Београд је свет

Пише: др Батрић Бабовић

Ове 2021.календарске године навршава се јубилеј слогана „ Београд је свет“. Због оригиналности  натписа који је из студентских редова покренуо серије политичких и друштвених процеса, искристалисао десницу и љевицу у Србији и обзнанио ко је ко у смутним временима можда се ваља подсјетити како је то некад изгледало.Погледом из  угла некога ко је у том времену битисао у студентским домовима престоног Београда и био судионик и свједок разних акробатика и роботика на терену србијанских, црногорских и космополитских догађања, треба покушати направити ретроспективу београдског битисања.

Београд  је највећи свјетски град. Неко од хроничара и путописаца је рекао да можете поћи у Рим, Париз, Лондон, Њујорк, Лас Вегас, Будимпешту и све свјетске метрополе и осјетити да кожа тадашње престонице СРЈ и СЦГ- касније престоница Србије има дерматом за цијели свјетски мегалополисни корпус. Раних деведесетих година прошлог вијека у милијардама динара плаћали су се бурек и јогурт, јавни тоалет и маркица за мјесечни градски превоз. Народна Банка Југославије штанцовала је безвриједни новац, ратови у Хрватској и Босни и Херецеговини су оставили своје дубоке ожиљке на лицу града, али је Београд успијевао да буде чист и дио савременог свијета. Примио је у своје окриље стотине хиљада невољника, студенте са свих меридијана и простора бивше Југославије и показао да има душу космополитске оазе у балканској и европској пустињи. Ако тамо путујете нпр. из Црне Горе аутобусом или возом можете осјетити као да из утробе земље излазите у океан безобалности. Сличне утиске су преносили путници из Македоније, Косова и Метохије, уже Србије и Републике Српске. Неке дивне Сарајлије су знале рећи да је њихов град израњаван и да у престоном Београду виде своју рају. Према савским сплавовима и ноћном животу нису имуни становници Загреба и Љубљане. Нарочито кад су у питању викенди и прославе календарских Нових Година.

Он је био легло побуне против режима покојног Слободана Милошевића и град кристализација политичких идеја и визија Зорана Ђинђића, Вука Драшковића и Војислава Шешеља. У њему се догодио пети октобар 2000.године, родили се Отпор и ДОС, из дисидентске прикривености на сцену је наступио и васкрсао Војислав Коштуница… Уз све то Београд  је био  и остао град позоришта, музеја, ликовне умјетности, репрезентативног свјетски реномираног Универзитета, САНУ, град културе, спорта, кинематографије, добрих ресторана и традиционалних српских кафана, хотела чији сјај не блиједи упркос глобализацији  бетонске урбанизације… Ријетко који град на свијету има двије пловне ријеке, просјаке и криминалце тик једне уз друге, дилере девиза, ситне шверцере, шибицаре, непостојећи средњи сталеж и културну елиту која је на друштвеним маргинама… Он је екуменски брежуљак који је надживио све сукцесије, политике и диобе, охоле и примитивне главаре, сујетне господаре и бјелосвјетске але и вране. Само треба поставити питање да ли би било који европски или амерички град блистао његовим сјајем да је у својој историји бивао толико пута  бомбардован као Београд? На Маракани и стадиону ЈНА могли су се и даље могу гледати сви европски клубови и свјетске репрезентације. У Пиониру су се као гости Црвене Звезде и Партизана могу и даље поздравити Олимпијакос, Панатанаикос, Фенербахче, Ефес Пилсен, Реал Мадрид, Барселона… И далеке 1999.године кад су пљуштале бомбе и прогоњени лидери опозиције,кад су затварани слободни медији и убијани новинари, кад су сирене биле живот, он је сам по себи чувао  дух вјекова који су га красили.

Никад с ума не треба сметнути да је из срца овог града Милутин Миланковић написао генијалну путујућу времепловну композицију „ Кроз васиону и векове“. Овај колос од града  у своја њедра је такође  смјестио Теслу, Пупина, Слободана Јовановића, архив НДХ, бивше комунистичке прваке и дисиденте, противнике свих система, сваког путника намјерника… Био је и остао боемијски Мегалополис са хотелима Славијом и Москвом,кафанама  Скадарлијом, Пролећем, Знаком Питања, Буренцетом, Касином…

Не постоји бројчани механизам којим се могу избројати дипломе са Београдског Универзитета које су отишле на Блиски и Средњи Исток, Африку, Грчку… О Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини и Македонији готово да је утрошак сваке ријечи сувишан. Његов Медицински Факултет и даље је специјалистичка наставна  база за љекаре из Црне Горе, Србије и Републике Српске.

Након свих набрајања, треба рећи да су београдске позоришне представе и филмске пројекције неугасла вулканска лава у свим деценијама иза нас. Тако је и данас. У времену пандемије, кад Њемачка има годишњи буџет за културу 50 милијарди евра, држава Србија издваја цијелих 0,1 %. Градски буџет престонице је по процјенама економских аналитичара око милијарду евра.

Београд заиста јесте веће светило од Берлина, Минхена и Хамбурга. Његова душа је пријатељица генија који је увременио и упросторио Атину, Рим, Вавилон, Асирце, Месопотамију, Јудеју, хришћанство, цивилизације које су непоменуте и заборављене…

Кад би човјек бирао како да закључи излагање, најоптималнији исказ би гласио да су године прошле и остале ране. Београд  је био и остао свет. Цијели свијет који се налази на оба длана испружених руку   Калемегдана и Ушћа према Небесима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: