Бећковићу и 1980. забрањен улазак у Црну Гору: Ћосић писао Милатовићу

Недавна забрана уласка Матије Бећковића у Црну Гору није била прва таква одлука црногорке власти. Нешто слично се дешавало и 1980. године, када је забрањен долазак Бећковића, Добрицe Ћосићa, Жикe Стојковићa, … у Колашин и обилазак Сињавине.Након забране доласка групи писаца која је желела да посети Колашин у јесен 1980. године, Добрица Ћосић је писао тадашњем првом човеку Црне Горе Вељку Милатовићу. Њихову преписку објавио је београдски „Недељник“.

Предсједнику Председништва СР Црне Горе, другу Вељку Милатовићу, Добрица Ћосић пише:

„Половином августа ове године, намеравао сам са пријатељима, писцима, Матијом Бећковићем, Живорадом Стојковићем, Љубомиром Симовићем и Стевом Раичковићем, да проведем два-три дана на Сињајевини и пропешачим Ровце и околину Колашина. Домаћин и путовођа по свом завичају требало је да нам буде Матија Бећковић, а циљ тог путовања био је сасвим обичан; да уживамо у лепотама Сињајевине, сретнемо оне који устају рано и живе усамљено, доживимо како се купи сир, пече хлеб, кисели млеко, стриже вуна, пијемо воде из шака, слушамо говор чобана, чујемо лепу реч и сазнамо неку људску истину од црногорских сељака…

Уосталом, никада писци нису нигде ни одлазили са другачијим мотивима и разлозима. Али, та нам је жеља онемогућена на сасвим необичан начин: људи из колашинске власти, по свему судећи, на основу одговарајуће сугестије из Титограда, извршили су притисак на нашег домаћина на Сињајевини да нас не прими иако нас је позвао у госте код свог стада. Неко је преко телефона запретио болесној Бећковићевој мајци да ће јој убити сина ако дође у Колашин, а из Горње Мораче приведен је на саслушање титоградски песник, наш пријатељ, Момир Војводић…“, пише између осталог Добрица Ћосић.

Милатовић одговара:

„Друже Ћосићу,

Упознао сам се са Вашим писмом, боље рећи демаршом, са кашњењем које је произашло из чињенице да сам доста дуго био одсутан са радног мјеста. Прије него што бих Вам могао одговорити, морао сам прибавити неопходне податке из овдашњих извора. И имам их у мјери у којој је то могуће добити их у оваквим случајевима. Али пошто сам схватио из Вашег писма да Ви то и не тражите од мене, то Вам и нећу досађивати са тиме.

Хтио бих прије свега да кажем то да нијесам само једанпут, у разним приликама и јавно био противан употреби тзв. полицијских метода...“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: