Bez granice na Dunavu
Piše: Miroslav Ilić
Godine 2013. prvi put sam čuo parolu „pola Mađar, pola ustaša“ koju su tom prilikom skandirali navijači FK Partizana. Tada je usledilo reagovanje bivšeg predsednika FK Vojvodina, pokojnog Ratka Butorovića. Zbog uzvikivanja iste parole, u aprilu ove godine, na prvenstvenoj utakmici Jelen srpske lige između FK Partizan i FK Vojvodina, odigrane u Beogradu, rukovodstvo FK Vojvodina napustilo je stadion pre isteka utakmice. Nedugo zatim usledilo je i njihovo saopštenje u kojem se pominju sledeće ključne reči: šovinizam, neznanje (domaćih navijača) i primitivizam. Posledica neznanja, u ovom slučaju, jeste autošovinizam.
Problem je ozbiljan jer je postao delom svakodnevnih šala i viceva. U istoj meri opasnost je velika jer dolazi sa „tribine“ – medija koji akumulira emocije poput ljubavi, gneva, straha i ponosa. Usled ushićenja kakvo može da proizvede samo najvažnija sporedna stvar na svetu, klinci mogu biti predmet lake kontrole i zloupotrebe jer to je mesto gde oni grade svoj mladalački identitet. Baš zbog toga oni mogu poverovati u ispravnost poruka koje im se nude u ime te iste tribine.
Nazivanje Srba koji žive severno od dveju reka nesrbima, na žalost, nije prvi put. Postoji slična isključivost i kod tzv. Vojvođana. Radi se o ekstremizmu koji je isti bez obzira na to da li dolazi iz Beograda ili Novog Sada. On je neprihvatljiv jer je njegova osnovna uloga da podigne granicu na Savi i Dunavu.
Šta to znači da je jedan navijač FK Vojvodine pola Mađar a pola ustaša? Zašto je etnička odrednica Mađar pomenuta u negativnom kontekstu? Drugo, između ustaša i Hrvata nema znaka jednakosti. I kod Hrvata i kod Mađara uvek je bilo primera ljudskosti i solidarnosti sa Srbima, pa i tokom Drugog svetskog rata. Verovatno je po sredi pravilo po kojem onaj koji ne poznaje i ne čuva svoje ne poštuje niti tuđe. I suprotno. Onaj koji neguje sopstveni identitet sa poštovanjem se odnosi prema drugima i drugačijima. Mađari i Hrvati su naši sugrađani i susedi. Poštujem sebe i moje susede!
Fudbalski klub Vojvodina osnovan je sa jasnim srpskim značenjem. Odluka o osnivanju FK Vojvodina bila je želja srpske omladine u Novom Sadu da dobije svoj sportski klub oko kojeg će se okupljati. Odlučeno je da ime kluba bude Vojvodina, kao asocijacija na nekadašnje Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat. Grb je bio i danas je u bojama srpske trobojke. Klub je osnovan šestog marta 1914. godine u Novom Sadu, od strane učenika Velike srpske pravoslavne gimnazije (danas gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“). Stadion je svečano otvoren na Vidovdan, 28. juna 1924. godine, a s obzirom na to da se te godine obeležavalo tačno 120 godina od Prvog srpskog ustanka, odlučeno je da stadion dobije ime po vođi ustanka, te je nazvan „Karađorđe“.
Među osnivačima FK Vojvodina bio je i prota Georgije Živanov (u to vreme gimnazijalac) koji je tokom zloglasne Racije u Bačkoj 1942. ubijen od mađarskih fašista na zaleđenoj Tisi, pa tako ovaj klub ima sveštenomučenika među svojim osnivačima. Sa druge strane, ustaški genocid nad Srbima tokom Drugog svetskog rata je dobro znana istorijska činjenica. Na žalost, usled nepostojanja kulture sećanja, proces otuđivanja Srba i dalje traje.
U cilju afirmacije naučne istine uvek se moramo podsećati da je teritorija APV (i šire) prostor gde je nastao novi srpski kulturni obrazac – Karlovačka mitropolija, Matica srpska, Kolegijum episkopa bačkog Visariona Pavlovića – prva srpska visoka škola, Srpsko narodno pozorište, Srpska čitaonica, Karlovačka gimnazija i Bogoslovija, Srpska pravoslavna velika gimnazija novosadska, himna Bože pravde.
Naivno je poverovati da je ovo skandiranje još jedan „izolovan slučaj“. Gde je uzrok autošovinizma? Tokom jedne od tranzicija (bilo ih je u Srba nekoliko u 20. veku) započet je proces dehristijanizacije srpskog naroda. Crkva kao čuvar njegovog identiteta bila je glavna meta, a svaka odanost tradiciji i Crkvi proglašavano je nazadnjaštvom. Za posledicu Srbi su dobili kompleks niže vrednosti. Upravo zato se i danas mnogi Srbi stide da kažu da su rodoljubivi i nacionalno orijentisani. Pokušaj rasrbljivanja nije uspeo ali je učinjena velika šteta.
Samo nacionalno i verski osvešćen Srbin može biti ceo Srbin. Zato što ga jedino hrišćanski etos i nacionalna kultura iznikla iz njega, koju mi zovemo svetosavljem, motiviše da bude čovek. To je poenta. Biti Srbin znači biti čovek. Pri tome se pod čovekom podrazumeva ličnost koja je bezazlena i mudra, čestita i postojana, obrazovana i pristojna. Do tog nivoa stiže se jedino ličnim primerom a to je najveći podvig. Biti Srbin nije nimalo jednostavno.
Iz tako razvijene nacionalne svesti niko neće imati potrebu da vređa ni svog ni drugog. S tim u vezi, vreme je da iz pozicije reakcije pređemo u poziciju proakcije, i da slobodno, bez straha i kompleksa, zastupamo srpske vrednosti. Ekstremizam i ostrašćenost treba prevazići tako što ćemo ponovo postati narod koji će imati zajednicu i koji će, samim tim, uvek na prvo mesto stavljati ono što ga ujedinjuje i spaja u celinu. Dok sve ovo pišem prisećam se negdašnje TV emisije Nije srpski ćutati i komentara jednog od njenih gostiju koji je rekao: „Nije srpski ćutati, ali nije srpski ni pričati koješta“.
Preuzeto sa portala Novi polis
pa, …
http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/madjarska-kreditira-vojvodjanske-madjare-sa-160-miliona-evra_686585.html
+…“Pa kako ćete jednu kolonijalnu vlast naterati da radi nešto drugo osim onoga što se od nje traži. Njena jedina sloboda je da krade: imate kolonizatora koji daje naloge, imate kolonizovani narod koji treba da udovolji tim nalozima i imate klasu (vlast) onih koji to obezbeđuju po cenu da mogu da se obogate. To je sve.
Predsednik Srbije kaže na Jahorini u društvu hrvatskog i bosanskog predsednika da je Andrić naš zajednički pisac. Profesor Srpske književnosti 20. veka, srpsko čudo i polom u vremenima, laureat svih nagrada za neinventivnu i sasvim prosečnu knjigu o Andriću, kandidat za člana SANU – Jovan Delić – ni mukajet. Zašto? Zato što istina o Andriću manje znači od njegovih trenutnih interesa. Kod nas se konstituiše lik intelektualca onako kako ga je imenovao Slobodan Jovanović – poluintelektualac. To sam nazvao intelektualac sa psihologijom marvenovog trgovca: kilo za kilo. Imate, dakle jednu vlast koja je kolonijalna, neznalačka i ignorantska, i nacionalnu inteligenciju koja je zainteresovana prevashodno za sebe.
Nije presudna figura nego kulturna podloga. Na pesku i najčvršća zidanica – tone.
— Ono što bi se u istorijskoj rezultanti moglo opisati podrazumeva težnju da se sve što je srpsko svede na srbijansko, da bi sve što nije srbijansko – kao Njegoš, Petar Lubarda, Andrić, Selimović – vremenom prestalo da bude srpsko…..
Morate imati organizaciju: novac, medijsku zastupljenost, intelektualce i spremnost da se deluje. Morate otvoriti vrata mladima, morate im pokazati da ulog na tas nacionalnih vrednosti nije ulog u mučeništvo i izopšteništvo, nego i ulog u uspeh, u priznanje, u posao, u sreću. U ovakvom vremenu, koje je koristoljubivo, morate pokazati mladim ljudima da neće ostati bez hleba ako budu išli nacionalnom stranom – onom kojom su išli najznatniji ljudi srpske prošlosti. Da bi ste to uradili, morate imati sredstva i ne smete očekivati da se išta uradi u prvoj godini mnogovrsnih aktivnosti….“, Milo Lompar
Kočić je, pokoj mu časnoj duši, umro u Beogradu za vreme Prvog rata u Bolnici za sumašedše, onde iznad autoputa, preko puta Bipa. Grob mu se ne zna.
Bolnica Laza Lazarević u istoj zgradi i sad postoji.
na 9.0
https://www.youtube.com/watch?v=P2qxMF3newU
Partizan treba još da se razvija i da uči, pa da bude pravi veliki srpski klub, kao zvezda što je.
Firma je kao sad srpska grupa, a recimo takođe postoji grupa navijača Vojvodina koja je separitistička.
Srpstvu se daje od njega se ne zahtijeva,shodno tome treba i raditi da se ono ucini jos trajnijim nego sto jeste,daimo manje zivota a vise prilazimo dobara da bi se ovo popravilo i materijalno .
Zasto ovakav Montenegro koji je odskorao postao Montenegro mora da propadne,od 45 do danas Oni su naucili da se njima daje to oni ne razumiju jer u tomen bicu nijesu rodjeni.oni su rodjeni u ubijanju pljackanju i pricanju u svojim porodicama o tim stvarima,tako da su svoj zivot ili zivote iz porodice prenijeli u Montenego stvarnosti,zato je njihov kraj tu jer oni i danas brane plajcku drzvae kao sredstvo i sticanja iste i branjenje iste,nijesu oni ni ucili ni citali knjige koje drugo uce.
Jedno je siguro,nista nijesu ni imali da ponude,to sto jesu nije nudjenje nego oduzimanje,a kada se oduzima tada brzo dolazi kraj.
Zato Srbi vise daimo drzavi cinimo je boljom a Montenegrini sto su pokrali nikda se vratiti nece,samim tim ni oni kao i njihova i nacija i drzva.
Inače… pored But rovića Ratka Bate, Bate Kan Kana, bio je tamo i Bata Pežo, Đorđe Stanisavljev, pokoj im duši obojici,… „Kafana je kao internet, razmena informacija, umrežavanje“… između ostalog šta je bilo i šta je voleo Bata Pežo, voleo je Crnjanskog… „voleo sam njegov stil, ali kad sam ga upoznao, shvatio sam da je mrgud od čoveka. Kada mi je, onako suvonjav i istegnut, prišao i predstavio se, nisam mu poverovao. Rekao sam: „Ma hajde, molim te, Crnjanski je visok, lep i plav!…“
+Mika Antić je govorio da „svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka“…
VLAJKO
Uvek kad se igramo,
meni kažu: bićeš konj,
i ja — šta ću: moram.
I još neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se tako trkamo.
Mi, koji smo konji,
dok trčimo do cilja,
u konje se pretvorimo, majke mi.
I srce nam konjsko.
I mozak nam konjski.
I oči nam konjske.
I mogu vam reći: kad sam konj,
uopšte mi nije važno da stignem baš — prvi.
To je važno samo onom što me jaše, majke mi.
+mir mučenim dušama
…“Nekoliko dana uoči Bogojavljenja, Jelka Jovandić je usnila Svetog Jovana koji joj je rekao: „Došao sam po svoje stado“. Beleži tu rečenicu u svojoj knjizi o porodici Jovanović-Vakini, dr Vera Jovanović. Jelena – Jelka Jovandić je posle pričala da tada nije znala šta to znači…“
http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/u-ujvideku-1942-tri-dana-posle-svetog-jovana.html
Miroslav Mika Antić, Spomenik (1967.)
https://www.youtube.com/watch?v=vuFtmT8ZD-U
Rušenje kapele na Lovćenu, Krsto Škanata
https://www.youtube.com/watch?v=outDDWU4TcU
Miroslav Mika Antić, Vlajko
https://www.youtube.com/watch?v=9p4JQXk9Mns
kada nas ubijaju onda ne pitaju jesili grobar ili firmaš, četnik ili partizan, srbija, crna gora, vojvodina ili republika srpska. bitno je samo da si srbin. zato narode u pamet se. nedajte da vas djele. djele vas zato što vas nevole
Navijacka pjesma je upucena vodji firmasa koji je bio jedan od vodja grobara …
Odjek sa tribine je samo posledica. Ja sam pokušao da pišem o uzroku. Hvala na čitanju!