Бегзат Азем Аљију: Од Албанца године до замјеника амбасадора САД

У септембру ове године за замјеника амбасадора САД у Црној Гори именован је Бегзат Азем Аљију. Овај, како ћемо касније видјети прилично необичан избор добио је завидну пажњу више албанских медија, међу којима и званичног сајта тзв. косовске дијаспоре, док га црногорска средства јавног информисања уопште нису регистровала.

Прво што упада у очи је да Аљијуова биографија на званичном сајту америчке амбасаде није доступна на српском језику. У крајње конфузно сроченом материјалу на енглеској верзији сајта амбасаде САД, сазнајемо да је дотични дипломата завршио Медициски факултет Косова (University of Kosovo’s School of Medicine ) и магистарске студије на Ратном колеџу САД ( U.S. Army War College). Информација када је Бегзат Азем Аљију ступио у дипломатску службу САД није наведена, а први званично објелодањени траг његовог професионалног ангажмана у америчкој администрацији налазимо у америчком дипломатском тиму на  мировним преговорима у Рамбујеу, без прецизирања конкретне Аљијуове улоге.

Стога било би веома интересантно да црногорској јавности господин Аљију, поред разјашњења своје функције за вријеме оних наводно мировних преговора у Рамбујеу, презентује и вријеме стицања “универзитетске“ диплому? Да ли је то постигао прије НАТО агресије на СРЈ, када је ова наводно високошолска установа била дивљи факултет, или послије када је “унапријеђена“ у универзитет дивље државе Косово? Уколико је тај свој импресивни образовани успјех постигао послије НАТО агресије, било би интересатно да одговори да ли је током студија можда имао клиничку праксу у “жутој кући“ најзнаменитијој медицинској институцији лажне државе Косово?   

Такође је веома индикативно да се други човјек амбасаде САД у Црној Гори, у јавности издаје искључиво под надимком Бикс. Из његове званичне биографије даље сазнајемо да је носилац више интерних признања Стејт департмента, а да је од стране “Албанске заједнице Чикага“ изабран за “Личност године 2008.“ У години на измаку, првенствено ваљда захваљујући избору на високу функцију у амбасади САД у Подгорици, кровна огранизација албанске дијаспоре у САД уврстила је Бегзата Азема Аљија у круг 150 најуспјешнијих америчких Албанаца. Осим што је у готово свим на интернету доступним текстовима представљен као “албанско-амерички“ дипломата, коментатор Џек Кастрати из kosovadiaspora.org ескплицитно наводи да Аљију: “има апсирацију да постане први Албанац амбасадор, који би репрезентовао САД у иностранству“ и “Бикс Аљију је први и једини Албанац носилац највећег дипломатске позиције у САД.

У току тромјесечног мандата Бегзата Азема Аљијуа регистровано је неколико његових иступа у црногорској јавности. Између осталог упознати смо да је овај необични дипломата одржао бесједу на једном средњошколском афирмативном скупу о НАТО пакту и водио практично главну ријеч на панел дискусијама о изради новог закона о раду и кривичном гоњењу црногорских грађана за учешће у иностраним ратиштима. С обзиром на чињеницу да је дотични дипломата неостварени љекар са дипломом дивљег факултета, односно факултета дивље државе, с правом се може поставити питање компетенције таквог човјека да води главну ријеч у расправи о правно деликатним правним и социјалним питањима, као што је то заком то раду?

Страна држава теоретски има право да кандидује било кога за свог дипломатског представника, док земља домаћин требало би да води рачуна о томе коме потврђује дипломатски статус. У озбиљној држави прије потврђивања дипломатског статуса сваки потенцијални кандидат требало би да прође адекаватну безбједоносно-информативну провјеру. Међутим пошто је како смо сазнали последњих дана, главни задатак органа који би требао да се бави овим питањима постало је спречавање чак и теоретске могућности да Црна Гора може имати било какву државну тајну пред САД, тешко је вјеровати је у овом случају било икакве провјере.

Када се једна земља нађе у формалној, или неформалној окупацији, природан одговор друштва би било формирање снажног покрета отпора. У де факто окупираном друштву као што је то Црна Гора, овакав покрет требало би да обухвата  снажну политичку и интелектуалну критичку мисао, која би требала јавности нудила другачији поглед на међунарнодну позицију државе. Нажалост у Црној Гори не само да нема таквог покрета, већ част неколицини изузетака критике вазалног статуса Црне Горе према САД нема ни међу јавно ангажованим појединцима. Бизарно и жалосно је што међу онима који данас представљају црногорску опозицију нема субјекта који је изразио и најблажи протест активним учешћем амбсадорке САД у прошлогодишњој предизборној кампањи ДПС-овог градоначелника на Цетињу.

Никоме од наших опозиционара ни је пало на памет да се успротиви ставовима из прошленедјељног ауторског текста госпође Сју Кеј Браун у нискотиражном режимском билтену, гдје дотична изражава одушевљење “лидерском позицијом, напретком и посперитетом црногорског друштва“.  Умјесто критике лицемјерне подршке црногорском режиму од дипломата и званичника САД, један од лидера црногорске опозиције изразио је дубоку ожалошћеност смијеном директора АНБ, која је услиједила тек када је дотични своје слијепо дводеценијско подаништво и полтронство шефу домаћег режима покушао да претпостави подаништву америчким шпијунским структурама.

Наш жалосни примјер показује како се практично без уложеног долара може корумпирати једно цјелокупно друштво. Режим се тако корумпира вербалном подршком америчких званичника и дипломата, наводно слободни медији, интелектуалци и НВО мизерним Сорошевим грантовима, а наши опоцизионари шареним лажама како је близу дан када ће Америка дозволити њима да мало владају. Потенцијалне инвестиције и други економски пројекати из САД усмјерени ка практично угашеној црногорској економији не постоје чак ни у шареним лажама. Наравно, онима који су инвестирали више милијарди и имали спремност да даље инвестирају поред неформалних баријера у години на измаку су уведене и конкретне санкције.        

Случај Бегзата Азема Аљијуа, неоствареног љекара са дипломом дивљег факултета, коме је поред вискоког дипломатског статуса додијељена водећа позиција у дефинисању најважнијих друштвено-политичких питања, слика је нашег биједног вазално-колонијалног статуса према САД и закључио бих да је данашња Црна Гора постала једниствен примјер најефтиније корупције цјелокупне интелектуалне и политичке елите.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: