Biblijom se u Srbiji niko nije bavio 150 godina
Najprodavanijom knjigom svih vremena Biblijom u Srbiji se niko nije bavio 150 godina. Zato je i ne možemo čitati na jeziku koji govorimo.
Biblija
Najprodavanijom knjigom svih vremena Biblijom u Srbiji se niko nije bavio 150 godina. Zato je i ne možemo čitati na jeziku koji govorimo.
Profesor Dragan Milin je prije devet godina odlučio da to promijeni i svakodnevno, sve to vrijeme, prevodi Bibliju.
„Ovaj moj posao je pri kraju i namijenjen je prije svega mladima“, rekao je profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji.
Kaže da svakodnevno već devet godina prevodi Bibliju, a da o „nekim problemima razmišlja tokom cijelog života“.
„Što se tiče važnosti i na predavanjima sam govorio. Proučavamo Ilijadu i Odiseju, pa tako treba i Bibliju, ona je osnov kulture„, ističe Milin.
U porodicnoj biblioteci imam nekoliko primeraka Knjige. Na vise jezika. Ali i srpsko, ćirilicno izdanje. Rado ću i buduci primerak pridružiti ostalim.
„Ali već u prevodu Novog zavjeta Vuk je odstupio i od tog sintetizovanog narodnog jezika, u kojem je bilo sakupljeno ono što je najbolje i najčistije u narodnom govoru. Novi zadatak i novi zahtevi dali su i nova jezička, i stilska rešenja. Vukov jezik u tom prevodu nije čisti jezik sela, „daleko od gradova“. Međutim, opšta osnova je narodna, obrazovanje novih reči je narodno, duh je narodni. Siguran jezički osećaj omogućio je asimilovanje elemenata kojih u narodnom jeziku nije bilo, a da se ne ošteti ‘općenita pravilnost’ njegova“. – Meša Selimovic
„Imali smo pred sobom dva originalna teksta na grčkom (Tišendorfa i Nestelea), crkvenoslovenski prevod, Vulgatu i moderne prevode na engleskom, francuskom, ruskom, talijanskom, nemačkom i bugarskom. Od svih prevoda našli smo da je crkvenoslovenski prevod najbolji… Pred sobom smo imali četiri srpska prevoda: episkopa Platona Atanackovića, Vuka Karadžića (1847), Luje Bakotića (1933) i Dimitrija Stefanovića (1934). Sravnjujući, našli smo da je Vukov prevod bolji od Stefanovićevog i Bakotićevog. Ne samo to. Nego čitajući uporedo sve strane prevode našli smo da je Vukov prevod bolji nego ruski, francuski, čak i engleski. Ovo je fakat neosporan, i u to se može uveriti svaki naučnik sravnjivanjem. Na osnovu tog saznanja mi smo došli do zaključka da Novi zavet ne treba prevoditi, nego samo Vukov prevod ispraviti. I mi smo ga ispravili tako, da iako se ne može smatrati savršenim, ali je blizu savršenstva i nesumnjivo bolji, i egzegetski i dogmatski jasniji i precizniji od svih prevoda na zapadne evropske jezike, kao i na ruskom“. -Vladika/erudita Nikolaj Velimirovic
Sinod Srpske pravoslavne crkve je, 1984. godine, formirao Komisiju za prevod Biblije; ona je redigovala Vukov prevod i objavila ga kao „prvi autorizovani prevod Novog zaveta na srpski jezik“. On se danas zvanično koristi za bogoslužbenu upotrebu. (Daničićev prevod Starog zaveta, mada se smatra izvanrednim sa filološkog stanovišta, nije zvanično redigovan od strane pomenute Komisije Sinoda SPC, ali je do daljeg u upotrebi).
„Dužan sam da priznam sledeću činjenicu: Vukov prevod je, zbog svoje klasične lepote i odomaćenosti u narodu, od početka do kraja najozbiljnije uziman u obzir. U praksi to znači da novi, crkveni prevod, gde god je moguće, ostaje leksički i stilski veran Vukovu prevodu, a gde to nije moguće, onda bar blizak njemu, držeći se, između ostalog, i ijekavskoga narečja našega jezika, narečja na kojem je govorio i pisao Vuk, a koje danas svojim epskim prizvukom i patinom starine pridaje prevodu onu osobenu ‘biblijsku boju’, onu čar sveštene i uzvišene lepote…“ – Vladika Irinej Bulovic