Азаров: Њихова мржња ме не може зауставити

Тачно на прву годишњицу своје оставке на мјесто премијера Украјине, јавности се обратио Николај Азаров. Његова оставка представљала је покушај компромиса легалних власти са вођама насилних протеста на Мајдану. Ипак разуман компромис је последње што је друга страна жељела и мјесец дана касније догодио се фашистички преврат. Са циљем да се напокон чује и друга страна, редакција ИН4С је одлучила да преведе и интегрално објави обраћање последњег легалног премијера Украјине.

Прошла је година дана, од када сам отишао са мјеста премијера Украјине. Одлуку сам донио ради постизања сагласности, мира и стабилности у нашој земљи. Све то, што се потом догодило у Украјини, у мени изазива бол и забринутост за судбину наше земље. У земљи се догодио државни удар. Година тешких промјена, погрешних решења и уништених судбина стотина хиљада Украјинаца.

На власт су дошли украјински политичари, који се данас популарно називају “новом генерацијом“, који су Украјинцима обећали европску будућност, европске плате и пензије, путовања без виза – једном ријечју рај на земљи.

А што су им дали умјесто тога? Разваљену земљу са стрмоглаво падајућом економијом, осиромашеном популацијом и грађанским ратом.

Новим властима је успјело да у рекордном року озлоједити људе према присталицама других политичких ставова. Више нема плурализма мишљена и уважавања политичиких опонената. Сви су дужни мислити једнако. Здрави ставови и запажања ућуткују се повицима и флоскулама о патриотизму.

У прошлој години земљу је напустио рекордан број људи. И то не само избјеглице и интерно расељена лица. Многи украјински грађани ријешили су промијенити земљу пребивања, јер у новој Украјини преостаје све мање мјеста за људе који не вјерују пропаганди, имају своју тачку гледишта– различиту од мишљења већине.

Неопходно је констатовати, да се у земљи повећала корупција, цвјета подмићивање, десетинама пута је порастао ниво криминалитета. Увишестручила се количина нелегалног оружија у посједу становништва. Да ли би неко могао претпоставити само годину дана уназад, да се на пијацама, или интернету може слободно купити граната, или пушка?

 Најгори је ипак грађански рат. Десетине хиљада невиних људи већ су погинули и настављају умирати, срушене су стотине насеља. У Донбасу људи умиру од глади. И све ово се догађа у европској земљи у XXI вијеку.

Ја стално себи постављам једно те исто питање: како политичари могу градити нову земљу на крви сопствених грађана? И даље је неријешено брутално убиство двојице службеника у сједишту Партије региона. Починоци нису откривени и кажњени у складу са законом. Зашто до сада није спроведена истрага масовног убиства тзв. “небеске стотине“ (страдалих демонстраната на Мајдану – прим. прев.) и припадника заштите поретка? То су угашени животи 126 људи, иза којих су остале породице жељне истине. Нико до сада није дао одговор зашто су живи спаљени људи у Одеси? Ко је одговоран за погибију мирних људи у Мариопуљу, Луганску, Доњецку, Волновахи, Горловки и Авдејевки?

Са телевизијских екрана чују се отворене лажи. Највећи економски партнер назива се непријатељем. Украјинцима се у будућности обећавало чудо и благостање, а све своје грешке приписивали су рату. А сада је потребно затегнути каиш и последњи зарађени новац дати држави.

У држави се спроводи политика двојних стандарда, по којима је покушај разбијања Мајдана – зло, а неупоредиво крвавија кланица у Одеси – добро?! Медији подржавају незакониту мобилизацију, одобравају значајно повећање цијена и пореза, не примјећују примјере крађе, корупције и отворено нарушавања правног поретка, ћуте што је данас Украјина још даље од европских стандарда, што је доходак становништва у поређењу са 2013. годином опао више од два пута. Година је у потпуности изгубљена с тачке гледишта продужетка реформи, социјално-економског развитка и модернизације земље.

У овој ситуаији ја више не могу да ћутим. Болно ми је посматрати како се убрзано распада моја земља, како се са лакоћом руши то што смо ми пажљиво градили циглу по циглу. Зато сам читаву прошлу годину провео у анализи претходних догађаја и њиховој систематизацији. Све своје мисли ставио сам на папир и тако се родила моја књига “Украјина на раскршћу. Записи премијера.“ Она се већ појавила и на интернету.

И што је интересантно, украјински медији нијесу примијетили главно у мојим расуђивањима: како зауставити рат и како изаћи из кризе? Нијесу примијетили моје критике актуелним властима: зашто су порасле цијене и дажбине, зашто су нове цијене љекова лијечење Украјинаца учиниле немогућим, зашто је три пута девалвирала гривња и многа друга питања. Током четири године, колико сам ја био премијер гривња, цијене и дажбине су биле стабилне а плате пензије су се повећале 16 пута, у сваком кватралу по 100%. Градио сам станове, школе, болнице, вртиће, аеродроме, мостове.

И шта на све ово кажу моји прогонитељи: “скрива се од правде“ – као да у Украјини има правде?

Њихова жуч и мржња не могу ме зауставити. Ја говорим и говорићу Украјинцима истину. Пробијаћу дебео вео лажи, обмана и индоктринације. И за то ћу користити своју страницу на интернету.

До сусрета, пријатељи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: