Bankrot ubrzano kuca na vrata Crne Gore

Prijeti li Crnoj Gori finansijski kolaps, bankrot, dužničko ropstvo? Prema podacima Ministarstva finansija državni dug poslednjeg martovskog dana premašio je 2,4 milijarde evra (unutrašnji preko 350 miliona), koji su u međuvremenu uvećali novi nameti i porezi!

Iako se gromoglasno najavljuje početak „posla vijeka“ autoputa Bar Boljare (prva dionica od Smokovca do Mateševa) još nije urađen glavni projekat! A, Vlada Crne Gore je uvela dažbine kako bi se održale javne finansije.

Veliko nezadovoljstvo građana podigla je taksa na gorivo od sedam centi po litru, a uz taj skok nervozu su pojačale akcize na alkohol, gazirana pića, duvan i duvanske proizvode, porez na kafu…

Izgradnjom autoputa i drugih važnih projekata, prije svega u oblasti infrastrukture, Crna Gora postaje bogatija i biće više u mogućnosti da iz svojih izvora finansira potrošnju bez potrebe zaduživanja poručuje premijer Milo Đukanović, odbacujući svaku sumnju da je Crna Gora pred bankrotom.

Međutim, tako ne misle u opoziciji i nevladinom sektoru.

„Država godinama klizi ka bankrotu, jer su nivo i struktura javnog duga neodrživi. Avantura sa kineskim kreditom u američkim dolarima sasvim sigurno vodi zemlju u bankrot. A, Kinezi su uzeli pravo da se naplaćuju iz državne imovine, ako u budžetu ne bude para za ratu kredita. Gubitak po osnovu kursnih razlika na kineski kredit na današnji dan je već 130 miliona evra zbog rasta kursa dolara prema evru“, komentariše za „Novosti“ Nebojša Medojević, funkcioner Demokratskog fronta.

Ključni razlog je pogrešna struktura privrede gdje su uništeni proizvodnja i izvoz. Robni deficit finansiramo iz zaduženja i prodaje imovine, dok su prilivi od stranih investicija u privatizaciji zanemarljivi.

Kamata na dug godinama je veća od rasta BDP i ona raste čak i da ne uzmemo ni jedan evro novog duga.

„Tako, na primer, državno zaduženje od 240 miliona evra iz 2010. ove godine smo platili sa 400 miliona, jer je kamata bila 7,8 odsto! Konstantan je i pad broja zaposlenih u proizvodnji.S druge strane, raste broj onih koji primaju platu iz budžeta. Imamo apsurd da je plata u javnom sektoru mnogo veća od plate u privatnom, što ukazuje da se favorizuje parazitski birokratski sistem koji stalno povećava javnu potrošnju na uštrb finansiranja privrede i otvaranja novih radnik mjesta u realnom sektoru“, ističe Medojević.

MANS je uputio svim parlamentarnim partijama predlog odluke o formiranju odbora za praćenje i kontrolu realizacije projekta izgradnje prioritetne deonice autoputa od Smokovca do Mateševa.

Oni smatraju da je za ovaj najskuplji infrastrukturni projekat u istoriji potrebna parlamentarna kontrola.

Od početka, kada se krenulo u raspravu treba li graditi parče autoputa od nigdje do nigdje za milijardu dolara, nismo dobili informacije šta će od toga dobiti građani, privreda i država.

„Jedinu korist od projekta imaju tajkuni, podizvođači, građevinske firme i kontroverzne kompanije koje će zahvaljujući vezama sa državom nastaviti da stiču enormne sume novca“, kaže Vanja Ćalović, izvršna direktorka MANS-a.