Beograd ima najveću dušu na svetu

Toliko mi nedostaje Beograd i svi moji srpski prijatelji da to teško mogu da iskažem rečima, poruka je koju nam šalje slovenački multimedijalni umetnik Aleksander Stanislav Jurkovič, poznatiji po umetničkom imenu: Nani Poljanec. Tokom proteklih meseci borbe sa nevidljivim neprijateljem gotovo da nije prošao nijedan dan, a da nas ovaj svestrani Slovenac nije pitao: kakva je situacija u Srbiji. Iza Nanija Poljaneca je bogat umetnički rad, on je i imitator i kolekcionar i čovek velikog srca. Na širem eks-jugoslovenskom prostoru poznat je kao televizijsko drugo „ja” Dona Korleonea, Lenjina, Aleksandra Karađorđevića…

– Početkom godine nisam mogao da dođem u Beograd zbog finansijskih okolnosti, kasnije zbog epidemije, koja nas je sve „zatvorila” u izolaciju i naš jedini kontakt bio je posredstvom društvenih mreža. Moji prijatelji iz alternativnog Reflektor teatra obaveštavali su me svakodnevno o stanju u Srbiji. Presrećan sam što smo zajedno, 28. aprila, uradili promociju zbirke pesama Sare Špelec sa naslovom „Zaljubljenica” koja je štampana dvojezično na slovenskom i srpskom jeziku. Glumci iz beogradske predstave „Muškarčine” izveli su predivno čitanje Sarine poezije. Planirali smo dolazak u Beograd početkom jula, ali su nas sprečile nove „korona sankcije” sa 14 dana karantina po povratku – priča naš sagovornik.

Nani Poljanec već dve decenije neguje bogatu saradnju sa Beogradom i prijateljstvo sa srpskim umetnicima. A da je zaista tako govori podatak da je za proteklih 20 godina svaki slobodni trenutak koristio da dođe u Srbiju. Evo i zašto toliko voli našu prestonicu:

– Tu ima odgovor za dva debela romana. Beograd pamtim po svojoj prvoj poseti u januaru 2002, kad sam se bezuslovno zaljubio u ovaj grad koji po meni ima najveću dušu na svetu. A te duše nema bez predivne energije ljudi sa kojima se družim, to su: glumci, seljaci, novinari, muzejski stručnjaci, doktori nauka… U Beogradu danas imam više stotina prijatelja i taj krug se konstantno širi. I baš zbog svih tih plemenitih ljudi mnogo volim ovaj grad. Prijateljima volim da kažem da je Beograd moj drugi dom.

Planirao je lucidni Nani Poljanec, dobro nam je poznato, i da spektakularno obeleži svoj 100. dolazak u Beograd. Uveliko je negde pred kraj prošle godine ugovarao i meni: proja, ajvar, čvarci, šljivovica… ali su ga okolnosti sprečile u toj nameri.

– Ne odustajem. Dolazim u Beograd prvom mogućom prilikom. To će u meni probuditi snažne emocije, svakako. Voleo bih, da se skupi mnogo ljudi koji mi puno znače, sa kojima sam sarađivao i da se proveselimo kako dolikuje. Upriličićemo predstavljanje zbirke pesama „Zaljubljenica” Sare Špelec uživo, a najvažnije će biti da se družimo i veselimo: „Život je lep!..”, kako peva Olivera Marković – kaže slovenački umetnik.

Nani Poljanec ove dane borbe sa pandemijom provodi u rodnoj Rogaškoj Slatini čiji je zaštitni znak.

– Sve skupa je mnogo bizarno. Pogotovo početak karantina u martu, koji je celom svetu promenio život. Zanimljivo je da nas je spasavala umetnost i kultura za koju mnogi lideri smatraju, da je nepotrebna. A šta smo radili u tom periodu? Čitali smo knjige, gledali onlajn predstave, slušali besplatne koncerte sa balkona… Rogaška Slatina je jedna najlepših banja u ovom delu Evrope i kod nas dolaze turisti iz celog sveta. Zbog epidemioloških mera imamo zabranu putovanja, nema avionskih letova i oseća se velika kriza zbog manjka turista. Sada je najviše gostiju iz Slovenije, koji koriste vaučere od po 200 evra, koje smo primili od države. Problem je organizacija raznih događaja na duži rok jer, svako malo uvode se nove mere pa je ovo za nas koji se bavimo kulturom dodatno težak period. Za sebe mogu da kažem, da nikada u životu nisam imao ovako kriznih šest meseci. Ali borim se – navodi umetnik.

Uprkos svemu, Nanija Poljaneca ne napušta optimizam. Radi, kaže, koliko može zbog svih zdravstvenih preporuka, gde su neke mere na mestu, a opet druge, naglašava, besmislene. Pitaj boga šta će pisati istorija o ovom periodu za jedno deset godina, dodaje.

– Budućnost vidim u još većoj povezanosti među svim ljudima, da brinemo o našoj prirodi i negujemo iskrene međuljudske odnose. Da pokušamo sami da stvorimo neke brendove sa polja kulture i umetnosti, odnosno da možemo da preživimo slična stanja. Naravno i da delujemo nezavisno od zvaničnih institucija, koje nam neki put nešto malo nude, a mi smo uvek prvi kojima se zatvori slavina finansijske pomoći. Ako ćemo se svi usredsrediti na bolju budućnost biće nam bar malo lakše. Eto toliko. Šaljem velik pozdrav iz Rogaške Slatine u moj dragi Beograd. Pazite na sebe i širite ljubav na sve strane. Svakog trenutka pomislim na sve vas i jedva čekam da se vidimo – poručuje Nani Poljanec.

Politika