Beograd u sendviču između Brisela i Moskve

Kakve veze ima to da li su američki crnci zdravstveno osigurani sa prijateljstvom Srbije i Rusije?

Nikakve, ali na učestalim, žučnim debatama koje se u Srbiji u poslednje vreme organizuju o srpsko-ruskim odnosima, i to je jedan od argumenata onih koji zastupaju tezu da je Moskva najbolji drug Beogradu i da Srbija hitno treba da zaboravi na Zapad i da se jednom zasvagda okrene Istoku.

što se tiče ovog pitanju srpska javnost je polarizovana. Kada je Ukrajina nedavno odustala od evrointegracija, u čemu je Rusija imala velikog udela, srpski rusofili su odmah ukazali da ukrajinski primer treba slediti, dok su srpski „evropejci” i „atlantisti” momentalno skočili upozoravajući da za Beograd ništa ne bi bilo gore nego skretanje sa evropskog puta.

U nečemu se obe strane slažu – Srbija je „u sendviču” između Evrope i Rusije i nemoguće je da i u budućnosti sedi na obe stolice, da teži članstvu u Uniji a da u međunarodnim forumima i organizacijama bude u saglasju sa Rusijom. Pri tom rusofili tvrde da je Rusija Srbiji najbolji prijatelj, što najžešće pristalice srpskog ulaska u EU i NATO osporavaju.

A da li je Rusija najbliži srpski prijatelj? I jesmo li mi njima toliko važni kao što ponekad mislimo? I da li smo zaista pred izborom: ili Rusija ili EU i NATO?

Dr Dragan Petrović, stručnjak za Rusiju sa beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, smatra da između Srbije i Rusije nikada ne može biti sukoba jer su verski, jezički i civilizacijski bliske.

– Ruski narod prema nama gaji simpatije, a ruska država se odnosi pragmatično i jasno kaže da je njen interes da Srbija, Crna Gora i Republika Srpska ne uđu u NATO. Međutim, mislim da Rusija ne bi sa oduševljenjem prihvatili ni srpski ulazak u EU, mada će, naravno, poštovati većinsku volju građana – objašnjava Petrović.

– Od svih velikih sila, Rusija je najviše naklonjena Srbiji – dodaje.

Rusija – „za” ili „protiv” – dilema je koja je aktuelizovana i zbog Južnog toka za koji EU sada kaže da nije u skladu sa evropskim zakonima, a zbog kojeg će se Srbija moguće ponovo naći između dve vatre. Petrović kaže da je ovaj projekat od izuzetne važnosti za Srbiju jer nam garantuje „kontinuirani dotok energenata” kao i novac od taksa, pri čemu „jača ruski uticaj u regionu, što je Srbiji važno zbog Republike Srpske i Kosova”. Dok jedni smatraju da je Moskva učinila Beogradu kada je odlučila da će gasni cevovod prolaziti kroz Srbiju, drugi objašnjavaju da je srpska država papreno platila Južni tok, između ostalog i time što je ispod cene Rusima prodala NIS.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, odbija tezu da su Rusi pustili Južni tok preko srpske teritorije zbog prijateljstva sa Srbijom.

– Rusija je namerno uključila Srbiju da bi izbegla Rumuniju, odnosno trebalo joj je da Južni tok ne prolazi samo kroz zemlje EU jer se u tom slučaju može pozivati na međunarodne sporazume koji nisu usaglašeni sa EU – smatra Milićeva.

Prema njenom mišljenju, postoje i drugi argumenti za tvrdnju da Rusija nije Srbiji najbolji prijatelj:

– Kada je Srbija potpisala sa Rusijom trgovinski sporazum 2000. on ju je oslobađao carine za svu robu osim za nameštaj, lekove i šećer, dakle za sve što je Srbija tada proizvodila. Od Rusije nam je stiglo nula evra donacija, dok nam je od EU stiglo dve milijarde evra bespovratne pomoći.

Milićeva podseća da je ruski kredit za izgradnju Južnog toga mnogo skuplji od pozajmice koju je nudila Evropska banka za obnovu i razvoj, što znači da je „Srbija ucenjena da koristi skupe ruske kredite”. – Najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije su Italija i Nemačka, što dalje znači da je – zaključuje Milićeva – mesto Srbiji u EU i NATO.

Međutim, kada je Leonid Rešetnjikov, direktor jednog moskovskog instituta bliskog Putinu, nedavno boravio u Beogradu upozorio je da Rusija ne gleda blagonaklono na srpske atlantske integracije, pitajući se zašto bi Srbija uopšte stremila ka NATO kada bi Alijansi samo „davala pešadiju za ratove u Africi ili na Bliskom istoku”. Možda je Srbija, preopterećena pitanjem da li je njoj Rusija najbolji prijatelj, zaboravila da se upita da li je ona najbolji prijatelj Rusiji?

Aleksandar Mitić, predsednik beogradskog Centra za strateške alternative, ocenjuje da je veliko pitanje da li je Srbija Rusiji najbolji prijatelj jer je „Srbija izbacila Rusiju iz pregovora o Kosovu prebacivanjem pregovora sa UN na pristrasnu EU”. Osim toga, dodaje Mitić, srpska vlada, „što se tiče Južnog toka ili sporazuma o vojnoj saradnji želi da iskoristi sve prednosti, kada iz Brisela ili Vašingtona čuje povišen ton, naprasno zaćuti.

– Srbija se nalazi između EU koja upravlja procesom punog priznanja „nezavisnog Kosova” i Rusije koja širom sveta lobira za Kosovo u Srbiji, kao i između EU koja stavlja „klipove u točkove” Južnog toka i Rusije koja stoji iza ovog projekta koji Srbiji garantuje dugoročnu energetsku bezbednost – ocenjuje Mitić.

– Beograd mora da shvati da je Moskvi prekipelo da služi kao „krizna” potpora kad god nastane problem sa srpskim budžetom ili kada mora da brani srpske interese u SB UN, a da se sa druge strane Srbija strateški opredeljuje za evroatlantske integracije. Srbija se nalazi u raljama Zapada i pitanje je koliko je pouzdan partner Rusiji – zaključuje Mitić.

Srbija stalno trpi kritike EU da nije dovoljno napredovala na evropskom putu, zbog čega mnogi evropski političari, istina ne uvek javno, kažu da Beograd neće ući u briselski klub još dugi niz godina. Unija vrši izuzetan pritisak na Beograd da „normalizuje odnose sa Kosovom”, što će na kraju pristupnih pregovora verovatno prerasti u zahtev za priznavanje kosovske nezavisnosti. S druge strane, pošto Srbija ističe da joj je nacionalni interes da uđe u EU, teško da će sa Rusijom moći o svemu da se usaglašava. Izgleda da Beograd zaista jeste „u sendviču”, bolje rečeno u nekoj rupi, zaglavljen između dva sveta kojima ne pripada.