Beljaninov: Srbija most za saradnju Evroazijske i Evropske unije

Važan uslov za formiranje multipolarnog sveta je projekat „Velike Evroazije”, koji je komplementaran idejama Vladimira Putina o ekonomskoj, političkoj i kulturnoj saradnji naroda evropskog kontinenta.

Šezdesetjednogodišnji Andrej Beljaninov decenijama slovi za jednog od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina. Životni putevi su im se često ukrštali, još od kada su zajedno radili u čuvenoj sovjetskoj tajnoj službi KGB. Doktor je ekonomije na Moskovskom institutu za narodnu ekonomiju od 1978, a do 2000. radio je u nekoliko banaka u Rusiji, nakon čega je imenovan za generalnog direktora „Rosoboroneksporta”, državne megakorporacije za izvoz naoružanja.

Na toj poziciji ostaje do 2004, kada postaje direktor Federalne službe za vojne porudžbine, izvršnog organa koji vrši nadzor nad izvozom naoružanja i vojne opreme iz Rusije. Od 2006. do 2016. godine bio je direktor Federalne službe carina RF, a od 2017. predsednik je Izvršnog odbora Evroazijske banke za razvoj (EBR). Iste godine postaje i generalni sekretar Skupštine naroda Evroazije.

U Srbiji se malo zna o o Evroazijskoj banci za razvoj, njenoj strukturi i ulozi. U bordu direktora su ministri finansija zemalja članica Evroazijske unije, ali i premijer Kazahstana. Koji je osnovni zadatak banke?

Evroazijska banka za razvoj je međunarodna finansijska organizacija koja pomaže ekonomski rast država članica, širenje trgovinsko-ekonomskih veza među njima, kao i razvoj integracionih procesa na teritoriji Evroazije kroz investicije. Banku su 2006. osnovali predstavnici Rusije i Kazahstana, a 2009. punopravni članovi postali su Jermenija i Tadžikistan, 2010. Belorusija, i, konačno, 2011. Kirgizija. Najviši organ upravljanja banke je Savet, koji rukovodi čitavom njenom delatnošću. Svaka članica banke delegira u Savet po jednog opunomoćenog predstavnika i njegovog zamenika, od kojih se svake godine bira predsednik Saveta EBR. Od trenutka osnivanja EBR je privržena misiji pomoći razvoju ekonomija država članica, njihovom ekonomskom rastu, uzajamnoj trgovini i učvršćivanju integracija među njima. Banka ima poseban međunarodni status, predstavništva u svim državama članicama, ugovore o partnerstvu sa mnogobrojnim javnim ustanovama, ali, što je najvažnije, uživa veliku podršku akcionara i nudi povoljne uslove finansiranja. Osnivački kapital banke je sedam milijardi američkih dolara. Po stanju od 1. decembra 2017, obim tekućeg investicionog portfolija je 2,74 milijarde, a ukupno ostvarenih i tekućih projekata – 6,12 milijardi dolara. Trenutno, EBR finansira 74 investiciona projekta u šest zemalja.

U srpskoj javnosti ima dosta nepoznanica kada je reč o samoj Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EEU). Mnogi je porede s bivšim SSSR-om, ali ruski eksperti su više skloni da u EEU vide principe koji su založeni u temelje Evropske unije (EU). Kom gledištu ste Vi bliži?

EEU je formirana i razvija se isključivo kao ekonomski integracioni element. O tome postoji jasna pozicija država članica. Kada se, na primer, 2013. u javnom prostoru pojavio predlog da se razmisli o ideji evroazijskog parlamenta, predsednici Kazahstana i Belorusije su negativno reagovali. Tako se, trenutno, vojna saradnja razvija u okviru ODKB, a ekonomska – kroz EEU. U okviru unije trenutno funkcioniše jedinstvena bescarinska unija na teritoriji pet zemalja članica, zajedničko tržište rada, čitav sistem nadnacionalnih institucija koje obezbeđuju ravnopravne principe usvajanja odluka i opšta pravila igre za sve članice. Međutim, nadnacionalna ovlašćenja unije ne važe za oblasti poput spoljne politike, odbrane, bezbednosti, humanitarne saradnje i slično. Zbog toga se EEU ne može porediti ni sa SSSR, ni sa EU, usled ograničenosti njene uloge i zadataka na trenutnom stadijumu integracije.

Gde vidite mogućnosti za saradnju Srbije sa EEU i EBR? Koje bi ekonomske interese Srbija mogla da realizuje tom saradnjom?

Trenutno Srbija nema, za početak, ni status posmatrača u EEU, iako bi mogla da ga dobije. Taj status će u skorijoj budućnosti možda dobiti Moldavija, u skladu sa iskazanim interesovanjem predsednika ove zemlje, ali veoma je bitno napomenuti da je odgovarajuća pravna osnova za dobijanje statusa posmatrača pri EEU još uvek u izradi. Ugovor o EEU iz maja 2014. predviđa da svaka zemlja ima pravo da se obrati predsedniku Vrhovnog Evroazijskog ekonomskog saveta sa molbom da dobije status posmatrača pri uniji. Trenutno ovaj se ugovor revidira i uskoro bi trebalo da bude konačno definisan. EBR trenutno ima šest članica – sve zemlje EEU i Tadžikistan. Teorijski, banka može da realizuje projekte i van ove teritorije, ali zasad ne postoji takav presedan. Projekat, čija je realizacija planirana na teritoriji trećih država, može biti razmatran od strane Saveta banke jedino kao izuzetak i po posebnoj proceduri. U svakom slučaju, potencijal za saradnju Srbije i EBR postoji. Pre svega, radi se o projektima u oblastima elektroenergetike, modernizacije železničke infrastrukture, automobilskoj industriji i poljoprivredi, budući da u tim oblastima države članice mogu da pronađu interes za saradnju sa Srbijom.

Trenutno obavljate i funkciju generalnog sekretara Skupštine naroda Evroazije. Koji su ciljevi ove organizacije?

Skupština naroda Evroazije je društveni integracioni model. Glavni cilj organizacije je mir i saradnja evroazijskih naroda, što zahteva formiranje integracionih mehanizama na osnovu svima prihvatljivih vrednosti poput prijateljstva, čovekoljublja, savesti, porodice, otadžbine, vere u dobrotu. Osnovni mehanizam za takvu saradnju u društvenim oblastima, umetnosti ili biznisu je društvena ili narodna diplomatija. Nju karakteriše niz prednosti u odnosu na državnu diplomatiju, pošto su ljudi na tom nivou daleko iskreniji i otvoreniji nego što to stroga pravila zvanične diplomatije dozvoljavaju. Od maja 2017, kada je organizacija formirana, do danas, učinjeno je mnogo na njenom profilisanju: doneti su osnovni akti, određena struktura, projekti, potpisani prvi sporazumi o saradnji sa partnerima.

Kako vidite budućnost evroazijskih integracija i mogućnosti za njihovo širenje?

Trenutno se u svetu odvijaju veoma značajne političke, ekonomske i socijalne promene, od kojih su mnoge uzrokovane razvojem integracionih procesa na postsovjetskom prostoru. Usled svetske krize postala je očigledna objektivna neophodnost povećanja efikasnosti i konkurentnosti ekonomija zemalja Evroazije, što zahteva dalje produbljivanje i širenje integracija. Novi vektor u razvoju evroazijske civilizacije, a takođe i važan uslov za formiranje održivog multipolarnog sveta je projekat „Velike Evroazije”, koji je komplementaran idejama predsednika Rusije Vladimira Putina o ekonomskoj, političkoj i kulturnoj saradnji naroda ovog kontinenta. On je u jednom od svojih govora istakao da Rusija ne vidi budućnost evroazijskog partnerstva samo kao uspostavljanje novih veza među državama i ekonomijama već je neophodno promeniti politički i ekonomski izgled kontinenta, uspostaviti mir, saradnju, stabilnost, obezbediti razvoj i bolji kvalitet života. Stoga Velika Evroazija nije apstraktni geopolitički pojam, već, bez preterivanja, civilizacijski projekat, usmeren ka budućnosti.

Gde Srbija može da nađe mesto, u svetlu naše saradnje sa EU? Može li EEU u nekom trenutku da se pojavi čak i kao alternativa EU, pogotovo u smislu investicija u kapitalne projekte, ekonomske saradnje i robne razmene?

U optimističnom scenariju Srbija bi mogla da bude most za povezivanje tržišta Evropske i Evroazijske ekonomske unije, što bi bilo veoma korisno i za samu Srbiju, imajući u vidu njene ekonomske interese i geografski položaj. Pri tom bi Srbija mogla da odigra ključnu ulogu u poboljšanju saradnje između dve unije. Trenutno EEU i Srbija vode pregovore o zaključivanju sporazuma o slobodnoj trgovini. Paralelno s tim, EEU je izrazila interesovanje za postizanje sličnog sporazuma sa EU, sa kojom Srbija već ima tesnu saradnju. Upravo ovo je tačka preseka interesa svih strana i Srbija bi saradnju sa Evroazijskom unijom trebalo da posmatra kao dopunu, a ne zamenu za saradnju sa EU.

Deca Evroazije na Tari

Skupština naroda Evroazije je pod Vašim predsedavanjem održala sednicu Generalnog saveta i u Srbiji, u julu 2017. godine. Na koji način ova organizacija razvija odnose sa našom zemljom?

Prva sednica Generalnog saveta skupštine bila je održana u Srbiji, na prelepoj planini Tari. To nije bila slučajnost, budući da se na tom mestu već 17 godina organizuje projekat „Škole prijateljstva”, čiji je idejni tvorac moj prijatelj i, zvanično, moj zamenik na mestu generalnog sekretara Skupštine naroda Evroazije Mlađan Đorđević. Nakon posete „Školi prijateljstva”, shvatili smo da to nije samo dečji kamp – to je model zajedničkog doma, u kom deca iz različitih zemalja žive zajedno, druže se, iskreno razgovaraju, uče o poštovanju i razumevanju drugih ljudi, kulturama i običajima različitih naroda. To je, zapravo, Skupština naroda Evroazije u malom, upravo onakva kakvom bismo mi hteli da je vidimo. Danas je „Evroazijska škola prijateljstva” jedan od projekata koje podržava Skupština naroda Evroazije. U periodu od 15. do 27. jula ove godine okupićemo zajedno na Tari decu iz oko 15 zemalja Evroazije.