Bezbjedonosna „kultura“ prisluškivanja

Piše: Saša Dr.Đurović

Kad sam u Crnoj Gori onda me djeca obično nagovore da idem na nekakve tortilje, oni imaju neko mjesto gdje su najbolje, pa ja odglumim da je to istina iako nije, ama nije ni tema.

Nego, baš te večeri bijaše nekakav DPS skup tik do „tortilja“ . I gospodaaaaaaaaaar bijaše, reko’„djeco, možemo li nedje drugo… ko će gledat sad tu garnituru džabaša (ni gorivo ne plaćaju ) koji će se sigurno sjatit u pomenuti restoran „ne nego tu, tu su najbolje“ ajd Ok, pomislih, poješćemo prije nego li džabaši završe „sjednicu“.

Taman za rođendan, moram časti mi pomenut NJ.V princezu Brigite Karađorđević koja se sjetila da mi čestita, pa mi „pustila“ još beogradske Madrigaliste „Mnogaja ljeta“ pod dirigentskom palicom Aleksandra Saše Spasića. Ok princeza Brigita, plemenita. „ Nobles oblige“. I ne bih ja to apostorfirao, jer za razliku od mediokritetskih hvalisavaca koji bi porasli makar 1cm samo kad bi prošli pored jedne autentične princeze meni to ne znači ništa, znači mi ljudskost,obrazovanje i pažnja, a ona je u posjedu svega toga.

Ona kao antipod. Mada, u ovakvom regionu se i nepoštuje pomenuto, pa ni kraljevi niti princeze, poštuju se dripci, glupost, bahatost i primitivizam, a onda se „reče“ „ kraaaaaaaaaalju“ i „legeeeeeeeeeeeeeendo“. Na djelu je teror prosjeka, nepismenih i mediokriteta. Nego, šta se dešava? Taman mi založili kad, nagrnula DPS „svita“. Ogladnjeli oni, a gladni inače, od tolikog sastančenja. Koliko li je samo trebalo zaključaka donijet, i koliko je samo trebalo usta držat otvorenim kad se obratio gospodaaaaaaaar!? I onda, od toliko stolova jedan kadrovik zasjede tik do našeg. Znam ga iz škole, moja generacija, takav mi ni tad nije mogao bit drug, bijaše tad još komitetljija.

Sa 17 godina on je imao makar 40, ozbiljan, začešljan. I izgubio bih ga ja potpuno iz vida nego, vidjeh ga skoro preko satelita na RTCG, vidjeh kako drži kišobran gospodaru, a onda i nekim ministrima i sl. Dakle, držač je kišobrana alifina „vajdica“, zna zašto je u službi režima. Da mu nadređeni ne „nalade“! Jer, što bi onda sa državom!? Drži kišobran da mu ne pokisne vlast! Pričam s djecom veli Vuk „ tata, ovaj sluša šta pričamo..“ Reko’ znam sine, to mu je posao… nego vidi ti koga su oni poslali da sluša tatu.. držača kišobrana, umjesto da su poslali makar nekog iz samog vrha vlasti, nekog verziranog, a ima ih, ima ih u samo čelo države! I vidiš sine, kao tata neki faktor, a tata običan čojek, iz susjedstva“ nasmijaše se djeca .. zamisli samo, poslali držača kišobrana da sluša šta tata priča.. Ajde da mu pomognemo da zaradi platu, nema smisla“.

Uzeh telefon, zovem Danicu moju čestitu „E majko, vidi ovo, treba mi jedno 50 evra, centa ti nemam pa da mi pozajmis“. Ok. Veli Vuk „tata, ajde još,ovo je kao vic, onaj sve sluša, razrogačio oči“.

Sad ćemo još da se zabavljamo malo. Zovnuh jednog poznanika iz DPS-a, pričam glasno da prisluškivač čuje lijepo. Razumijem da mi slušate telefon i sve to, znam znam… već si mi rekao da je to „stvar bezbjedonosne „kulture“, ali valjda znaš da je to nekultura, a i da nije pametno… ali Ok, prihvatimo tu nekulturu kao kulturu, ali đe mi poslaste ovu budalu da sluša šta pričam, ovog što drži kišobran, poražavajuće prijatelju… obruka me pred djecom … sluša me držač kišobrana … umjesto da onome peksinovu kupite kakve „bukagijice“, a ne da vam u „laganoj letnjoj obući“ drži banak..i legitimitet…“.

Gledam krajičkom oka, držač kišobrana se unervozio .. zapalio cigar već, pa nastavih „Diletantski druže, ili da ste poslali nekog anonimusa koji, kao, čita novine, sa rupom po sredini istih i kišobranom pored, vi poslali držača kišobrana.. Ma sramota druže, evo me djeca digoše na srpdnju.. Mijenjaj ovoga, ubacaj nekog s klupe, imate ih mnogo. I pozdravi „Fortunu“,  rekoh. Zna on ko je „Fortuna“, držač kišobrana naravno da ne zna. Ali, reći će on gdje treba koga sam pozdravio, pa će bit zanimljivo.

Uzvrpoljio se držač kišobrana, zacrvenio se, sreća pa mu dođe jedan kolega, a i mi pojedosmo te tortilje pa pozdravih to društvo … „mrtvih pesnika“ bih napisao da tu bi ičega od poezije, od elementarne umjetnosti. No bijahu to samo autentični predstavnici pjesmarica sa posela i gajkanja. Ne zna to ni za deseterac, epska je to poezija „ leleču Turci, kukaju bule, oj lele lele, eno ga Vule“. „Ako ne znaš đe je pakao pitaj umjetnika, ako nema umjetnika onda si u paklu.“ Ko su umjetnici u CG? Cg je pak’o? Za pametnoga i vrijednoga, a poštenoga pritom, jes. Za sluge i pestokupljevinu je Eldorado! E onda je ujargala masa sa sjednice, onako svi skupa, đuture. Oduvjek tvrdim da onaj ko oseća jaku povezanost sa stadom posjeduje jednu od osobina ovce.

Pa onda kad ih vidjeh sjetih se i Radomira Konstantinovića „U svetu palanke važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost“.  Fakat. Ne bi tu ličnosti. Bio je to kolektivitet mediokriteta! I svi bijahu sa nekakvim mašnama na rever. Pa onda neko ne skida da se zna ko je, neko sklonio (ima ih, eto, i tamo koji znaju za stid) neko miče stidljivo, neko na brzinu a obazrivo da ga ne vidi ko, može prošpijat onom nadređenom a onda problemi. Elem, ne bih se bavio takvim profilima, ni na nivou humoreske, pogotovo ovim koji su odvajkada znani kao „žbiri“ da oni nijesu fundament ovakve politike. Sjetim se Platona „Jedna od posledica neučestvovanja u javnom životu je ta da vas na kraju vode mnogo gori od vas“ Platon 4 vijek p.n.e.

A treba vjerovat pametnim ljudima. Pa je bavljenje „javnim životom“ Ok, mentalne higijene radi, a i odraz je karaktera.