донора.

”Док је на узорку изузетом са друге дршке исте кесе утврђено присуство биолошког материјала поријеклом од најмање три особе, при чему је доминантно присутан биолошки материјал НН мушке особе за чији ДНК профил није утврђено подударање у бази профила ДНК регистра, па се на основу резултата није могуће изјаснити да ли је М. Н. један од донора”, наводи се у списима тужилаштва, односно суда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: