Београд Бриселу рекао „не“ због Венецуеле и Русије
1 min read
заставе Русије и Србије
Проценат усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама Европске уније у првој половини ове године пао је испод 50 одсто, јер је Београд од 25 докумената које је усвојио Брисел подржао само 13.
Наша земља је рекла „не“ Бриселу за три документа која се односе на везу Русије са кризом у Украјини, за три декларације о текућим тензијама у Венецуели, као и за по једну које се односе на Мјанмар/Бурму, Иран, Белорусију, Никарагву, Сирију, Турску и Грузију.
Како се наводи у најновијој анализи ИСАК фонда о усаглашености са ЕУ декларацијама и мерама, Брисел је од 1. јануара до 30. јуна усвојио 25 докумената за које је тражио подршку и земаља кандидата за чланство и две декларације за које није послат захтев за усаглашавање.
У првој половини 2020. дошло је до пада процента усаглашавања Србије са политиком ЕУ, и она сада износи 48 одсто, за разлику од првих шест месеци прошле године, када се наша земља усагласила са 60 одсто декларација. Проценат усаглашења за целу 2019. износио је 57 одсто.
Један од аутора анализе, Игор Новаковић, каже, за „Новости“, да је, баш као и претходних година, настављен тренд да се Србија не усаглашава са оним декларацијама које се односе на Кину и Русију или са онима на тему ангажовања ових двеју земаља у иностранству:
– С обзиром на то да су и Кина и Русија сталне чланице Савета безбедности УН, оне су, као такве, од виталног значаја за позицију Србије по питању независности Косова и имамо њихову подршку када је реч о спречавању његовог чланства у међународним организацијама. Исти основ за неусаглашавање важи и за још неколико земаља са којима Србија има добре односе, попут Ирана или Белорусије, које не признају независност Косова.
Од избијања украјинске кризе, Србија се није усагласила ни са једном декларацијом ЕУ на тему ангажовања Русије у тој земљи, било на Криму, било у региону Донбаса у источној Украјини, па је тако било и у првој половини ове године.
Сва три документа на тему текуће кризе у Венецуели су декларативног карактера и представљају реакцију на кризу у целини, али је у њима ЕУ истовремено критички настројена према режиму Николаса Мадура. Русија и Кина мање-више подржавају његов режим, што по ауторима анализе, објашњава разлог за неусаглашавање Србије са ове три декларације. Осим тога, Венецуела није признала независност Косова и била је уз Србију у разним међународним организацијама.
ПОДГОРИЦА И ТИРАНА 100 ОДСТО УЗ ЕУ
Од земаља у региону, највећи проценат усаглашавања имају Црна Гора и Албанија, које су подржале све декларације ЕУ. Следи Северна Македонија која се усагласила са 92 одсто докумената, а затим и Босна и Херцеговина са усаглашеношћу од 72 одсто. Најмање на „линији“ политике Брисела је Турска, која је подржала само 16 одсто декларација.
Србија није подржала ни декларације ЕУ на тему Ирана и Белорусије, којима се према тим земљама обнављају односно продужавају већ постојеће рестриктивне мере. Новина у овом тренду неусаглашавања свакако се односи на рестриктивне мере према Турској, која је и сама земља кандидат за чланство у ЕУ.
Извор: новости.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Браво за Србију. Нека и они покажу мало достојанства. Не у ЕУ.
Čudno je da je osnovni postulat EU sloboda govora i mišljenja a od kandidata se traži da isto misle i govore kao njemačka. Ako je Španija ravnopravna članica i ne misli isto kao i njemačka zašto mi to treba da radimo kad je većina deklaracija zlo politikanstvo koje je u interesu njemačke ekonomije a protivno našoj.
А Црногорци ‘достојанствено’ климају главом на све, уосталом као и сваки башибозук…