Belorusija želi da „otrezni“ kolektivni Zapad

Raspoređivanje ruskog taktičkog nuklearnog oružja na teritoriji Belorusije ima za cilj da otrezni kolektivni Zapad. To je odgovor Moskve i Minska na prelazak crvenih linija i agresivnu politiku NATO-a usmerenu na podrivanje bezbednosti Rusije i Belorusije, kao i na politiku SAD, koja svoje nuklearne arsenale drži u Evropi.
Takva mera ima preventivni, upozoravajući i odvraćajući karakter. Moskva i Minsk više puta su upozoravali na posledice širenja vojne infrastrukture NATO-a, na stvaranje američkog raketnog štita u Evropi, proglašavali su neprihvatljivost pretnji Saveznoj državi Rusije i Belorusije i bezobzirnu politiku „pumpanja“ oružjem kijevskog režima.
Ruski eksperti ocenjuju da raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji označava novu fazu u razvoju vojnog saveza Moskve i Minska. Stvara se jedinstven odbrambeni prostor i u tom kontekstu, a i u kontekstu aktuelnih vojnih pretnji, razmeštanje taktičkog nuklearnog oružja je opravdan i logičan korak.
„Ovde postoje dva detalja. Prvo, tri poljske divizije nalaze se na beloruskoj granici. Tamo se nalazi i američka vojna baza, postoji američki sistem protivraketne odbrane ‘idžis ašor’ koji lako može postati ofanzivan. Na lansirne sisteme moguće je instalirati ne samo protivrakete, nego i ‘tomahavke’. To su krstareće rakete dugog dometa koje mogu imati nuklearnu bojevu glavu. Dakle, Belorusija mora biti zaštićena. Jedan od načina zaštite Belorusije je postavljanje taktičkog nuklearnog oružja na njenoj teritoriji. U tom slučaju Belorusija bi mogla da upotrebi ovo oružje protiv agresije iz susedne Poljske“, objašnjava ruski vojni ekspert Viktor Litovkin.
Pored toga, oko 150 američkih gravitacionih nuklearnih bombi B61 trenutno je uskladišteno u evropskim zemljama – Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Turskoj i po svemu sudeći i u Grčkoj, upozorava Litovkin, prenosi Sputnjik.
Isporučivanjem nuklearnih bombi B61-12 Amerikanci, s jedne strane, žele da zastraše Rusiju, dok s druge strane, pokušavaju da Evropljane drže u strahu od nuklearnog rata.
„To je grubo kršenje Dogovora o neširenju nuklearnog oružja. Štaviše, NATO ima Komitet za nuklearno planiranje, koji uključuje sve zemlje NATO-a, osim Francuske koja svoje nuklearno oružje ne poverava NATO-u, i tamo planiraju nuklearne udare na rusku teritoriju. U tome učestvuju sve zemlje, pa čak i mala Albanija. Ovo je takođe grubo kršenje Dogovora o neširenju nuklearnog oružja“, ističe Litovkin.

Kad mogu Amerikanci, mogu i Rusi

Ugovor, koji je podržalo 190 zemalja 1970. godine, obavezuje zemlje potpisinice – uključujući SAD, Rusiju, Francusku, Veliku Britaniju i Kinu – da smanje svoje zalihe i zabranjuje drugima da nabavljaju nuklearno oružje.
Prema tom Ugovoru, svaka nuklearna država se obavezuje da nikome neće predati to oružje ili druge nuklearne eksplozivne naprave, niti omogućiti kontrolu nad njima, bilo direktno ili indirektno; niti će na bilo koji način pomoći, ohrabriti ili navesti bilo koju nenuklearnu državu da ga proizvodi, na drugi način nabavi ili kontroliše nuklearno oružje i druge nuklearne eksplozivne naprave.
Svaka od nenuklearnih država potpisnica obavezuje se da neće prihvatiti ni od koga nuklearno oružje ili druge nuklearne eksplozivne naprave, niti kontrolu nad njima, bilo direktno ili indirektno, napominje Litovkin.
„Sve su to odredbe Ugovora SAD i NATO-a o neširenju nuklearnog oružja koje su grubo, cinično prekršene. Iz nekog razloga, o tome niko ne govori. Štaviše, reći ću vam da su piloti zemalja u kojima je raspoređeno američko nuklearno oružje obučeni za upotrebu nuklearnog oružja, njihovi avioni su opremljeni sistemima za korišćenje tog atomskog naoružanja. Putin je s pravom rekao, ako oni to rade zašto ne bismo mogli i mi?! I mi ćemo to uraditi“, podseća Litovkin.
Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je objavio da su Moskva i Minsk postigli dogovor da na teritoriji Belorusije bude raspoređeno rusko taktičko nuklearno naoružanje i naglasio je da će to oružje biti raspoređeno bez kršenja međunarodnih obaveza. Prema njegovim rečima, ovakva odluka doneta je posle saopštenja Velike Britanije da će Kijevu slati oružje sa osiromašenim uranijumom. On je još dodao da je Belorusija odavno tražila da Rusija na njenoj teritoriji rasporedi svoje nuklearno oružje.
Moskva tim potezom neće narušiti sporazumi o neširenju nuklearnog naoružanja i neće preneti kontrolu nad svojim oružjem Minsku.
„Stoga ćemo nuklearno oružje postaviti na teritoriju Belorusije, beloruski piloti će biti obučeni za upotrebu nuklearnog oružja, a njihovi avioni će biti opremljeni specijalnom opremom za upotrebu nuklearnog oružja. Ipak, svo ovo nuklearno oružje ostaće pod kontrolom Rusije. Neće biti predato Belorusiji, samo će, koliko sam shvatio, Belorusija u kritičnim trenucima dobiti pravo da ga koristi. Pored toga, tamo će biti raspoređena i brigada operativno-taktičkog sistema ‘Iskander-M’, koji takođe ima rakete sa nuklearnim bojevim glavama. Ali opet, svo ovo nuklearno oružje, sve ove nuklearne bojeve glave biće u skladištima koja će početi da rade od 1. jula i oni će biti pod kontrolom Rusije. Još jednom ću ponoviti, u nekom kritičnom trenutku, ako Belorusiju napadne Poljska ili neka druga zemlja, Minsk će dobiti pravo da koristi ovo oružje“, objasnio je Litovkin.

Kako će NATO reagovati na rusko nuklearno oružje u Belorusiji?

Ruski eksperti ističu da je Rusija bila prinuđena na ovaj korak, podsećajući da Kijev nije odustao od planova za stvaranje prljave bombe, što je bio i jedan od razloga za započinjanje ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, dok Poljska, koja se graniči s Belorusijom i ruskom eksklavom Kalinjingradom, namerava da poveća svoje oružane snage na 300.000 profesionalnih vojnika u narednim godinama, povećava vojni budžet, kupuje teško naoružanje na veliko, priprema infrastrukturu za američke vojnike i nada se raspoređivanju američkog nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.
Osim toga, buduće raspoređivanje ruskog nuklearnog naoružanja u Belorusiji promeniće odnos snaga u regionu i predstavlja svojevrsnu iznuđenu reakciju na ulazak Švedske i Finske u NATO.
Sada će zemlje NATO-a u svojim koncepcijama morati da uzmu u obzir da će u slučaju sukoba sa Rusijom u njemu učestvovati i Belorusija i moraće da razmotre ne samo vojne sposobnosti Rusije, već i kombinovani vojni potencijal, logistiku Rusije i Belorusije. Osim toga, skratiće se i vreme leta ruskih raketa u slučaju sukoba.
NATO je ovu odluku Moskve nazvao „opasnom i neodgovornom“, a EU je spremna da uvede sankcije u slučaju da Belorusija rasporedi na svojoj teritoriji rusko taktičko nuklearno naoružanje.
Na pitanje kakav bi odgovor NATO-a i SAD mogao da usledi i hoće li doći do eskalacije, Litovkin kaže:
„Osim vriske sa njihove strane, neće biti nikakvih drugih poteza zato što mi ne postavljamo nuklearno oružje na teritoriju zemalja NATO-a, mi ne izvodimo napade nuklearnim oružjem. Zato, šta oni da pričaju, mi ćemo im reći: ‘Prvo sebe pogledajte, mi radimo ono što ste vi uradili. Ništa više od toga’“, kaže ekspert.
Litovkin napominje da će Moskva, prema ruskoj vojnoj doktrini, upotrebiti nuklearno oružje ako država ili koalicija država sa nuklearnim oružjem napadnu Rusiju ili njene saveznike.
Oružje koje Putin planira da prebaci u Belorusiju nije strateško nuklearno oružje, već je reč o taktičkom oružju koje je manje moćno. Ima male nuklearne bojeve glave namenjene za upotrebu na bojnom polju ili limitirani nuklearni napad. Oni uništavaju mete na ograničenom području i ne izazivaju radioaktivnu kontaminaciju velikih razmera.
Ovo će biti prvi put od sredine devedesetih da će Moskva imati nuklearno oružje van zemlje.

Sputnjik