Autentični original falsifikovanih transkripta, obraza mi!

Piše: Mihailo Medenica

Zašto sam sačekao četiri dana od izbora u Crnoj Gori da kažem koju o veličanstvenoj pobedi strika Mila manitoga na kojoj mu ovom prilikom čestitam, jer gde ćeš čistije pobede od pošteno kupljenog glasa?!

Ma, čistija je i od suze Aleksandra Vučića dok mazi preplašenu decu po Nišu, obećavajući im da će najkasnije za dve, dve i po godine sasvim sigurno imati pet godina ukoliko danas imaju tri ili nešto manje, pa čak odvoji i koji minut da mališanima izrecituje one divne dečije: „Gde god nađeš zgodno mesto- temeljac posadi“; „Botiću- šareniću hodi meni vamo“ i „Zakleo se bumbar u cvet i u med da će u Srbiji investitora biti podugačak red. ..“

Dakle, sačekao sam koji dan da mi pouzećem stignu traskripti razgovora terorista koji su te izborne noći spremali krvoproliće u Crnoj Gori, koje možete dobiti i na kućnu adresu, uz napomenu koja vam verzija treba!?

Ne teroriste već transkripte, mada je moguće naručiti i teroriste s obzirom na odlične odnose i isti kalup ondašnjeg i ovdašnjeg premijera.

I stigli su, konačno, bespogovorno potvrđujući da se u Podgorici zaista spremao scenario strašniji i od onog da se Vučić lično mimoiđe sa dva šlepera u famoznim tunelima Koridora 11, vozeći oba istovvremeno u suprotnim pravcima.
Evo i integralne verzije, bez zareza ispravke, uz napomenu da nije za one sa slabijim srcem i glasače DPS-a i SNS-a.

– Halo, MUP Crne Gore?
– Jes’! Ko smeta u ove sate, oca mu očinjeg jebem?!
– Predvodinik terorista iz Srbije, izvinite na smetnji, molim vas, samo da proverimo da li nas prisluškujete, ili da pričamo slobodno..?
– A, pričaj, jadan, kolko ‘oćeš, ja sam na pauzu a Banjiša kasni ka vazda, ode do kladionice da uplati tiket prije pola sata i još ga nema, noge slomio dabogda!
– Mi bismo da izvršimo teroristički napada ukoliko Milo pobedi, znate, dvadesetak nas je, ali slabo poznajemo grad, pa ako bi mogao da nas sačeka neko od vaših ili iz Turističke organizacije Crne Gore, bićemo na…
– A, u koliko stižete, nesreće?!
– Pa, negde zorom, da se na vreme sakrijemo i zauzmemo položaje po gradu…
– Zorom?! Nijeste vi teroristi no budale! Đe zorom, bre, nije dan zec- neće pobeć niđe?!
– Da se infiltriramo dok grad još spava, razumete?!
– Eto, sam lijepo kažeš „Dok grad još spava“, a pitaš ima li ko da vas sačeka?! Doša bih ja, Ostroga mi, al ako možete ikako da pomerite za 12 sati i da budete neđe u centru, u one kafiće dolje kod…
– Kasno nam je to. Po redu vožnje voz stiže u pet izjutra, pa i ako malo okasni eto nas do šest, a vučemo i gomilu nekog oružja sa sobom i maskirani smo pride, nije baš autfit za kafić…
– Vidi, ponekad ti ja malo i taksiram, onako u slobodno vrijeme kad ne pratim ove avetne komunikacije, pa ako vam je baš „šećer u vodu“ mogu vas ja sačekat i provest malo po gradu, a..?
– Odlično! Možemo li stati nas 20 i nešto lakog i teškog naoružanja kod Vas u auto?!
– Ajde, ne avetaj, budalo, đe ne možete, pa ja u „audi“ spakujem i po 30 Sirijaca a đe neću 20 terorista?! Vjeruj mi da vam ne bih ni evra uzeo, ali moram jedno 1000, tek za gorivo, troši ko „lada“, razjebaše mi lamelu oni Sirijci, sve ga ćeram po nekim čukama a on niježan, za gradsku vožnju, al da ti ne pričam sad svoju muku, snima se, pa, razumiješ…
– Dakle, Vi nas čekate, razvezete po gradu, mi zauzemo položaje i uveče pucamo, zauzimamo zgradu vlade, hapsimo Đukanovića..?
– Ma, može sve, al bojim se da će to pucanje malo uticat na cijenu, pa da rečemo nek bude 1500 evra, može?!
– Ma, može, novac nije problem, važno je samo da osujetimo sigurnu, čistu i poštenu Milovu pobedu…
– E, vidi, ne rekoh ti, može li to oružje u krilo kod vas, pun mi gepek nekih glasačkih listića, evo Banjiša i ja glasamo od šest popodne i prema prvim procenama izgleda da Milo ubeljivo pobeđuje, mada je ona budala na jednom zakružila opoziciju, pomešao listić i tiket pa pogrešno tipovao, hahahhah…
– Uf, to će možda biti problem, osim ako nemate kuku na „audiju“ jer vučemo i jednu haubicu, nek se nađe ako zoljama ne uspemo da srušimo režim?!
– Ček, ček, evo ga Banjiša, ja nemam, al da pitam njega! Ostani na vezi i zapisuj sve što govorite da nam što od terorističkih planova ne promakne?!
– Evo me, brate, imate sreće, ima Banjo kuku na džipa i hoće da pomogne, duša ti je to od čovjeka, vazda se svakom nađe u nevolji da mu je napravi!
Njemu ne morate ništa, čisto za duvan, valja se, a puši avetinja neke skupe, paklo 500 evra, pa ako može za boks, a..?
– Dogovoreno! Dakle, vidimo se između pet i šest na železničkoj, popijemo kafu i idemo po gradu, dogovoreno?!
– Sve se razumijeli, budite bez brige, dobro nam došli, pa da sa srećom oposlite taj terorizam!
– Veliko hvala! Sad mi je laknulo, strahovali smo da ćete nas otkriti i da će propasti čitav komad u režiji naših i vaših, a toliko smo uvežbavali da su nas pozivali i na bis!
– Ništa mi se ti ne sekiraj, brate, kad se sa mnom nešto dogovoriš računaj da je to završeno, jer što imamo ako nemamo riječ i obraz?!
– Baš tako! Vidimo se onda ujutru, pa idemo po dogovoru…
– Aj, počinite malo, dug je dan sutra pred vama, bogami, valja vam završiti sve i pobeć nazad, bez ako vas kao uhapsimo, hahahah…a valja i Banjiši mene glasat još desetak džakova i slušat ove veze, svakakvih danas ima, razumiješ, očas se kakvi teroristi navrzmu ako samo na minut ostaviš slušalice i otrčiš do kafića, ka da znaju da nijesi tu, oca im banditskog!
– Laku noć, prijatelju, vidimo se sutra onda!
– Vala i vama, momci! Nego, ako vas ne pohapsimo možemo vas Banjo i ja povest uveče kad oposlite sve, dovešću ja malog da sluša mesto mene, i ovako prenosi majci sve što kažem, trebalo je ja to da bijem ka ovu opoziciju na mitinge, al sve mi nešto žao, a i na njega uzmem 250 evra za glas, ima još samo 14 godina do punoletstva pa mu dali pravo glasa na obraz…
– Pa, može, dogovorićemo se sutra…
– Aj, samo…noću slabije vidim kad vozim, a i „audi“ mi nešto više troši po mraku, tako bi to bilo 2000 evra, a do tad će i gepek biti prazan pa možete oružje u njega ka ljudi, a kafa u Bijelo Polje na Banjišin i moj račun, a..?