База у Бару
1 min read
Годинама сам веровао да су три ствари код Црногораца практично непромењиве: црногорско чојство, јунаштво и гостољубивост, љубав коју гаје према Русији, и у то да су са Јапаном још увек у ратном стању. За ово треће, када сам о томе 1994. у Токију упитао начелника Генералштаба јапанских одбрамбених снага, генерала Тецуу Нишимота, само ме је немо погледао и почео да се смеје, дакле у ово треће сада нешто мање верујем. Додуше, и црногорски историчари сада се доста труде да негирају било какву помисао да је Црна Гора као савезник Русије 1904. године објавила рат Јапану. Кажу, било је добровољаца из Црне Горе који су се у том руско-јапанском рату борили на страни Русије, спомињу се и појединци као др Анте Гвозденовић, који је био у штабу руског генерала Куропаткина, па Јован Липовац, који је командовао црногорским одредом у том рату, па Александар Саичић… Руски цар је у то време тврдио „да је Црна Гора истински и једини пријатељ Русије”. Љубав је била обострана, Русија је финансијски помагала Црну Гору, обнављала школе и цркве у Црној Гори, слала чак и одећу за двор на Цетињу, слала жито за народ у Црној Гори, црногорски краљ је био и пуковник руске армије.
Године су пролазиле, много је Црногораца заглавило на Голом отоку због Стаљина, процентуално можда чак и највише, много је Црногораца било на дужностима политичких комесара у ЈНА. Зарађивало се на ремонту совјетских ратних бродова у „Арсеналу” у Тивту, долазиле су совјетске подморнице, разарачи, све по прописима што се тиче погона и наоружања. Југославија је водила рачуна да после сваког совјетског ратног брода у наше луке уплови амерички ратни брод и обрнуто.
Сада, после тачно 110 година и рата са Јапаном, Црна Гора је лупила прави шамар захвалности Русији. Наиме, Русија је била заинтересована да њени ратни бродови пристају у Бару и Котору, што је службена Подгорица одмах окарактерисала као руски захтев за отварање поморских база. Да би на путу ка чланству у НАТО-у добили додатне поене, у Министарству одбране Црне Горе нису хтели ни да разговарају о томе са Русима. Амбасада Русије у Подгорици је објаснила да није тражена војна база већ право тзв. хуманитарног пристајања, односно право да купе гориво, воду и храну, бораве у луци највише 72 сата. Из Министарства одбране Црне Горе је руској амбасади у Подгорици речено „да их не занима та прича”. Има ли некога у том министарству ко познаје поморско право, право „нешкодљивог упловљења у стране територијалне воде и луке”?
Руски ратни бродови већ годинама пристају у луке Грчке, Кипра и Малте, купују гориво, воду и храну. Све уредно плаћају, задржавају се тачно онолико колико тзв. хуманитарно упловљење дозвољава и нико од тога не прави питање. Овакав бахат, скоро непријатељски одговор Црне Горе Русији изван је традиционалне гостољубивости црногорског народа. Зар треба бити већи католик од папе? Да ли су црногорски главари свесни да оног часа када се приближе уласку у НАТО њихова употребна вредност престаје.
Мирослав Лазански
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Plovi patka , plovi guska , ova zemlja bice Ruska.
Pravni status stranih brodova u UMV-unutrasnje morske vode
Trgovacki brodovi Pod jurzdikciju jedne obalne drzave( u praksi se vlast jedne obalne drzave uzdrzava od kaznenih mjera jedinao ako mora)
Lokalna ce vlast intervenisati ako bude pozvana od strane Zapovjednika broda ili konzula drzave ciju zastavu brod nosi.
Obalna drzava u nacelu intervenise na stranom brodu ako je pocinjeno kaznjeno djelo zagadjivanja okoline.
Uloga konzula :stiti interese broda i drzavljana zaposlenim na njemu,obavlja nadzor i inspekciju na brodovima i brodskim posadama,pruza im pomoc,i ispituje i kontrolise brodske isprave,zastuplja svoje drzavljane pred lokalnim sudovima,obavlja uvidjaj povodom incidenta,resava sporove izmedju zapovjednika broda i posade ako ih ima …itd.
Ratni brod Uziva imunitet ,tj,ostaje pod jurizdikciju drzav zastave.Obalna drzava moze pokrenuti postupak protiv clana posade samo ako je djelo pocinjeno izvan sluzbene duznosti( u praksi obalna drzava se odrice ovakve nadleznosti)
Javni brod nije izuzet od kaznene jurizdikcije obalne drzave( osim ako se na njima nalazi visoki predstavnik drzave),ali ga obalna drzava ne moze zadrzati,uhapsiti ili zaplijeniti.
kabotaza prevoz stvari izmedju luka naznacene drzave mogu obavljati samo brodovi ili jahte obalne drzave u ovom slucaju Crne Gore,tako je nekada bilo dok sam ja ovo ucio,sa sigurnoscu nemogu kazati kako je danas.Od ovoga postoje odstupanja ali je Ministarstvo saobracaja zaduzeno da izda posebnu dozvolu ako su u pitanju ekonomski i privredni interesi zemlje u pitanju.
Prethodno odobrenje strani ratni,javni ribarski i naucni brodovi smiju uploviti u luku uz predhodno odobrenje nadleznog ministra.
Strani ratni brod kada je bila Jugoslavija u nase vode tada su mogla uploviti najvise tri strana ratna broda istovremeno ne vise od 10 dana ,a ako se duze ostane mora postojati dogovor na visem drzavnom nivou,tako je SSSR i SFRj radili kada se u Tivtu remontovala Flota SSSR(Ministrastvo odbrane je to resavalo ako se dobrosjecam)
Tad je bilo na snazi da samo 1/3 posade moze biti na ratnom brodu.
Jos znam da je tda vazilo da najvise tri drzave mogu imati svoje Ratne brodove o Teritorijalnim vodama jedne drzave,a to se cesto desavalo jer su Rusi,Libici bili stalni gosti u Tivtu a Amerika je povremeno dolazila kao da i oni nesto poprave,radili su to tako sto su to bili brodovi remorkeri a svoje radove su postavljali tako da se moralo uposliti skoro svako odeljenje,to sam slusao od onih koji su tamo radili.
Licno misli da ce Rusi prije naci neku luku u Grckoj ili Hrvatskoj nego kod nas u Crnoj Gori,jer mi smo takvi prozirni procitana i prezreni ne samo do Rusa jos vise od Zapada.
ajde moj beeeeee,malo prošetaj do Pjšivaca,ili Ercegovine,pa sadi krtolu kad dođe za to vrijem
nijesu mi jasni ovi nostalgičari
Ovako je nekad bilo
Danas toga nema