Bi-Bi-Si brani osumnjičenog za zločine nad Srbima: Da li je Duraku terorista iz OVK ili nedužni deka

Kancelarija za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj Ujedinjenog kraljevstva podržava britanskog državljanina, Albanca Sadika Durakua rodom iz Đakovice koji je 17. aprila uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, zbog sumnje da je na Kosmetu počinio ratni zločin.

Porodica čoveka za koga srpski organi reda tvrde da je bivši pripadnik terorističke OVK, u međuvremenu, putem britanskog javnog servisa lobira u Durakuovu korist, predstavljajući ga kao „deku iz Brajtona“ zatočenog na osnovu „slabih dokaza“, oca troje dece,  i „uplašenog“ čoveka koji je nedavno imao srčani udar i „potrebni su mu lekovi na recept“.

U „toploj ljudskoj priči“ koju je objavio Bi-Bi-Si, Durakuova porodica traži dodatnu pomoć Britanije, nazivajući optužbe protiv njega „neosnovanim i politički motivisanim“.

U delima za koje se sumnjiči pedesetčetvorogodišnji Duraku, međutim, nema ničeg ni toplog ni ljudskog. On je, naime, optužen da je „zajedno sa više NN lica tokom 1999. na području opština Đakovica, Prizren i Peć, kao pripadnik tzv. Oslobodilačke vojske Kosova tukao, fizički i psihički maltretirao i pljačkao civilno stanovništvo“.

Priča čiji je motiv da humanizuje potencijalnog nekadašnjeg teroristu, međutim, obiluje kako lažima, tako i poluistinama. Za početak, tvrdi se da je Duraku rođen na Kosovu, koje je „u to vreme bilo deo Jugoslavije“, što poprilično govori o pristrasnosti britanskih novinara, koji odbijaju da prihvate činjenicu da je Kosmet i dan danas deo Srbije.

„U aprilu, gospodin Duraku je uhapšen dok je prelazio srpsko-mađarsku granicu – put kojim je išao mnogo puta ranije. Ovoga puta ga je privela srpska granična policija i optužila za ratne zločine koji je navodno počinio kao pripadnik OVK. Istog dana, srpske vlasti su pritvorile preko 1.000 drugih, ali je samo mali broj na kraju optužen“, tvrdi Bi-Bi-Si.

Duraku je, istine radi, uhapšen istog dana kada je ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije sprovodilo pojačanu kontrolu svih putnika na graničnim prelazima i vršilo bezbednosne provere u cilju veće sigurnosti i bezbednosti građana.Tada je, na zgražavanje Prištine i njihovih saveznika, na prelazu Batrovci kontrolisano nekoliko autobusa sa Kosmeta, a privedena su četiri pripadnika takozvane kosovske policije. Kurtijev režim tvrdio je da je to bio „odgovor Srbije na glasanje u Savetu Evrope“ za članstvo Kosova u toj organizaciji.

Durakuova porodica tvrdi da su optužbe pod kojima je on uhapšen nepotkrepljene, da on nikada nije bio umešan u rat, nije bio pripadnik OVK i da nije učestvovao ni u kakvom nasilju.

Navode da su prikupili obimnu dokumentaciju kako bi dokazali da je on bio u Ujedinjenom Kraljevstvu i da on nije imao neophodna dokumenta da iz te zemlje izlazi od decembra 1998. do sticanja državljanstva 2002. godine.

Advokat Durakua iz Velike Britanije, Majkl Polak tvrdi kako se ceo slučaj zasniva na pismu“od srpskog pojedinca koji verovatno živi u Nemačkoj“, a koji navodno ne deluje kao da je „prava osoba“.

Pismo mu, kaže, ne deluje kao da je poslato sa prave adrese i navodno sadrži pozive da se Duraku „muči“ dok „istina ne izađe iz njega“.

Polak tvrdi da je „veoma neobično zasnivati slučaj za ozbiljan zločin poput ratnog zločina na ovakvom dokumentu“, i navodi kako je pismo „ili izmišljeno ili ga je sastavio neko ko nešto zamera Duraku“.

„Ovo je optužba za ratne zločine zasnovana zaista slabim dokazima ovog pisma“, dodao je on, tražeći da Duraku bude pušten uz kauciju da bi se vratio u Britaniju.

Stefan Jovanović, iz Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj, istraživačkog centra sa sedištem u Beogradu, rekao je Bi-Bi-Siju da u postupanju u slučajevima ratnih zločina Srbija ima „ogromna iskustva“ i da očekuje da će Duraku dobiti pravično suđenje.

Prema propisima, Duraku bi mogao u pritvoru biti šest meseci dok tužilaštvo gradi svoje dokaze i odlučuje da li će nastaviti sa suđenjem.