Bečki plan za rješenje ukrajinske krize

Ministarstvo spoljnih poslova Austrije predlaže dokument za rješenje krize u Ukrajini, kojim ta zemlja, trenutno, ne bi pristupila ni NATO ni EU, već bi se proglasila nesvrstanom i priključila Evropskom privrednom prostoru na istoku.

Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc, naložio je novouspostavljenom štabu za strategiju i planiranje da izrade predlog za Ukrajinu, koja je Austriji veoma bitna, kako zbog geografske blizine, tako i velikih investicija.

Taj dokument bi Kurc već u petak mogao predstaviti na sastanku šefova diplomatije EU u Atini. Suština plana je da se Ukrajini omogući izlaz iz stalnog polja tenzija između zapada i istoka.

Tako se ne bi trebalo više postavljati pitanje ili Evropa ili Rusija, a osnovne ideje su razrađene u planu od četiri tačake.

Prva tačka bečkog plana je da se Ukrajina proglasi nesvrstanom ili neutralnom zemljom, ali samo ako bude imala suverenitet nad cijelom svojom teritorijom.

Slično kao i Austrija 1955.predviđen je višestepeni plan, koji predviđa u prvom koraku multilateralni sporazum koji bi status quo na Krimu ponovo uspostavio i zacementirao prava manjina.

Nakon toga bi Rusija trebalo da svoje snage vrati u baze, i tek potom bi Ukrajina proglasila svoju vojnu nesvrstanost, čime bi isključila pristupanje NATO-u, prenosi „Prese“ djelove internog dokumenta Ministarstva spoljnih poslova.

Druga tačka bečkog plana predviđa da i pristupanje EU trenutno nije realna opcija, kako za Evropu tako i Ukrajinu, te da Unija treba Kijevu zbog toga da ponudi Evropski ekonomski prostor, koji trenutno postoji sa Norveškom, Islandom i Lihtenštajnom, ali koji bi bio posebno izrađen za istok. To bi moglo biti rješenje i za druge države tog dijela Evrope.

Treća tačka predviđa slobodnu trgovinsku zonu od Lisabona do Vladivostoka. Ukrajini bi trebalo ubuduće omogućiti da zaključi sporazume o slobodnoj trgovini kako sa EU, tako I Rusijom.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju trebalo bi da bude kompatibilan sa od Rusije forsiranom evroazijskom ekonomskom unijom.

Preduslov za to je da EU i Rusija, odnosno Evroazijska privredna unija uspostave zajednički „krov“ i dogovore se oko zajedničke zone slobodne trgovine koja bi pokrila teritoriju od Lisabona do Vladivostoka.

Četvrta tačka bečkog plana predviđa da međunarodna zajednica pomogne da se u Ukrajini prevaziđe društveni razdor.

Tome ne doprinose samo paketi finansijske pomoći, već i u ekonomskoj oblasti Ukrajina treba d abude podržana.

Cilj je da se jača pravna država u borbi protiv korupcije, da se marginalizuju desničarski elementi, pripreme predsjednički izbori u maju uz pomoć OEBS, Savjeta Evrope i EU, kao i izradi jedan Ustav sa manjinskim pravima i novi zakon o jezicima.

Za svoj plan Kurc može naći saveznike u EU, smatra „Prese“, podsećajući da je šef njemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer nedvano javno kritikovao što je Evropa Ukrajinu satjerala u ugao time što je stavila pred alternativu da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ili da pristupi carinskoj uniji sa Rusijom.

Pored toga su Nemačka, Poljska i Francuska dale predlog koji liči na evropski privredni prostor posebno izrađen za istok.Takođe i ideja da se Ukrajina proglasi nesvrstanom ili neutralnom nailazi na plodno tlo u toj zemlji.Međutim jedna tačka, iz današnjeg ugla, se čini nerealnim, ocenjuje „Prese“, dodajući da je to da Rusija ikada ponovo izađe sa Krima.