Autogol

Piše: Sibin

Što se, dakle, tiče inače veoma precijenjene demokratije, izgleda da smo tu, makar zasad, početnici, takoreći amateri, po svemu gledano laici, ali zato smo ti u fudbalu – još gori.

Međutim, bože moj, ne možemo u svemu biti… iako smo Crnogorci! Ako se škripavo
kotrlja u najmačističkom sportu, ne mari, bitno je da smo u geopolitici bog i batina, prvoligaš, ma galaktikosi, blogbaster sastavljen od bastarda.

Onih koji rasistički zaurlaju sve dok i Terezi Mej na vazda oblačnom ostrvu ne probije bubne opne, pa ona cap, uloži UEFI tužbu, sve radi nogometa…

Iskreno govoreći, tačno je, zalaufaju se hrabri sokoli, junački i prčno razlete đetići, ali se odmah vidi da su nekako slabo uigrani, dibidus raštimovani i nula efikasni, a to, ucijelo uzeto, jebaji ga, trpi na rezultatu; kad ne pretrpimo još jedan debakl, onda na jedvite jade izboksujemo remi. Mršav, siv, neubjedljiv…

Pa ipak, selektor ser Tumba odveć kuražno stao na crtu i gromko na konferenciji
izjavio nešto u stilu da, ako nemamo šta izgubiti, čemu ga uopšte istrčavamo na teren.

Pomislih, nakon potonjeg zvižduka, šta sad, pet komada u mreži, koje smo, istina, stoički podnijeli, ama i talentovano primili?

Rečeno je – držim da je autor izreke nepopravljiv mazohist – nada poslednja umire.

Možda, ali isto tako je nada uvod u očaj, primjećeno je. Kao što sam, eto, zapratio da prije svake tekme, mediji iznova bruje to koliko mogu o – snu koji je tako blizu.
Na dohvat ruke, ili između nogu, uglavnom je i ovog puta sve do naše momčadi – da bude gore – koja ća na teren dati sve od sebe, ostaviti potonji atom snage i kap znoja sa lica svoga, jer, opet, nikad se ne zna, lopta je ipak okrugla.

I – tjah… Ne samo da sokoli ubilježe ubjedljiv poraz, nego – vele šofrovizovani analitičari najbitnije sporedne stvari posle piva – na teren odigraju utakmicu za koju ne znaš šta reći, budući da se nije imalo šta vidjeti; momčad se nisu mogla povezati sa loptom, jurili amo-tamo, bez ijednog pasa, centaršuta, uopšte izrađene akcije sa epilogom u šansi u kojoj je čitav tim imao udjela.

Ukratko: bupanje i opšta pometnja, nigdje taktike, svi igraju napamet, soliranje i tome sl., pozicije nigdje, da nismo crveni i zlatni, i visoki i spori, pitao bih se jesmo li ga brale istrčavali na teren, pod Goricom, gdje smo toliko puta krpili toliko puta napumpanu mrežu, sa preko pet i više…

U gradu je svo vrijeme ono imao grafit: „Eh, da Milo voli fudbal!“

Možda, da se ipak bacimo na demokratiju i boćanje, nikad ne znaš gdje talenat čuči.

Pročitajte još:

Bećković nakon uručenja Ordena Marko Daković: Mnogi u Crnoj Gori ne vole Srbe, ali vole lokacije u Beogradu (FOTO/VIDEO)