(АУДИО) Маровић у разговору са ДК о Закону о слободи вјероисповјести: Пажин лаже када каже да ће се овим законом остварити већа права и слободе

Предсједник Универзитета Медитеран и Атлас групе, Душко Кнежевић, разговарао је са Светозаром Маровићем, јединим предсједником државне заједнице Србије и Црне Горе, некада другим човјеком ДПС, вођом криминалне групе из Будве – Светозаром Маровићем.

Кнежевић и Маровић разговарају о актуелним политичким дешавањима, о намјери ДПС да отима црквену имовину СПЦ, као и о догађајима који су за нама: НАТО интеграције, избори…

Не могу скупити 300 људи који по политичком задатку подржавају ЦПЦ

Маровић коментаришући жељу Ђукановића за приватном црквом коментарише да ово што они сад имају не мооже ни 300 људи окупити по политичком задатку.

Марковић признао гажење народне воље око уласка у НАТО пакт

Маровић је коментаришући признање Марковића да је 80% грађана било против уласка у НАТО пакт оцијенио као фажење народне воље и да народна воља и демократија нису важне у Црној Гори.

Транскрипт:

ДК: Ало.

СМ: Хало.

ДК: Добро јутро.

СМ: Е добро јутро, како сте?

ДК: Ево, мало сам, спремам се, идем мало у гyм, за једно сат времена и водим породицу на ручак данас

СМ: Данас је, субота и недеља су дани за породицу

ДК: Могу Вам рећи да сам више сад са породицом, него до сад…

СМ: Па јесте, никад више него сад. У свему томе има и доброг…

ДК: Јесте видели колико је богата једна благајница?

СМ: Јесам, мада то је само дио тога.

ДК: А замислите она уопште неће да прича о пљачки у пореској управи, о свему томе. Он само скреће пажњу са свега онога што води према фамилији, он у контексту неких уопште не обрађује, оно је страшно. Она конференција за штампу (Катнић). Њих двојицу силеџија, онако, прича нешто о неком криминалу, неким људима скривеним на егзотичним дестинацијама. Мисли на нарко картеле који они контролишу. Па то је стварно ужас.

СМ: Да, али мислим да су стварно око цркве отворили пандорину кутију која ће их отворити… Јер вјерујте, то страхопоштовање према цркви и тај неразумљиви страх којим једино могу вјером у Бога да људи превазиђу је нешто што је много јаче и снажније, чак и теолошки необразованом човеку, него што је нека наклоност и прврженост некој текућој власти или пролазној користољубивости која им се нуди.

ДК: Јесте приметили како они сад то лукаво раде сад, кроз процесе, неће они тако да отимају и раде то. Они ће то да отварају један по један доказне поступке.

СМ: Па наравно, али кад се донесе један, онда иду сви.
ДК: Знам, знам, али знате како ће они то да раде. Тамо ће у неком селу, шта ја знам, који неко дао земљу и дао донацију за цркву да му остане. Они ће то лукаво тако да крену.

СМ: Али ће само надражити људе јер ће људи знати да ће тако да ураде са манастиром једним и другим. И питање је тактике, да ли је боље одмах прогутати жабу што је Зоран (Вукчевић) говорио, ону највећу, или почети са малим жабама и заситити се па кад дођете до велике не можете или већ постанете непокретни да поједете ону велику. Нисам сигуран. Оно што је извесно је да се овим законом уводи правни поредак одузимања. Према томе да ли ће се то одузети у једном тренутку, процесу, или је онако суштина је укинти постојање агитурне, великосрпске цркве и установити нову цркву која ће бити директно под фактичком контролом.

ДК: А да ли је по Вама ово пумпање исто што је радио за референдум и НАТО, да се народ хомогенизује и направи пред изборе.

СМ: Али чему, црква није ни НАТО није ни референдум. Референдум је био чак и нај, иако је био емотиван и пун неке помешане емоције, јер људи су жељели и једно и друго и живели су у некој југословенском миту више него у српској причи…

ДК: Да, да југословенски мит који је нестао у међувремену.

СМ: Јесте, и друго око НАТО-а је била брутална крађа демократске воље. НАТО је ушао насилно у Црну Гору. Кад кажем насилно-демократски насилно.

ДК: Да, да, без референдума.

СМ: И имате очигледно, по истраживању 35,36% људи који то подржава, већина је против тога и ви то урадите и у овом закону је у том дељу то слично, али овдје, народ се умори тим преварама и помере се капацитети или границе толерантности тим обманама. И мислим да је поводом цркве то на крају, на издисају да се толеришу те предаје. Иако ја не знам шта ће се тамо дешавати, али знам да покушај да неко уђе у цетињски манастир или да из цетињског манастриа… Митрополит црногорско приморски буде постављен у некој згради којом управља дирекција, неког локалног апарата власти и да мора да закључује уговор о закупнини којим ће држава ослобађати, су ствари које у овом времену, кроз тиху национализацију која се спроводи на два начина. Један је закон о експроприацији, а то је да се одузима једна имовина, незабељежена у историји правосуђа и правних поредака и то под аргументом експропријације, од једног приватног лица, да би се уступило другом приватном лицу које ће градити хотел. Изградња хотела није јавни интерес, то је економски интерес. Јавни интерес је да имате путеве, школе, болнице и тако даље… Због тога се приватна својина може ограничити, али не може се приватна својина одузети уколико је власник не жели продати, да би се дала другом приватнику, што су они законом о експроприацији урадили. Е то исто сада раде са црквом, значи могу да ми узму имовину и да дају Миловом неком пословном партнеру да гради на Јазу. Значи моја имовина која је евидентирана у књигама је наша и можемо да је продамо или не продамо, можемо да градимо траву на њој, ако се ништа не урбанистички ријеши. Али нам је не могу отијети, ако не желе градити неку санаторију на обали мора или неки клинички центар. Оно што је страшно је да се „правим реформама“ дешава једна најмоструознија, тиха национализација и отимање, кршење својине као темеља права, људских слобода, по европској конвенцији. Неприкосновено право својине које има и црква у овом случају ће сада бити ограничено. Пажин каже биће више слобода за вероисповести. То је парадокс, односно лаж. Не може бити више слобода, ако имају мање права. Слобода је на неки начин једнака са правом или идентична том појму. Право да доносите одлуке, право да не зависите од другога, право да управљате сопстевеним стварима и животом. То су све слободе које чине демократску основу и ово све што говорим, извините мало дуже је, је реч о неком малигном контаминирању државе у крајње приватно власништво. Значи и црква ће бити приватно власништво. Фактички, неће бити формално, али тамо неки несретник који ће доћи из Берана, да ради у Подгорици, и да ради то и биће можда муслиманске вере, ко то зна. Он ће одлучивати кад ће Амфилохије држати литургију у цркви Светог Павла у манастиру где су изложене мошти Светог Петра Цетињског. То су парадокси.

ДК: Али, мислите да је све срачунато после конгреса, да је све срачунато и темпирано?

СМ: Јесте, њима је потребно

ДК: Значи приватно тужилаштво, приватно судство, приватно АМБ, приватна министарства, сад имамо да хоће да направи приватну цркву.

СМ: Јесте, нема ту, није битно за кога, нису битни вијерници. Значи верујући народ је небитан, фокари да сада иду код тог човијека, да постоји такав ентузијазам за црногорску православну цркву и за Дедејиће и за Дукљане и за политику коју представља овај човек на челу.

ДК: Они и сад имају ту своју…

СМ: Они имају. Зашто се не накупе 50.000 из те цркве па да покажу да су моћни, него не могу скупити 300 људи који по политичком задатку долазе тамо.

ДК: Да, по партијском.

СМ: Да. Негдје сам чуо да је ових дана неко крштење било тамо у породици Миомира Мугоше и да је Џомић крстио у тој породици некога. Тако се причало у овом периоду. А знате колико је Мугоша и атеиста и агностик и он нема појма о томе осим што види попове као власнике имовине. Или може да одради неки посао да би они били пацификовани у некој својој муци. Али он цркву као појам вијере, он то још ништа… А има осећај одговорности да би можда направио јерес ако би то урадио неком представнику канонске цркве.

ДК: Да, да немају људи храбрости, боје се да се не огријеше.

СМ: Јесте.

ДК: А онда то ради полу илегално да јавност не би видјела.

СМ: Јесте, да се не би чуло, да се не би видјело, они то раде тајно са канонском црквом. Знам да ми је раније говорио Амфилохије и Ацо и ови иду у манастир Ћелије Пиперксе. Дођу тамо и значи све је тамо гдје је редовно тако, где је ова црква званична. И они имају право јер је Бог дао право да вјерују у Бога.

ДК: Бог им тешко може помоћи послије свега овога. Нема тог Бога који може опростити.

СМ: То је највећи проблем, одговорност управо пред њиме. Пред њим је и највеће искушење за све њихове грехове. Сви их ми имамо и нечији су већи, нечији су мањи. Чак и кад су већи, ако признате, у неком тренутку можда вам Бог да, можда вас погледа и да вам учини да не изгорите у ватри пакла, него да опет на неки начин мирно одете. Бојим се да та моћ је толико опила и учинила људе самодовољним, да они не виде Бога у себи. Ту је Бог и за њих и за вернике, по мени оне који траже црногорске цркву. Нико од њих неће отићи ни у ту цркву, зато што они немају навике, немају образовање, немају потребе, немају осећаја. Оно што Ви кажете страхопоштовање од неке силе, неког закона. Знате, тако мудри, велики људи, цивилизације су имали однос према Богу са поштовањем. Од највећих класичних филозофа. Спиноза је дошао до појма пантеизма, да је Бог једнако природа, значи сам космос је Бог. Једна хеленистичка, примитивна, провинцијална релација појма и Богу и цркви и вијери. Они заиста богове виде у зиду, попове виде, неке камуфлиране агентуре,неке људе које раде против неокомунизма. Данас је западни комунизам, а не источни, није у хотелу Луx, него у НАТО сједишту. Црна Гора је само промјенила те симболе централизације, те хијерархичности. Ако сте добро са врхом НАТО-а, онда ви сте шеф, феудалац, на својој територији, као што је било у вријеме комуниста, кад су људи били…

ДК: Близина центру моћи даје вам за право да радите шта хоћете.

СМ: Јесте, имате чисти вазални систем. То не значи да се треба са великима свађати, да лоше бити са западом. Не, са западом треба бити добро. И са истоком и са западом, али треба бити пре свега добро са сопственим народом који има своје тежње, своје осјећања, своје вјере. Не можете гасити. На све то радити, из увјерења смо ми визионари. Разумјете кад је Душко (Марковић) објаснио да је 80% људи било против НАТО пакта и да је то био визионарски потез руководства, онда је то истовремено признање да је нека одлука доњета гажењем народне воље и да народна воља и демократија нису важне у Црној Гори.

ДК: Да.

СМ: Ово говорим зато што смо и Ви и ја прошли све то, прошли смо искрену љубав према западној демократији, интеграцији тих западних вриједности.

ДК: Ја сам и даље за европске вредности.

СМ: Исто, наравно.

ДК: Цео Балкан треба да има европске вредности.

СМ: Нема алтернативе томе, али то не значи да са друге стране немате друге пријатеље.

ДК: И сва наша дијаспора, све на западу, култура, увек се ишло у Беч на образовање, мало ко је ишао у Истанбул. Ишли су ови… Али углавном је историја показало да је све долазило са запада. Наша је диаспора 95% на западу.

СМ: Сваког грађанина да питате где ће да живи, он ће радије да изабере Париз, Милано, Лондон или неки од тих градова него нешто на истоку. На истоку идете да посетите свијета места… Истина је да кад је био Константинопољ и Цариград, Рим је био, потпуна маргина, периферија. У једном тренутку Византија је била моћно царство, али то је био само кратак период. Али Рим је Рим, као симбол нечега што је континуитет… Ту је започело све оно што је уз Грчку, наравно у филозофском и културолошком смислу, са правном науком, једном европејском мишљу, ту је започело све оно што је темељна култура западне Европе. Важи Дуле, хвала на разговору, уживајте данас. Пријатно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: