Baletić: „Nezavisni“ novinari oruđe u rukama beskrupuloznih šefova

Koliko je, za današnju moć i pobedu, i to od globalnog do lokalnog nivoa bitno novinarstvo najbolje se vidi kada se otkrije kapital koji stoji iza uticajnih medija. To može i drugačije da se kaže, kada čujete i pročitate informaciju koju plasira određeni medij odmah znate čiji kapital, tj. interes, iza njega stoji Ova spoznaja istovremeno govori i o snazi i o sunovratu naše profesije, rekla je Milijana Baletić, novinarka iz Srbije na međunarodnoj konferenciji Truth versus Falsification: The Role of Journalist in Global Events (Istina naspram falsifikovanja: Uloga novinarstva u svjetskim događajima) koju je organizovalo Udruženje novinara Bugarske.

„Od one nekadašnje uloge novinarstva, koje je bilo budno oko nad državnim sistemima i svetskim procesima, korektiv snazi moćnika i zvono za uzbunu narodu nad kojim se nadvija opasnost – danas je sluškinja onima koji su nekada od njega strepeli“, naglasila je Baletić i dodala:

„Globalistički kancer koji metastazira kroz sve segmente društvenih procesa – teče kroz mikrofone i pera njegovih propagatora, koji su od ove naše, nekada časne profesije, zadržali samo ime?! Čak su ih – radi obmane plebsa –  unapredili u zvanje – „nezavisni novinari“ – alibi iza kojeg se skrivaju, kako bi im prevara bila uspešnija“.

Baletić smatra da u globalističkom pohodu na svijet – iskonske vrijednosti, i sve ostalo –  svedeni su na nivo prostitucije. „Ko više plati – tome se proda“, istakla je Baletić. Takođe ona se pita da li je vrijedno da se proda istorija, teritorija, istina, narod?

„Najbolje objašnjenje isprostituisanog vremena u kojem živimo možemo sagledati prateći kroz prošlost do današnjih dana pojam patriotizma. Kroz istoriju, uvijek je patriotizam značio isto – ponos, čast, uzor i slavu, kao što je i izdaja svoga naroda, države, istine podrazumijevala beščašće, sramotu i kaznu. U ovom vremenu globalističke okupacije, pod čijim pritiskom se vrši promjena svijesti naroda, imamo karakterističnu zamjenu teza, tako da – ono čega se nekada stidjelo danas služi za ponos, a ono čime se nekada ponosilo, danas se toga stide. Kako bi lakše vladao plebsom, naš okupator je pod ovu definiciju zamjene teza na prvo mjesto prepakovao kategoriju patriotizma i izdaje. Tako danas, oni „prodani“ iz naše branše, oslobođeni osećaja stida zbog svojih „djela“ – ponosno propagiraju interese svojih gazda“ smatra Baletić, dodajući:

„Ovom tržištu beščašća, skoro da ni jedan jedini segment društva nije umakao, a zašto bi onda novinarstvo. Ono, ne da nije uteklo, čak je, od svih profesija koje su zahvaćene bolestima današnjice, najviše i stradalo. Prvo je i podleglo, jer – bez vlasti nad informacijom – teško da se i osvaja i zadržava moć?! Zato su moćnici pokupovali našu branšu, kao svoju logističku podršku! Novinarstvo  je, u onom smislu svog izvornog značenja – uz izuzetak časnih pojedinaca i pojava – postalo nečasni megafon u rukama onih koji najviše plaćaju. Na tom tržištu, samo dva uslova je trebalo da ispune – da znaju i da su nečasni. Tako je novinarstvo poginulo pod blagodetima beskrupuloznog kapitala“.

Baletić ističe da  svaki okupator teži da ima potpunu okupaciju okupirane države, te da  bez „vojske“ zvane novinari ne bi mogao da postoji. Ona naglašava da nema te okupacije, toga pendreka, čizme i tenkova koji su jači od ispranoga mozga naroda.

„Tek kada narodu potpuno „uradite“ mozak – on je konačno pobijeđen. E, ovaj zadatak danas pokrivaju „vojnici“ zvani – „nezavisni novinari“. Inače, na tom poslu, njima ne treba neki poseban napor niti istraživačko novinarstvo. Njihovo je samo da znalački barataju sa već pripremljenom propagandom, profesionalno je slože u formu istine i novinarski kalup  plasiraju narodu i navedu ga na stranu koja odgovara njihovim gazdama. Ovi „nezavisni“ su najubojitije oružje u rukama neprijatelja, koje istovremeno i ubija i ostavlja žrtvu u životu“, ocijenila je Baletić i naglasila:

„Naravno, propaganda je znalački spakovano oružje od kojeg uvek stradaju slabiji. I u okviru istog društva u sudaru klanova suprostavljenih interesa moćniji odnose pobedu. Na globalnom prostoru u beskrupuloznim imperijalističkim intervencijama na suverene države, zarad njihovih vojnih, finansijskih i političkih interesa po pravilu, stradaju mali narodi. Lome ih, poigravaju se s njima, okreću jedne protiv drugih, koloniziraju, potčinjavaju, guraju u ratove i gibenija, razbijaju im, pa ponovo sklapaju, države – i kroje im granice po svome interesu“

Baletić smatra da neprijatelji nakon „ispranog mozga“, ljudima razaraju identitet, čupaju korjen, pretvaraju ih u bezličnu masu zvanu građani, kosmopoliti, internacionalisti. Dok sebi daju pravo na identitet, posebnost, uzor ili mit.

„Malim narodima kradu, skidaju, otimaju, uništavaju mit kao mrežu zlatnih niti koje ga od nastanka kroz istoriju drže na okupu. Pozivaju ih da „prihvate realnost, gledaju u budućnost, a sve uz mantru „neću prošlost, hoću budućnost“. Jer, narod bez prošlosti, svog tla, zaveta predaka, svetinja – nema obaveza, nema svog identiteta, nema korena, nema šta da brani – osim da pripadne onome ko naiđe“, objašnjava Baletić.

Za sve ovo, objašnjava ona potrebni su „nezavisni“ novinari.

Usavršenost „nezavisnog novinarsta“ vidi se u obojenim revolucijama

Usavršenost „nezavisnog novinarstva“ najbolje se vidi u obojenim revolucijama kojima su udarili na narode, države i regione na koje su se namerili, nastavlja Baletić.

„Jedna, od tih prvih žrtava ovakvog „nezavisnog novinarstva“ bila je Jugoslavija, a koja je ’90-tih godina razorena u krvavom građansko-vjerskom ratu. Sa takvom propagandom, plasiranom iz, prethodno instaliranih, „sorošomedija“, kao i iz moćnih medijskih centara Zapada sa kojom se naš, uspavani, narod sreo i ne da se nije suprotstavio okupacionoj propagandi, on je ruku u vatru gurao za svaku „istinu“ koju su izgovorili njemu tada prvi put predočeni –  „nezavisni“ novinari“, poručila je Baletić i dodala:

„Znam, da će „nezavisni“ ovo što sam sad rekla prvo napasti i podvesti pod  floskulu nema onih koji o sebi loše govore. Međutim, najlakše se ustanovi da li ste na pravoj ili pogrešnoj strani, na osnovu toga: da li vaše djelo hvale ili napadaju provereni prijatelji vašeg naroda i istine, ili – provereni neprijatelji“.

Baletić ističe da u malim okupiranim državama, na delu je još jedan oblik urušenog novinarstva, tamo je, radi privida da se može čuti i drugo mišljenje i to, po pravilu, ono koje narod negdje duboko oseća kao istinu – novinarstvo prepušteno amaterima.

„Njima je, tako neznavenim, nespretnim, nesposobnim, a nadobudnim ostavljeno da „vladaju“ u ovoj izuzetno zahtevnoj oblasti na opšte zadovoljstvo „nezavisnih“ i njihovih gazda. Oni imaju duplu ulogu da, kako-tako „izbuše“ balon nezadovoljstva naroda da ne eksplodira, jer ipak se negde čuje i drugo mišljenje. Način na koji oni to rade toliko je prizeman da je svakog pojedinca sramota da se identifikuje sa onim što oni brane i zastupaju. Tako je uz pomoć nečasnih i uz pomoć amatera  pravo novinarstvo ubijeno“, rekla je Baletić i zaključila:

„Ja sam svjesna da slobodu niko nikome nikada nije poklonio i ako je hoćete za nju se morate izboriti. Međutim, kako da časni pojedinci, koji su tu i tamo ostali, sami, golih ruku, dobiju ovu bitku? Kako izliječiti novinarstvo i dići ga iz mrtvih? Teško bez organizovanog, debelo materijalno podržanog, pravog novinarstva i novinara. Ali, gde da slabi  od pojedinaca, grupa do okupiranih narodanađu ta „leđa“ i ta sredstva, koja će istinom profesionalnog novinara  nadjačati debelo plaćene i zaštićene okupatorove (ma šta to značilo) propagandiste podvedene pod onu poznatu skrivalicu – „nezavisni novinari“ . Samo, ako u ovom pravcu, uspijemo nešto da uradimo ovaj skup će imati smisla!