Atina: Cipras nam je dao nadu, žele da nam je oduzmu

Žitelji Atine uglavnom podržavaju odluku vlade o održavanju referenduma o predloženom sporazumu sa poveriocima.

Taj sporazum predviđa dodatne restriktivne mere štenje u zamenu za finansijsku pomoć za spašavanje privrede.

„Ne verujem da je ovaj referendum od posebnog značaja. On samo predstavlja za Grke uobičajenu promenu demokratije“, kazala je posle glasanja jedna Atinjanka u izjavi Tanjugovom specijalnom izveštaču.

Ona je podsetila da su u staroj Grčkoj referendumi održavani često i da Grci vole demokratiju, nezavisnost i pravdu.

Premijer Aleksis Cipras je, prema njenim rečima, dao građanima nadu, koju sada pojedine zemlje EU pokušavaju Grcima da oduzmu.

Ona je istakla da ovaj referendum ne treba smatrati kao glasanje „protiv“ i „za“ Evropu.

„Mi Grci volimo EU i Evropljane. Želimo ujedinjenu Evropu i evro kao zajedničku valutu. Ovaj referendum nema nikakve veze sa tim. Mi smo deo Evrope i ne možemo zamisliti da budemo izvan nje“, istakla je ona, ukazujući da postoje pokušaji da se to pogrešno tumači.

Jedan pristalica Ciprasove „Sirize“, koji je u ranim jutarnjim satima na glasanje, ocenio je da velika većina građana Grčke podržava odbijanje predloga međunarodnih poverilaca.On je izrazio uverenje da će na referendmu 70 odsto glasati sa „Oxi“ (ne), a 30 procenata sa „Nai“ (da).

Jedna grupa mladih Atinjana izražava zadovoljstvo što se održava referendum o ovako važnom pitanju.

Oni ističu da je posebno za mlade važno da su pozvani da odluče o primeni nekih mera u zemlji.

„To je najdemokratskiji put za građane da odlučuju o budućnosti. Posebno za našu generaciju je važno da imamo mogućnost da odlučujemo o budućnosti koja je pred nama“, kazala je studentkinja.

Istovremeno je rekla da ne brine šta će se desiti od ponedeljka, već da je važno da su se Grci probudili i ponovo počeli da traže demokratiju, ravnopravnost, socijalnu pravdu, zakone koji bi zaštitili većinu ljudi, to jest siromašne, a ne bogate.

„Ne zanima nas šta će se desiti od ponedeljka, jer šta god da se dogodi znamo da smo jedinstveni“, naglasili su mladi Grci. U Grčkoj se danas oko 10 miliona Grka izjašnjava na referendumu, o predloženom sporazumu sa poveriocima, koji predviđa dodatne restriktivne mere štenje u zamenu za finansijsku pomoć za spašavanje privrede.

Biračka mesta otvorena su jutros nešto posle sedam sati po lokalnom vremenu, a građani će moći da glasaju do 19 sati.

Prvi preliminarni rezultati, kako je najavljeno, biće objavljeni oko 21 sat.

Na referendumu pravo glasa ima 9.855.029 birača koji će se sa „da“ (Nai) ili „ne“ (Oxi) izjašnjavati na ukupno 19.159 biračkih mesta širom Grčke.

Poslednji put Grci su na referendumu glasali pre 41 godinu, 1974., kada su odbacili obnavljanje monarhije posle pada hunte „crnih pukovnika“.

Održavanje referenduma o sporazumu sa evropskim vladama, Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), inicirao je grčki premijer Aleksis Cipras i glasanje je organizovano za samo devet dana.

Na referendumu pitanje glasi „Da li da se prihvati nacrt sporazuma koji je predstavila Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond na sastanku Evrogrupe 25. juna i koji se sastoji od dva dokumenta a sačinjava jedinstven predlog? Prvi dokument je naslovljen Reforme za dovršetak aktuelnog programa i posle njega, a drugi Preliminarna analiza održivosti duga“.

Poverioci Grčke zahtevaju reforme u zamenu za produženje sporazuma o paketu pomoći do novembra, ali je produženje odbijeno, a program pomoći okončan kao što je planirano 30. juna, nakon prošlonedeljne propasti pregovora grčke vlade i kreditora. Prema podacima grčkog Ministarstva finansija, ukupan iznos duga Grčke na dan 1. april ove godine, iznosio je 312,7 milijardi evra.

Znatan njegov deo – 184 milijarde, otpada na Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) – 131 milijardu, kao i na vlade zemalja evrozone, uključujući Nemačku, Francusku, Estoniju, Slovačku.

Grčka je dužna i 27 milijardi evra Evropskoj centralnoj banci ECB i 21 milijardu MMF.

Uoči referenduma, objavljeni su rezultati istraživanja javnog mnjenja agencije Ipsos, po kojima bi 44 odsto građana prihvatilo uslove međunarodnih kreditora, dok se 43 odsto tome protivi. Približno 12 odsto građana bilo je neopredeljeno.