Баковић за ИН4С: Одрекли се Његоша да би могли да вичу „За дом спремни“

Српски језик је јеванђелски језик, јер смо ми један од првих народа који су превели јеванђеље свом језику, рекао је у интервјуу за ИН4С Благоје Баковић, један од највећим српских пјесника данашњице.

Он је истакао да актуелна црногорска власт не представља вољу, већ „невољу народа“.

Према његовим ријечима, нормално је да они који су се одрекли изворне Црне Горе и Његоша сад вичу „За дом спремни“.

Један сте од најзначајних пјесника српског језика данашњице. Како савјетујете родитеље да васпитају дјецу када је у питању очувања српског језика, ако је на снази индокринизација и грубо наметање црногорског језика?

-Оно што је са мајчиним млијеком, из груди мајчиних посисано то не може нико преиначити, то је то Божија и Божанска категорија. То кад кажем, мислим и на млијеко мајчино и на хранитељство мајчино и на језик који је такође млијеко мајчино које је посисано из утробе мајчине. Тај хабитус који су Његош и Немањићи, а који су свеци зацртали је светосавље, хришћанство и православље. Управо то је највећи генетски код нашега постојања. Наш језик је јеванђелски језик, јер смо ми међу првим народима на свијету добили јеванђеље преведено на српски језик. То је језик истине, а све лаже које се раде, које се измишљају и које се намећу оне требају да се намећу лажним језиком. У том смислу, лажовима потпуно препоручујем да се и даље баве лажима, а родитељима препоручујем да се сјете да у тешким вјековима у нашој прошлости, шапат је спасио овај народ. Оно што је дјед унуку, отац сину кроз вјекове дошаптавао то је спасило овај народ. Никаква лаж неко само истинити шапат.

Ове године славимо вијек од Подгоричке скупштине. Како се приближава тај јубилеј негативна пропаганда све је више изражена, чак постоји и поздрав „Никад више 1918.“ Какво је Ваше мишљење поводом прославе уједињења, али хајке режима тим поводом?

-Дошло је вријеме да свако ради свој посао и као што снијег падне да се покажу трагови, а не да покрије бријег, што би рекао наш народ, тако исто долази и свако вријеме и сваки јубилеј и свак на основу своје памети, на основу свог разума и на основу свог морала ради у сваком времену оно шта га запане. Њих је запало да раде ово. Наравно кад год је власт запало у историју, они су ово радили тако да њима не треба бољег пресудитеља од њиховог дјела.

Не може се другачије мишљење о њима имати него оно које они о себи сами граде, јер нормалан човјек о њиховим пословима не може имати другачије  мишљење.

Ваша пјесма „Олуја од Црне Горе“ говори, између осталог, о срамном чину када је званична Црна Гора послала свог представника на прослави егзодуса српског народа током „Олује“. Да ли Вас је изненадио тај сервилни чин црногорске власти према Хрватској?

-Ова власт није воља народа, она је невоља народа. Она је невоља народова у апсолутном свим сегментима свог дјеловања. Краљ Никола пјевао „Онамо, намо да видим Призрен, онамо ћу оружан поћ“, а данашња власт се одриче Косова. Они који су се тога одрекли, признајући Косово, значи одрекли су се своје територије и свог народа, они који су се одрекли православља, они који су се одрекли свога писма, они који су се одрекли своје вјере, они који су могли Његошев тестамент према Русији да поруше, онда је потпуно то нормално да иду и вичу „ За дом спремни“.

Када говоримо о годишњицама, ових дана навршило се и вијек од пробоја Солунског фронта и побједа у Великом рату. Да ли смо након 100 година остали вјерни својим прецима и да ли смо свјесни њихове жртве?

–Онај ко је остао вјеран својим прецима и ко је свјестан жртава он је и сад вјеран. Прије двије године смо прославили Мојковачку битку и као што су на Мојковцу били добровољци прије 102 године, тако су и после 102 године на Мојковцу славили добровољци.

Држава то није славила онако како се слави, него су славили онако како се не слави, објашњавајући да је то нека војска за неку другу војску гинула, а не да је то један народ и да се један народ бранио као што се у свим вјековима бранио. Српски народ се бранио на Мојковцу, штитили су дјелове исте војске, али је власт измислила да су то два различита народа. Свакога је запало да ради своје послове, а они раде онолико колико им памет и савјест дозвољава и колико се Бога не боји.

-Позиција СПЦ у Црној Гори није у завидном положају, свако мало долази до атака и опструкција. Гледајући све то, да ли мислите да ће ствари још више закомпликовати када је у питању положај једине канонске цркве у Црној Гори?

-Мислим да то опет све Бог решава. Сву ту несрећу оних који нападају цркву све то Бог решава. То је искушење и за Цркву и за њих. Све је то битно како се сви понашамо. Ми треба хришћански и христолико да поднесемо све што страдамо ево већ 2018 година и мислим да се страдање Цркве дешава у подножју Христовога крста. Библија каже „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“. То узимање крста и полазак за Христом подразумијева и ово страдално вријеме. То је такође било и у прошли временима и са појединцем и са народом, али онај који хоће да се држи правде и истине и Бога он мора тако да пролази.

Д. М.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: