Autor čuvene slike „Ulazak Cara Dušana u Dubrovnik“ – Marko Murat, ponosan na svoje srpsko

Na velikoj međunarodnoj izložbi u Parizu 1900. godine, koja je na simboličan način nagovestila rađanje novog doba, našli su se brojni izlagači iz celog sveta. Svako je u svojoj oblasti i prema mogućnostima prikazao dostignuća u raznim oblastima i delatnostima: privredi, nauci, tehnici i tehnologiji, izdavaštvu, kao i u umetnosti. Među umetničkim delima u srpskom paviljonu izložbe jasno se, po veličini i načinu slikanja, izdvajalo veliko platno mladog srpskog slikara iz Dubrovnika Marka Murata (1864–1944) s temom „Dolazak cara Dušana u Dubrovnik”. Da li zbog teme ili nečeg drugog, na njoj i na njenom autoru oba svetska rata ostavila su svoje belege.

Poreklom iz mesta Luka na ostrvu Šipanu, Marko Murat je nižu i višu gimnaziju završio u jezuitskom seminarijumu, ili sjemeništu, u Dubrovniku, gde je stekao temeljno obrazovanje i vaspitanje. Do odlaska na studije slikarstva u Minhen, dane bezbrižnog detinjstva i rane mladosti provodiće s drugovima na Šipanu i u Dubrovniku. U autobiografiji „Iz mog života”, koju je napisao u poznim godinama, reći će da je to razdoblje najlepše u njegovom životu.

Po okončanju Prvog svetskog rata Murat se vraća u Beograd i učestvuje u osnivanju Udruženja likovnih umetnika u Beogradu. Već naredne godine bio je izabran za člana Srpske kraljevske akademije. Na predlog ministra prosvete Kraljevine SHS, imenovan je za upravnika novoosnovanog „Nadleštva za umjetnost i spomenike” u Dubrovniku kao glavni konzervator umetničko-istorijskih spomenika Dubrovnika i okoline. Na tom mestu ostaće do odlaska u penziju u proleće 1932. godine. Družio se s mnogim poznatim ličnostima iz kulturnog života Beograda, Dubrovnika i Zagreba, između ostalih s Urošem Predićem, Đorđem Jovanovićem, Ristom i Betom Vukanović, Ivanom Meštrovićem, Milenkom Vesnićem, Bogdanom Popovićem, Lazom Kostićem, Simom Matavuljom, Milanom Ševićem, A. G. Matošem, Lujom i Ivom Vojnović, Kostom Strajnićem…

Vitez akademije

Poziv da izlaže u srpskom paviljonu Svetske izložbe u Parizu Muratu stiže u vreme pripreme za drugu samostalnu izložbu u Beogradu 1898. godine. Još tokom studija Murat je želeo da naslika veliku istorijsku kompoziciju koja bi prikazala dolazak moćnog srpskog srednjovekovnog vladara u grad Dubrovnik. Pozadina je bila zapravo težnja Srba i Hrvata za oslobođenje Dubrovnika, koji je u to vreme bio pod vlašću Austrougarske. Takođe, ona je trebalo i da učvrsti veze Srbije s Republikom svetog Vlaha na Jadranskom moru. Prema Muratovom umetničkom viđenju, to oslobođenje može da izvede upravo neki novi Dušan.

 Za sliku Murat je dobio bronzanu medalju i titulu Officier d’academie, koju je za posebna umetnička ostvarenja dodeljivao odbor Svetske izložbe na čelu s predsednikom Francuske.

Dostojanstven i moćan stav cara Dušana prevladava slikom. On je u pratnji carice Jelene i sina Uroša, u ruci drži mač i korača ispod svilenog baldahina koji nose četiri dubrovačka vlastelina. Pored baldahina je grupa devojčica koja po carevom putu prosipa mirišljavo cveće, kadulju, smilje, ruzmarin, lavandu…

 Po povratku s izložbe trebalo je da je otkupi Narodni muzej, ali se to nije desilo. Nakon pregovora s državnim činovnicima, umetnik je odlučio da je pokloni lično kralju Aleksandru Obrenoviću, jer je želeo da, kako je zabeležio na jednom mestu, „kralj srpski kad god prođe pored te slike seti se Dubrovnika koji čeka oslobođenje”.

Pogođen načinom na koji su se ophodili prema njegovom delu u koje je uložio mnogo znanja i truda i u koje je izlio sav svoj umetnički, duhovni i nacionalni osećaj, Murat je nakon konzervacije i restauracije pored svog potpisa u donjem desnom uglu dopisao sledeće reči: Post barbarum invasionem ab auctore restauratum a. s. 1922 („Posle invazije varvara restaurirano od autora 1922. godine”).

Politikin zabavnik